Čarobnjak vode - Viktor Schauberger



loading...




"Mislim da bi bilo daleko bolje da je Newton prvo razmišljao kako je jabuka uopšte došla gore."
V. Schauberger

 


Tamo gde je savremena nauka videla mrtvu materiju i mehanizme, Viktor Schauberger video je inteligenciju prirode i živa bića. Dok su naučnici vodu smatrali hemijskim jedinjenjem, on je na nju gledao kao na živu svest. Do suštine vode nije se moglo doći posmatranjem atoma od kojih se sastoji, njena priroda se otkrivala unutar većih sistema koje je, prema Viktorovom shvatanju, animirala, bivajući nalik krvi organizma koji znamo kao Zemlja. Njegov put bio je put intuitivne spoznaje funkcionisanja celine. S obzirom na to da je Schauberger bio čovek sa sposobnošću pronicanja  u duboku magiju prirode kroz proučavanje vode, možda je izraz koji ga najbolje opisuje upravo onaj po kome je i postao slavan: "Čarobnjak vode".
 


Viktor Schauberger (30. 06. 1885. – 25. 09. 1958.) rođen je u mestu Holzschlag, u Austriji, u porodici sa dugogodišnjom šumarskom tradicijom. Završio je srednju šumarsku školu i uprkos protivljenju svog oca, nije otišao da studira poput svoje braće. Nakon povratka kući iz Prvog svetskog rata, u kom je i ranjen, zaposlio se kao šumar u netaknutoj šumi Gornje Austrije u službi tamošnjeg princa Adolfa von Scahumburg Lippea. Kao istinski zaljubljenik u prirodu, provodio bi u šumi puno vremena, razmišljajući i promatrajući sve oko sebe.


"Oduvek me privlačila šuma. Satima sam mogao sedeti i gledati vodu kako teče, a da se ne zasitim i posustanem... Postupno sam počeo igru s tajnim silama vode, predajući svoju svesnost i prepuštajući vodi da na neko vreme ovlada njome. Malo pomalo, ta igra je prerasla u vrlo ozbiljan izazov jer sam shvatio da je moguće odvojiti svoju svesnost od tela i predati je vodi. Kada bi se moja svesnost najzad vratila, najdublje skrivena duša vode često mi je otkrivala najposebnije stvari.", govorio bi Schauberger.
 


Ovaj neobični šumar tvrdio je da voda u svom toku preslikava i odražava tri vrste kretanja planeta.

Prvo, voda se okreće oko svoje  ose, identično poput kružnog kretanja planeta.
Potom voda vijuga dok teče svojim koritom, kao što planeta Zemlja vijuga dok kruži oko Sunca tokom cele godine.
I najzad, sav vodeni tok se uvija i okreće u prostornoj krivoj, odražavajući čitav Sunčev sistem koji sledi svoj put kroz galaksiju. To je razlog zašto voda prepuštena vlastitim mehanizmima nikada ne teče pravolinijski.


Schaubergerova posebna pronicljivost odvela je tu misao dalje, da je voda najzdravija i najpotentnija kada teče kako želi. Svoje  spoznaje doveo je do praktičnih primena. Postao je poznat van granica Austrije nakon što je kao šumar osmislio sistem drvenih korita kojima su trupci prenošeni iz planina u dolinu.  Njegovi kanali sledili su tok reke, vijugajući, a nisu se kretali ravno, najkraćim putem. Ovaj sistem transporta drveta uneo je pravu mini revoluciju u eksploataciju šuma, što je dovelo do toga da i sam Viktor duboko zažali zbog nemilosrdne primene njegovog izuma.
 

magicnasuma


Gravitacija i levitacija


Sunce je daleko najveći i najteži objekat u Sunčevom sistemu. Zašto sve planete ne popadaju prema njemu? Zato što se  okreću oko njega. Nešto u njihovom okretanju sprečava ih od padanja na Sunce. Bliže nama, i drveće i ljudi rastu uvis, uprkos gravitaciji. Nešto ih osnažuje da se opiru sili teže. Schauberger naziva tu suprotnu silu levitacijom. Kako znamo iz iskustva astronauta, sila teže slabi pri uspinjanju iznad atmosfere.
Kako je Viktor otkrio, levitacijska sila koncentriše se prema unutra, prema vrtlogu u središtu spirale. Moćan primer toga vidljiv je u fenomenu tornada. Kod tornada masa padajućeg vazduha i vode uzrokuje nastajanje središnjeg vrtloga. On se ponaša kao divovski usisivač, noseći velike objekte na prilične udaljenosti merene metrima, katkada i kilometrima. Kada se kreće kako priroda smera, voda  se kreće kružno i spiralno, i u svom kretanju sadržava levitaciju.
 


Mehanički pronalasci industrijske revolucije temelje se na obrnutom procesu. Naše mašine rade prema spolja, stvarajući buku, toplotu i pritisak. Takvi sistemi su poznati kao neefikasni. Način kretanja koji koriste današnje mašine Viktor naziva tehnoakademsko ili tehničko kretanje. On smatra da priroda koristi takvu vrstu kretanja kako bi izazvala raspadanje i truljenje.
 


"Današnja tehnologija stremi napred sa silama koje deluju unazad.", govorio bi Schauberger.
Kao i kod svake energije, sa svakim oblikom kretanja povezano je zračenje. Ako stojite uz neku mašinu možete osetiti njeno zračenje. Prema  tvrdnjama Schaugerbera, takvo zračenje dovodi do pogoršanja kvaliteta vode, naše hrane pa čak i našeg misaonog procesa. Koliko je samo ispred svog vremena bio ovaj neobični austrijski prirodnjak kada je pre bilo kakve pojave mobilnih telefona, kompjutera i drugih uređaja spoznao štetnost njihovog zračenja.
On vodu posmatra kao živu krv Zemlje i kaže da voda koja se pokreće silom, tehnički, kroz turbinu, može oboleti, pa čak postati i kancerogena.


Izvorno ili prirodno kretanje se takođe može osetiti. Ko se nije osetio osveženim i smirenim nakon što je neko vreme proveo na rečnoj obali posmatrajući vodu kako krivuda? To kretanje, taj tok, predstavlja plavozelenu energiju koja se razliva uokolo, osnažujući život i povećavajući plodnost okolnog tla.
 

viktor schauberger


“Sve oko nas odgovara jednom ili drugom obliku magnetizma, i tako uzajamno deluje sa onim sa čim se dodiruje. To znači da se sve oko nas podvrgava promeni, brzo ili usporeno. Ništa ne ostaje isto, sve je u pokretu. Da bi se stvorila električna energija, mora da postoji magnetno polje. Materije koje izvorno potiču iz vazduha imaju pozitivan električni naboj, a one sa Zemlje ili Meseca, negativan. Kiša koja apsorbuje kiseonik iz vazduha ima pozitivan naboj i naziva se anodna voda. Podzemna voda prima negativno naelektrisanje na svom putu prema površini zemlje i zove se katodna voda. Drugim rečima, Zemlja je ogromna, veličanstvena, samopuneća baterija.
Na višem nivou, Mesec je katoda, Sunce je anoda, a zemaljska voda je elektrolit – sredina koja omogućava proces razmene energija.”, objašnjavao bi Schauberger.
 


Dok sve savremene mašine snagu proizvode pritiskom, toplotom i širenjem, Schauberger se pouzdao u suprotan proces – usisavanje umesto pritiska, hlađenje umesto zagrevanja i uvijanje prema unutra umesto prema spolja. Njegove mašine trebale su da rade na vazduh ili vodu, ali kao što to obično biva, vlade nacističke Nemačke, a kasnije i Amerike ugrabile su sve nacrte projekata i upotrebile ih u vojne svrhe, vešto skrivajući njihovu pravu namenu od ostatka čovečanstva.
 


Ipak, Viktor je nastavio svoj pronalazački rad zasnovan na harmoniji sa prirodom i osmislio je ekološki prihvatljivu tehnologiju, kao i uređaje koji stvaraju implozivnu energiju. Želeo je da na taj način oslobodi čovečanstvo od robovanja destruktivnim izvorima energije.
Bio je iscelitelj prirode koji je razvio poljoprivredne metode za poboljšanje kvaliteta tla i useva.

Još 1935. godine osmislio je i patentirao uređaj koji vodu pretvara u zdravu, izvorsku, pitku vodu.
Pronašao je dva oblika kretanja u prirodi: prema spolja, šireći tok, koji se koristi za slamanje, i spiralni prema unutra koji priroda koristi kako bi nešto izgradila i energizovala.
 


Schauberger je govorio da se reka mora regulisati iznutra, a ne spolja i bio je ogorčen sprovedenom regulacijom toka Dunava i Rajne. Uobičajeno je da se obala reke učvršćuje kamenim nasipima, dok je on predlagao da se kamenje polaže u središte reke, što ne samo da se pokazalo kao efikasniji nego i kao jeftiniji način regulacije reka. Po Viktorovoj zamisli, kameni blokovi se u reku poslažu u obliku dimnjaka jer na taj način privlače vodu sa obale prema središtu rečnog korita. Tako se ne zadire u promenu obalne strukture, već se omogućava sigurniji tok reke, ali i bolji kvalitet vode i sigurnija oaza za riblji fond.


Smatrao je da je u prirodi sve povezano i da bez zdravih šuma nema ni zdrave vode. Zdravo šumsko tlo može pohraniti u sebi puno vode koja bi se inače pretvorila u razornu bujicu. Tlo koje je devastirano i raskrčeno toplije je od kiše koja pada pa ne može prihvatiti vodu zbog čega dolazi do poplava. Stoga je zastupao razumnu seču šuma – žetvu zrelih stabala tako da izdanci mogu preuzeti njihovo mesto. Ako obratite malo pažnje, primetićete da uz rečne obale koje nisu taknute ljudskom rukom senoviti pokrivač niče sam od sebe.
"Šuma je prebivalište vode i jednako tako prebivalište životnih procesa čiji kvalitet opada ako je narušen njen organski razvoj.", govorio je.
 

suma


Schauberger je radio i na konceptu električne energije na bazi vode, preko vrtložnog delovanja. U aprilu 1958. godine Viktor i njegov sin Walter odlaze u Texas, SAD, na poziv i uveravanje da će im biti omogućen dalji razvoj i primena njegove implozivne energetske tehnologije. Međutim, tamo su ga ispitivali i pod prisilom državne tajne zadržali sve njegove spise i razvijene prototipove, a morao je da potpiše i pravni dokument, "obećanje", da neće dalje promovisati svoju tehnologiju, kao i da se odriče svih svojih bivših, sadašnjih i budućih patenata - a sve to kako bi se uopšte smeo vratiti kući u Austriju. Pet dana nakon povratka u Austriju je umro.
 


Mehaničko maltretiranje vode i rešenja problema
Prilikom transportovanja vode cevovodima, a pogotovo kroz njen prolaz u cevima sa lakat krivinama, voda se "traumira" i menja svoje osnovne informacije. To je dokazano eksperimentima Konstantina Korotkova, i naravno, svetski čuvenim radovima Masaru Emotoa.
Do nas kao krajnjih potrošaca voda stiže sa uništenom energetskom i informacionom strukturom.
Zbog ovoga su jedno vreme bili popularni aparati za reverznu osmozu vode koji su je, dakako, lepo filtrirali, ali su usput uništavali i ono malo energetskih informacija u njoj. I naravno, u toku filtriranja odbacivali popriličan deo same količine vode. Osobe koje su koristile vodu iz aparata za reverznu osmozu mogu vrlo lako da potvrde da koliko god tečnosti da su unosili, nisu imali osećaj da su dovoljno hidrirani. I bili su u pravu.
 


Sa druge strane, pojavili su se i novi izumi za restruktuiranje vode koji su ponudili određena rešenja.
Među njima su dugo bili popularni magneti ili magnetni podmetači. Danas na tržištu postoji nova i efikasna tehnologija koja upotrebljava orgonske topove i programiranje stakla, tako da voda koja se drži u tretiranim flašama ili bokalima, kristalizuje svoju strukturu i postaje živa. Ovakvi proizvodi su poznati pod nazivom “Flaška”.
 

spirala


Veoma dobar efekat ćete, verovali ili ne, postići i tako što ćete se pomoliti iznad vode koju nameravate da popijete ili koristite za kuvanje. Ovde čak nisu bitne ni reči molitve, već namera koja postoji iza nje.
Voda ima magnetnu komponentu, baš kao i naše misli, i samo dubokim razumevanjem njene prave prirode shvatićemo da je ona, zapravo, sveti životvorni element. Sa takvim pristupom i znanjem, svaka reka, potok, more i okean mogu postati sveti.

 

Milan Bojić za magazin Sensa







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:




loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...