Pismo mladom ČOVEKU koji studira FILOZOFIJU





Veoma me je obradovalo vaše pismo, dragi prijatelju. Nalazim u njemu nešto što je neuobičajeno prepoznati kod mladog čoveka, a posebno kod mladog Argentinca. Pitate me o nekim stvarima, dopuštajući mogućnost da su vam nepoznate.

Ta pora neznanja koju ostavljate otvorenom u blistavoj sferi vašeg duha, spašće vas. Kroz nju će prodreti jedno nadmoćno znanje. Verujte mi: ništa nije tako plodotvorno kao neznanje svesno sebe.

Od Platona pa sve do danas najbriljantniji mislioci nisu našli bolju definiciju znanja od naslova koji je veliki Kuzanski dao jednom svom delu: De docta ignorantia. Znanje je, prevashodno i iznad svega, učeno neznanje. Iz jednostavnog razloga što su rešenja, kada znamo da znamo, u svakom smislu nešto drugorazredno u odnosu na probleme.

Ukoliko se nema jasna predstava o problemima, može se pogrešno pristupiti njihovom rešavanju. Sem toga, ma koliko da su rešenja izvesna, njihova nespornost zavisi od izvesnosti problema. Dakle, shvatiti neki problem znači uočiti pred sobom konkretno postojanje nečega što ne znamo šta je; stoga je to znanje o sopstvenom neznanju. Ko strasno ne oseća tu živu ranu, tu šupljinu koju problem dubi u nama, sokratovski užitak u konkretnom neznanju, nesposoban je za intelektualno vežbanje...

Umesto da pozivam mladog čoveka u patetične podvige, uz lažno uzvišen izraz lica, ja bih mu poručio: „Dragi moj prijatelju: nauka, umetnost, uključujući i moral, nisu teške, sveštenički ’ozbiljne’ stvari. U pitanju je puka igra. Tu igru, budući da nam nije dato da je izbegnemo, možemo, a da se ne obrukamo, i loše odigrati. Ali, čak i kao nametnuta, ona uvek zahteva da damo sve od sebe kako bismo je odigrali najbolje što možemo."

 


 


Autor: Hose Ortega i Gaset

(fragmenti iz opširnijeg pisma, iz knjige: "Posmatrač", u prevodu Biljane Bukvić, Clio, 1998.)








POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE