Živeti BOŽANSTVO u sebi, ali ne i božanstvenu dramu, već ISTINU





BIVANJE JEDNO SA SVIME
Biti jedno sa svime nije kontrolisati doživljaj života, svega što postoji, kroz našu percepciju. Apsolutna kontrola dolazi iz apsolutne predaje. Iz predaje otvaramo sebi vrata za sledeći korak evolucije svesti. Pokušaj kontrole života je ubacivanje sebe iz neznanja u stagnaciju, koja neminovno vodi ka borbi i suštom preživljavanju. Preživljavanje i bivanje zadovoljan sa tim nivoom svešću je identičan po vrednosti kao i bivanje apsolutno zadovoljan sa kojom god verzijom življenja. Ukoliko nam je svrha da preživljavamo isključivo, onda nema nezadovoljstva.

Evolucija iz nesvesnog življenja u svesno, izvan kontrole inercije karme, mora da se pojavi jedino nakon susretanjem sa višom ekstazom življenja, osim kroz trku za stomak, četiri zida i ''soul mate''-a, niti trčanje za ostvarenjima u umetnosti, filozofiji, nauci i teorijskom religioznošću, odnosno dogmama. Evolucija svesti postaje prioritet jedino nakon što uvidimo da postoji nešto bolje, da budemo bolja verzija sebe. Taj uvid postaje magnet za dalju evoluciju svesti i mi evoluiramo na onu stranu koja je pod posledicom prošlosti. Sve je posledica prošlosti. Onog trenutka kada smo uvideli mogućnost izgradnje vremena unutar nas, kako bismo učili iz prošlosti, ne bismo li počeli manipulisati budućnošću, zarad veće satisfakcije življenja.

Komfor doma, društvenog statusa, umne svrhe i ideološke religije, koje se graniče sa istinom, samo zato što ograničavaju sebe nemogućnošću odvajanja od potrebe grupisanja, kao i bivanja u pravu. Da im je interes znanje, podelili bi svi međusobno sve i uvideli interes napretka druge religije, možda čak i više nego svoje, sve zarad brže evolucije znanja ili svesti, kako god ko poželi da nazove. Nebitno je dokle god je napredak u pitanju. Zanimljiva stvar je što smo doživeli susret sa ekstremom ekstaze komfora, što nam je pružilo uvid da nije dovoljan samo komfor i materijalna moć, već da moramo da sredimo sebe iznutra. Oni koji su još uvek u točku i vijaju svoj rep gradeći komfor i materijalno se bogate, oni nisu zainteresovani za temu evolucije svesti, već samo unapređenju sebe zarad još većeg komfora i još većeg materijalnog bogatstva. Tu grupu ljudi možemo dotaći jedino sopstvenim isijavanjem, zbog toga ćemo ih ignorisati za početak i posvetiti se isključivo sebi i onim ljudima koji su usaglasju povodom zajedničkog interesa rada na čovečijoj svesti. Ljudi smo, imamo isti interes, zajednički napredujemo.

Biti jedno sa svime ne znači birati nizbrdicu istovremeno kada i uzbrdicu. Putanja je realna i postoji, smer takođe, smisao je tu isto, um razume, logika postavljena, intelekt se naslađuje novim duhovnim znanjima. Punom snagom napred, ali u pozitivno.

Često se iskustvo svesti Božanstva Šive opisuje kao ''bivanje jedno sa svime''. To je moguće jedino kroz predaju višoj svesti Božanstva Šive, logično. Takođe zahteva određeno vreme poravnavanja vaše svesti sa svešću Šive. Poravnavanje svesti dovodi do transformacije, koja vodi do gubitka identiteta i postepenog ulaska u doživljaj življenja kao jedne velike promene, ali neemotivno, bez ikakvih telesnih osećanja, bez hormona. Telo se oseća kao na ekranu, samo se vidi šta se dešava sa telom, ali ne postoji uslovno-posledične konekcije između vaše svesti i vašeg tela. Štagod da se dešava sa vašim telom, to je sve na ekranu, a vi koji gledate treću dimenziju materije, niste unutar te dimenzije, već više. Više apsolutno iskustvo odvojeno je od treće dimenzije. Četvrta je dimenzija duha, peta je dimenzija transcedentiranja vremena, što otvara vrata ka svim potencijalnim vremenima iz centra svesti, odnosno svim potencijalnim dešavanjima iz trenutka u beskonačnost. Kroz petu dimenziju otvaraju nam se uvidi u budućnost, kroz uviđanje razlika između ostalih varijabli budućnosti, a mi onda delimo svoj uvid sa drugima ili koristimo uvide za inteligentnije koračanje kroz život. Šesta dimenzija je najvažnija za evolutivni cilj za vreme jedne inkarnacije, jer se do pete dimenzije i unutar iste dešava evolucija svesti čoveka. Evolucija svesti je samo evolucija doživljaja života oko nas, kroz nas. Ništa drugo, mada možda deluje toliko grandiozno.

Iskorak iz pete dimenzije u šestu dimenziju je evolucija transformacije doživljaja u transformaciju bivanja. Doživljaj je relacija, sve dok se ne spoje doživljeno i onaj koji doživljava. Sve, sav život, doživljavamo kroz sebe. Taj koji doživljava, istinski izvor, izvor svesti, to seme koje isijava životom unutar nas i povezuje nas sa čitavim kosmosom, to su vrata šeste dimenzije. Ulazak u šestu dimenziju je ulazak u dimenziju bez vremena i materije. Materija je sve do kraja pete dimenzije, jer se kroz petu dimenziju ulazi u sve niže dimenzije, koje kreiraju materiju, koju mi delom doživljavamo kroz percepciju pet čula u trećoj dimenziji. Materija postoji kroz svih pet dimenzija, sve do šeste. Karma je vezana za materiju, odnosno pet dimenzija. Četvrta dimenzija se percipira trećim okom, dok se peta dimenzija percipira sedmom čakrom. Introspekcija se vrši trećim okom, unutar sebe, što nas uvodi u dimenziju duha (zato trećim okom vidimo onaj spektar sveta koji inače ne vidimo običnim očima, jer se očima vidi 3D, a kroz treće oko živi 4D, dok se kroz sedmu čakru živi 5D). Dakle, iz pete dimenzije koja je seme svih mogućnosti, unutar ovog univerzuma, sa svim mogućnostima postojanja unutar svega toga, iz pete dimenziju ulazimo u šestu kroz seme kreacije unutar nas, koje nazivamo Božanstvo Šiva. To spuštanje više svesti u naš kundalini, je doživljaj evoucije svesti, kroz putovanje ka 5D. Zato se kaže da je život jedno veliko putovanje, a da se najbezbolnije proživi kroz igru, umesto borbu.

 

 

Naš lični doživljaj života oko nas je ili kroz materiju (telo), odnosno 3D, protkano emocijama i osećanjima (konekcija između 3D i četvrte dimenzija), pa zatim življenjem kroz osećaj duha unutar nas i smirivanje duha, kao i pročišćenje i evolucija duše (4D), što praktikuju razna duhovna udruženja, različite religije (na svoj način predstavljaju deo spone između 3D i 4D), kao i raznorazni sportski klubovi koji su povezani sa duhovnošću unutar nas (tai či čuan, ninđucu, aikido, džudo, sambo i mnogi drugi). Mnogi ostanu zainteresovani na 3D, neki između 3D i 4D, a neki opipaju 5D i žive u sponi između ove tri dimenzije, spajajući umni smisao sa duhovnim, pa stalno pričaju o sponi vanzemaljaca i ljudi (duše iz 4D doživljavaju kao vanzemaljce), kao i grandioznim planovima više svesti za celo čovečanstvo, kako nam je suđeno da budemo deo galaktičke civilizacije i slično. Raznorazni uvidi unutar pete dimenzije, stvaraju raznorazne vizije unutar nas, koje onda projektujemo na druge, a drugi u zajedničkoj želji doživljaja ekstaze veoma velike umne svrhe, potvrđuju ono što ni oni sami ne znaju i tako se stvaraju pokreti koji propagiraju neku utopijsku duhovnost i sve to veoma lepo slikovito objašnjavaju, što me podseća na nov proces pravljenje Biblije. Isti proces, samo drugi alati i dešava se u ciklusu. Ništa novo.

Ući u 5D može se isključivo kroz Sopstvo, a to Sopstvo je seme Božanstva Šive unutar nas, kojem se moramo predati. To je izvor o kojem mnogi govore i pružaju ga svima da zarone u njega i otvore oko istine unutar sebe, u potpunosti i spoje se sa svim znanjima, svim mogućnostima, svim verzijama budućnosti, kroz jednostavno spajanje svoje svesti sa Izvorom, Božanstvom Šiva. Kroz taj izvor, vidimo sve. Kuda god okrenemo pogled, vidimo život. Naš doživljaj života je čista evolucija svesti. Sve je jedno. Samo onda možemo da budemo jedno zaista sa svime. Kroz bivanje jedno sa svime, odjednom više nemamo veliki zadatak na planeti Zemlji. Mi smo zadatak, rešenje i cilj. Sve je savršeno tako kako jeste i iz tog stanja svesti počinjemo da živimo svesno unutar pete dimenzije, gde smo jedno sa semenom kreacije unutar Sopstva. Apsolutno sjedinjeni.

DUALNOST
Dualnost postoji sve dokle god lutamo kroz podzemlje pete dimenzije (sve ispod pete) i iluzije uma koji vodi glavnu reč, zajedno sa telom, osećanjima, emocijama, strastima i svim nižim porivima ljudskog bića. Dualnost se anulira unutar sebe odlučnom evolucijom svesti, jer postoji interes za tako nešto. Da bi postojao interes mora da postoji uvid u nešto bolje, a kroz razvitak uma, logike i intelekta, brzo smo razumeli da je razumno, logično i inteligentno da nam evoluira svest, jer razumemo da je život ništa drugo do naš lični doživljaj, tako da je logično da unapređujemo lični doživljaj i oslobađamo se od ograničenja, kao i da pronalazimo inteligentne načine za sve to. Ovakva postavka osobe vodi pravo napolje iz dualnosti, kroz evoluciju svesti i ulazak u petu dimenziju bivanja, dimenziju bivanja jednog sa svime, svim izvorom svesti, unutar sebe i kao takav biti apsolutan.



INTENZITET
Intenzitet doživljaja zavisi od količine predaje unutar nas. Predaja je ništa drugo do dopuštanje evolucije unutar Sopstva. Dopustiti evoluciji i transformaciji da se desi je predati se. Dići ruke od kontrolisanja sebe nije isto što i dići ruke od sebe.  Mi dižemo ruke od identiteta koji nas uslovljava, a svojevoljno se predajemo. Predajemo se jer vodimo računa o sebi, to radimo radi evolucije svesti, a ne da bi smo sami sebi učinili loše. Mnogi se zaglibe na toj stazi, pa se rađaju očekivanja između odnosa. Odnos između sebe i onoga što doživljavamo kao nešto izvan sebe. To se dešava ukoliko nismo u stanju svesti introspekcije. Zbog toga je introspekcija staza Šivaizma. Konstantna introspekcija vodi ka izvoru doživljaja realnosti, a ne ka umnom uviđanju razlike. Razlike uviđamo da bismo okarakterisali stvari izvan nas.

To je automatski proces preživljavanja tela, koje je evoluiralo u instiktivni um (um povezan sa telom), pa zatim u inteligentni um (um povezan sa imaginacijom), pa zatim u svesni um (um povezan sa izvorom svesti unutar nas). Introspekcija seče kroz ova tri stanja uma i dovodi do apsolutnog doživljaja realnosti kakva jeste, kroz višu svest pete dimenzije. To stanje svesti se spoznaje kroz Sopstvo, a ne kroz osuđivanje drugih na dobre ili loše za nas. Toga se treba ostaviti. Svih emotivnih priča se treba ostaviti, jer emotivna duhovnost predstavlja konekciju između instiktivnog uma i staze ka petoj dimenziji. Svih intelektualnih teorisanja poput religioznih dogmi se treba ostaviti takođe, jer je intelektualna duhovnost posledica inteligentnog uma, koji još uvek ne uviđa istinu kroz sebe. Zbog toga je nauka krajnja spona između dosadašnje duhovnosti i napredne. Nauka će spojiti nebo i zemlju kroz samospoznaju, meditaciju, introspekciju i spajanjem sa izvorom sveg Sopstva, Božanstvom Šiva. U najpoznatijem i najuticajnijem vodećem naučnom centru na svetu, CERN u srcu Evrope, nalazi se velika statua Božanstva Šive Natarađa, koje objašnjava samo kroz svoju figuru čitav univerzum.


BOŽANSTVENA KREACIJA SOPSTVENIM DOŽIVLJAJEM
Kreiranje realnosti sopstvenim doživljajem je moguća jedino nakon bivanja jednog sa svime. Onoliko koliko možemo da transferujemo višu svest kroz sebe i budemo čisti, toliko možemo da kreiramo realnost. Oni koji transferuju najviše čistoće su najveći kreatori realnosti. Zbog toga je kreacija u svom semenu najčistija, a za Šivu se kaže da je najčistiji. Takvi epiteti se pridaju ne radi glorifikacije, već istinitosti. Glorifikujemo samo ono što nismo sigurni da je tačno u potpunosti, pa bacimo malo ideologije preko iluzije kako bismo umirili zdrav razum, a zaposlili majmunski mozak da se bori za tu sliku. Tako nastaju religije. Religije su početak evolucije iz 3D u 4D i služe svoju svrhu dokle god imaju smisla. Naučnici su prvi počeli da preispituju religiju jer im nije imala smisla, ali će isto tako i spojiti duhovnost kroz spoznaju smisla unutar četvrte dimenzije. To je jedino što treba da se desi da bismo imali kolektivnu evoluciju svesti. Tako da, stvaramo realnost onoliko koliko smo blizu izvoru realnosti. Što bliže Božanstvu Šivi, to bliže savršenijem iskustvu življenja. Najsavršenije iskustvo življenja u telu završava se kroz svestan izlazak iz tela u stanju svesti mahasamadhi.
Onda kada izgubimo interes da kontrolišemo budućnost, to je prva naznaka otvaranja vrata koja vode ka stepeništu Božanske svesti. Moramo se ostaviti majmunskih posla i uhvatiti se razumnih, a da bi nam bilo razumno da evoluiramo moramo se prvo zasititi trenutnog doživljaja života kroz telo. Sve je međusobno povezano i ništa nije za odbaciti.

Samo se kroz Sopstvo može realno dostići Božansko stanje svesti i sve što iz njega proizlazi. Onima kojima nije važna kontrola, već apsolutna predaja Božanskom, oni najbrže postaju najsjajnije zvezde koje obasjavaju najviše oko sebe, pa samim time imaju doživljaj da kreiraju realnost sa svojim isijavanjem iznutra. Zaista, najveća kontrola nad ovim životom dolazi kroz maksimalno transferovanje više svesti kroz svoju i na taj način dešava se intenzivno spajanje sa višom svešću. Postajemo blagoslov za sve ljude oko sebe i za samog sebe naravno. Samo tome treba težiti, ali ne nasilno, siliti sebe, već pustiti život da ide spolja, dok mi stanemo na trenutak sam sa sobom iznutra, za početak. Taj mir iznutra, unutar nas, predstavlja štit od inercije energija iz 3D.
 

 

Duhovni mir, poput mir u Pravoslavlju, su vrata raja, gde raj predstavlja put ka jednoj od verzija raja (jedan od svetova između 4D i 5D), a ustvari je samo još jedno sazvežđe duša. Često nas ta sazvežđa vode i spašavaju, jer im je to svrha. Bliži su izvoru, 5D, što znači da su i bezuslovno bolji u isijavanju čiste svesti od nas. Razlozi zbog kojih neka osoba zadrži svoju ograničenost između dimenzija i ne odlazi direktno na apsolut dolazi iz nedostatka energije unutar njihovog kundalinija. To se dešava samo i isključivo ukoliko se trguje između energije transfera čiste svesti i prve čakre. Materijalni komfor kod duhovnjaka dovodi do blokade napretka unutar svesti. Pored materijalnog komfora, može biti i umno-inteligentni, često povezan sa emocijama bivanja za ili protiv, kroz razumna objašnjenja zašto je nešto dobro po čoveka, a zašto nešto loše. Takvi ljudi uvek objašnjavaju ono što im predstavlja opravdanje za njih same da dobro žive. Održavaju iluziju svojim trudom i radom, pa misle da time vladaju životom, kroz vladanje ličnog doživljaja kroz rad. Ti ljudi su učitelji načina življenja, ali ne i čiste svesti, jer učitelj čiste svesti nikada ne propagira način življenja u odnosu na spoljašnji svet, već način življenja samo i isključivo u odnosu na unutrašnjost, jer za jednog Šivaistu to je sve što postoji. Šivaista ne prilazi životu tako da nešto uradi ili napravi od njega, već pronalazi staze unutar sebe za slobodom.

Sloboda od ograničenja tela, sloboda od iluzije uma, logike i intelekta, kao i sloboda od vremena. To ne znači da mu telo, igra uma, iluzije, logike i intelekta, kao i vreme samo po sebi postaje neprijatelj. To znači samo da je uspeo da ovlada sa svime time, pa ga zbog toga nazivaju vladarom ili majstorom Sopstva. Vladar sebe, izvan poimanja svega poznatog, apsolutno slobodnog unutar sebe, od svega što ometa njegovu neograničenost i sve to je realno isto koliko i dodir između ruke i tla. Bivanjem pored takvih osoba, koji su oslobodili sebe i rastu u svom intenzitetu, nemoguće je ne evoluirati.

Mnogi veruju da umeju da kontrolišu budućnost. Nemoguće je. Budućnost se ne može nikada kontrolisati, ali se može biti deo te budućnosti. Ta budućnost će biti onoliko sjajnija spolja koliko ćemo mi biti sjajniji iznutra.




 

 

 

 

 

Autor: Viktor Turman

Preuzeto sa: www.shivaishta.org

Priredila: Marija Božić

 







POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE