Živa hrana za vitalno telo i zdrav duh



loading...


"Neka lek tvoj bude hrana tvoja, a hrana tvoj lek" – poznata je Hipokratova krilatica.

 

A koja je to hrana koja čoveka i hrani i leči? Očigledan odgovor dobijamo posmatrajući svoju anatomiju. Koju hranu možemo da obezbedimo i obradimo samo onim alatom koji nam je dat rođenjem? Sirova biljna hrana, u integralnom izdanju je za čoveka i hrana i lek. Idealan koncept – hraniti se integralnim plodovima voća i povrća, zelenolisnim povrćem i pomalo semenkama, obrađujući ih samo onim alatom koji nam je dat rođenjem – vid, miris, ukus, šake, zubi i naravno naš digestivni sistem. Ipak, zbog nedovoljne dostupnosti sveže hrane, čovek je na sve moguće načine obrađuje i skladišti.

 

Danas smo u situaciji da je hrana izgubila karakteristike hrane – obrada gotovo u potpunosti denaturiše i menja joj strukturu. Zaboravili smo ulogu hrane – da ishrani i da leči. Svesni toga ili ne ali, svi mi već jedemo sirovu biljnu hranu – jer jedući salatu i voće, hranimo se po modelu presne ishrane, samo je pitanje u kojoj meri.

 


U presnoj ishrani, koja je i prirodna ishrana, najzastupljenije namirnice su plodovi voća i povrća – sve što nosi semenku u sebi – jabuke, kruške, jagode, trešnje, lubenice, paradajz, tikvice, krastavac, paprike, maline, šljive – spisak je jako dug. Jednako važno je zeleno-lisnato povrće – blitva, zelje, kopriva, spanać, kelj, raštan, zelena salata, matičnjak, bokvica... Naročito su zdrave samonikle biljke u odnosu na gajene, a ako su već gajene – važno je da su  gajene što je moguće prirodnije, organski, permakulturom, ili na drugi način, a u cilju očuvanja i podsticanja hranljivih vrednosti tog bilja. Jedna od važnih zajedničkih karakteristika za plodove voća i povrća i zelenolisnog bilja –  to su namirnice koje su u najvećoj meri izložene sunčevoj svetlosti – i kao takve su najpoželjnije u našoj ishrani. Sve ostale biljne kuluture moramo obrađivati i jedemo ih umerenije. Semenje – sve vrste – orašasto, uljarice, mahunarke i žitarice – obrađujemo potapanjem u pitku vodu, poželjno od 6 do 12 sati, ili najjednostavnije preko noći. Ovim postupkom semenka oživljava, počinje proces klijanja. Zbog bio-hemijskih procesa koji se tada odigravaju u semenju, ono za nas postaje hranljivije, ukusnije i lakše se vari. Semenke se koriste umereno – jedna šaka dnevno.

 

sirovi obrok

 

Osim kod semenki, obradom sveže biljne hrane, mi ne postižemo veću hranljivost, koja je glavna funkcija hrane. Obrada služi tome da se zadovolji ukus, potreba za skladištenjem i nošenjem obroka, kao i da se prevaziđe trenutna nedostupnost sveže hrane. Kako bismo očuvali strukturu, enzime, vitamine, minerale, aminokiseline, proteine i sve ono što hranu čini hranom, preporučeni načini obrade su seckanje, blendanje, sušenje, zamrzavanje, mariniranje, isklijavanje. Ako sušimo i zagrevamo – vodimo računa da to bude do maksimum 45 stepeni Celzijusa. To je približno temperatura koja se razvija u našem sistemu prilikom varenja. Marniramo ili prirodnom fermentacijom, ili limunovim sokom. Sušimo u za to predviđenim aparatima, ili još poželjnije na suncu i vazduhu. Blendiranjem postižemo veću iskoristljivost hranljivih materija, pa je to i najpoželjniji način obrade – vodeći računa da tako spremljnu, kašastu hranu, konzumiramo sporije.

 

Osim ishranjivanja organizma, jedna od veoma važnih funkcija koju može da nam zadovolji upravo sveža biljna hrana, jeste i čišćenje organizma od otrova – detoksikacija. Jedino sveži plodovi voća, podstiču eliminaciju otrova, koja se odvija u prepodnevnim satima. Zato je u tom periodu najpoželjnija hrana – voće! Voće nam daje i preko potrebnu energiju. Voće se jede obavezno na prazan stomak, najbolje jedna vrsta po obroku, ali može i 2, 3. Jedan od važnih faktora čišćenja i detoksikacije je voda. Poželjno je piti živu vodu, kojoj je uspostavljena prirodna struktura klastera. Pijemo je na temperaturi tela, pola sata pre jela, ne pijemo je tokom jela i pijemo je 1.5 do 3 sata nakon jela, u zavisnosti od sadržaja obroka.

 


Predlog jednodnevnog sirovog biljnog menija:


Odmah po buđenju – velika čaša tople vode u koju ste iscedili sok pola limuna (700 ml, ali počnite sa manje dok se ne naviknete) – to postiče čišćenje i razmenu materija.
Pre podne – doručak: pola sata nakon limun-vode, a sve do ručka – jedemo voće koliko nam duša hoće! Pojedemo obilan obrok od celog voća, ili napravimo kašu u blenderu – npr. za prosečnu osobu 2-3 jabuke i 2-3 banane za obrok! Nadalje, kada god osetimo glad, sve do ručka – jedemo još voća – to pospešuje čišćenje i daje energiju!


Ručak – najobilniji obrok u toku dana – poželjno ga je jesti od 12h do 15h, ali ako ne možemo zbog posla, neka to bude onda najkasnije do 19h. Primer: glavica zelene salate, 4-5 listova blitve ili zelja, pregršt lista i stabljike celera, pregršt sremuša (ko voli ukus luka), malo listova nane, 6-7 maslina, šaka sušenog paradajza – sve sitno iseći i rukom izmešati. Preliv: 50gr indijskih oraha (prestajali u vodi preko noći) sok jednog limuna, malo vode, malo morske ili himalajske soli po ukusu, pregršt koprive, ili rukole – sve sjediniti do glatke mase koja je polutečna. Sjediniti preliv i povrće. Ako vam se učini da ovo nije dovoljno „jako“ dodajte i pola avokada – premda u ovom obroku već ima dovoljno masnoća iz indijskog oraha i maslina.

 

Večera – obrok koji se jede do 19h, najdalje do 20h – čorba: 1 šaka cveta karfiola, 1 šolja mleka od badema, šaka peršunovog lista i korena, drugi začini po ukusu, malo soli, malo vode do željene gustine. Sve sjediniti u blenderu, po želji zagrejati na 42 C i polako jesti kašikom.
Ukoliko ste na putu, ili na poslu, ili volite da povremeno „grickate“ u međuobrocima: nasecite šargarepu na štapiće, celer, kelerabu, rotkvice; očistite kokosov orah i nasecite štapiće; uzmite jednu šaku isklijalih semenki (koje su prenoćile u pitkoj vodi).

 

Naravno, uvek možete da jedete voće!

 

vocni obrok


Ovakav jelovnik je za već „prekaljenog“ sirovojelca! Ipak, postoje recepti za prelazni period koji odlično imitiraju tradicionalnu kuhinju, pa tako imamo sirove pizze, lazanje, sarmice, vege-burgere, pljeskavice, naravno i obavezne zdrave slatkiše, torte i kolače vrhunskog ukusa! Sve te delicije možete lako uvrstiti i kombinovati sa svojom ishranom, koji god da je vaš trenutni stil.

 

Već više od 2 godine u Beogradu se odvijaju radionice presne hrane na kojima se upravo takvi recepti uče i prave u praksi. Njima je obuhvaćen i teoretski i praktičan deo i osposobljavate se da u svoju ishranu uvedte nove ukuse, nove obroke, i da spontano i sa radošću uvodite korisne i životnopodržavajuće navike.

 


Koje koristi možete da očekujete?

Više vitalne energije, životne snage, jačanje imuniteta – podsticanje isceliteljskih sposobnosti organizma, kao i regulaciju telesne težine, bolje, a kraće spavanje, dobar metabolizam i redovnu stolicu, čistu i glatku kožu, sjajnu kosu, jake nokte, bolju koncentraciju, jaču intuiciju i volju za životom, životnu radost i bolje raspoloženje, čišćenje na svim nivoima! Ako nešto od ovoga želite da iskusite, pozivamo vas da učestvujete na jednoj od radionica!
 


Vodite računa o svom telu, ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite!
 

 

 

Napisala:

Margareta Radomirović
instruktor presne ishrane i prirodnog stila života
www.zdravijiizbor.info
063-726-1099

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:









PREPORUČUJEMO





loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...