Pravoslavno poštovanje majke Božje



loading...




Od apostolskih vremena pa sve do naših svi koji istinski ljube Hrista poštuju Onu koja ga je rodila, podizala i štitila dok je bio dete. Ako je Nju Bog Otac izabrao, Bog Duh sveti osenio, i ako se Bog sin uselio u Nju i bio joj poslušan u danima svoje mladosti, brinuo se o njoj viseći na Krstu - nije li svako ko ispoveda svetu Trojicu dužan da je poštuje?

Još u danima Njenog zemaljskog života Hristovi drugovi pokazivali su veliku pažnju i privrženost Majci Božjoj, posebno jevanđelist Jovan Bogoslov, koji je izvršavajući volju Njenog Božanskog sina, uzeo sebi i brinuo se o Njoj od kada mu je Gospod sa krsta uputio reči: "Evo ti majke."

Jevanđelist Luka je naslikao nekoliko Njenih ikona, neke zajedno sa Prevečnim Mladencem, druge bez Njega. Kada ih je doneo i pokazao ih Presvetoj Djevi, Ona s odobravanjem reče: "Blagoslov moga sina biće na njima", i ponovila je reči ispevane u domu Jelisavetinom: "Veliča duša moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu, spasitelju mome."

Djeva Marija se tokom svog zemaljskog života uklanjala od slave koja joj je kao Majci Božjoj pripadala. Više je volela da živi u tišini i priprema sebe za prelazak u život večni. Do poslednjeg dana svog zemaljskog života ona se trudila da se pokaže dostojnom carstva Njenog sina, a pre smrti se molila da izbavi njenu dušu od duhova zlobe koji presreću ljudske duše na putu za nebo, pokušavajuči da ih ugrabe i odvuku sa sobom u ad. Gospod je uslišio Njenu molitvu i u času Njene smrti spusti se On sam sa neba sa mnoštvom anđela da prihvati Njenu dušu.

Pošto je Majka Božja molila i za to da se može oprostiti sa apostolima, Gospod je za čas Njene smrti okupio sve apostole, osim Tome, i oni su bili donešeni nevidljivom silom u Jerusalim iz raznih krajeva sveta gde su propovedali, da bi prisustvovali Njenom blaženom prelasku u život večni. Apostoli dadoše da se njeno telo sahrani uz pogrebne pesme, a posle tri dana otvoriše grobnicu da se još jednom poklone ostacima Majke Božje zajedno sa apostolom Tomom, koji je stigao u Jerusalim. Ali, oni ne nađoše telo u grobu pa se u nedoumici vratiše kući; a onda, za vreme trpeze, javi im se Majka Božja u vazduhu, sijajući svetlošću nebeskom, i reče im da je Njen sin proslavio i Njeno telo, i da Ona, vaskrsnuta, stoji pred prestolom Njegovim, i dade im obećanje da će biti uvek sa njima.

Apostoli sa velikom radošću proslaviše Nju ne samo kao Majku voljenog učitelja i Gospoda, već i kao nebesku pomoćnicu, kao zaštitnicu hrišćana i zastupnicu celog ljudskog roda pred Pravednim sudijom. I svuda gde je Hristovo Jevanđelje propovedano, proslavljala se i Njegova Prečista Mati.




Proslavljanje Majke Božje

 
Pravoslavna crkva uči o Majci Božjoj ono što sveto Predanje i sveto Pismo prenose o Njoj, i svakodnevno je proslavlja u svojim hramovima tražeći Njenu pomoć i zaštitu. Znajući da su joj prijatne samo one molitve koje odgovaraju Njenoj istinskoj slavi, sveti Oci i pesmopisci molili su Nju i Njenog sina da ih nauče kako da je opevaju: "Ogradi moj um, o Hriste moj, jer se usuđujem da pevam pesmu hvale Tvojoj Prečistoj Materi." - Ikos Uspenja.

"Crkva uči da je Hristos zaista rođen od Prisnodjeve Marije." - Sv. Epifanije, "Slovo o istinskoj veri".

"Neophodno je da ispovedamo da je uvek Djeva zaista Bogorodica, tako da se ne bi palo u huli. Jer oni koji poriču da je Presveta Djeva zaista Bogorodica nisu više verni, već učenici fariseja i sadukeja."
- Sv. Jefrem, "Jovanu Monahu".

Iz Predanja je poznato da je bila kći vremešnih Joakima i Ane, da je Joakim iz roda carske loze Davidove, a Ana iz svešteničke loze. Bez obzira na tako uzvišeni rod, behu siromašni. U stvari, nije to žalostilo ove pravednike, već to što nisu imali dece i nisu se mogli nadati da će njihovo potomstvo videti Mesiju. I, gle, kada su jedanput, prezreni od Jevreja oboje u tuzi uznosili molitvu Bogu - Joakim na brdu gde se povukao kada sveštenik nije prihvatio njegovu žrtvu u hramu, a Ana u svome vrtu oplakujući svoju bezdetnost - tada im se javi anđeo koji im je saopštio da će dobiti kći. Obradovani, obećaše da će svoje čedo posvetiti Bogu. Posle devet meseci rodi im se kći, i nadenuše joj ime Marija, a ona od najranijeg detinjstva ispoljavaše najlepše osobine duše.

 

Kada je napunila tri godine njeni roditelji, ispunjavajući obećanje, odvedoše svečano u jerusalimski hram malu Mariju; ona se sama uspela na visoke stepenice, a po Božjem otkrivenju uvedena je u svetinju nad svetinjima od Prvosveštenika koji ju je dočekao, uvodeći sa Njom i blagodat koja je na Njoj počivala, u hram koji je do tada bio bez blagodati.
Ona se smestila u deo za devojke koji je postojao u hramu, ali je provodila toliko mnogo vremena u molitvi u svetinji nad svetinjima, da se može reći da je u njoj i živela.
Budući ukrašena svim vrlinama, Ona projavljuje primer neobično čistog života. Bila je svima pokorna i poslušna, nikoga nije žalostila ne govoreći nikome ništa grubo, ljubazna sa svima, ne dopuštajući ni jednu nečistu misao.

Uprkos pravednom i neporočnom životu koji je vodila Majka Božja, greh i smrt projavljivaše svoje prisustvo u Njoj. Oni nisu mogli da se ne projave: to je tačno i pravoverno učenje Pravoslavne crkve u vezi Majke Božje o prvorodnom grehu i smrti.

"Tuđa svakom padu u greh, ona nije bila slobodna od iskušenja grehom." - Sv. Amvrosije Milanski tum. 118. ps.

"Samo je jedino Bog bez greha, dok će čovek uvek imati u sebi ono što ipak treba ispraviti i usavršiti da bi bila ispunjena zapovest Božja: Budite sveti kao što sam ja svet, Gospod Bog vaš.” - Lev. 19:2.
Što je neko čistiji i savršeniji više uviđa svoju nesavršenost i smatra sebe sve nedostojnijim.


Djeva Marija predajući sebe potpuno Bogu, čak iako je odbijala od sebe svaki nasrtaj greha, više od drugih je osećala slabost ljudske prirode i gorljivo je žudela za dolaskom spasitelja. U svom smirenju smatrala je sebe nedostojnom da bude i sluškinja One koja će roditi Njega. Da je ništa ne bi odvojilo od molitve i pažnje na sebe, Marija je dala zavet bezbračnosti da bi služila samo Njemu čitavog života. Budući zaručnica starca Josifa, kada Njene godine više nisu dopustile da ostane u Hramu, Ona se smestila u njegovu kuću u Nazaretu. Ovde se Djeva udostojila posete arhangela Gavrila, koji joj je blagovestio da će roditi sina svevišnjega.


"Raduj se blagodatna, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama... Duh sveti sići će na Tebe i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što  će se roditi biće sveto i nazvaće se sin Božji." - Lk. 1, 28-35.

"Marija je primila angelsku blagovest smireno i pokorno. Tada je na način poznat samo Njemu sišao i, kako je sam hteo, došao i nastanio se u Njoj."
- Sv. Jefrem, "Pohvala Majci Božjoj".

"Kao što munja osvetljava sve što je skriveno, tako i Hristos očišćuje sve što je skriveno u prirodi stvari. On je očistio Djevu a onda se rodi, tako da je pokazao da je Hristos, projavljujući čistoću u svoj svojoj snazi. On je očistio Djevu, pripremivši je svetim Duhom, a onda utroba postavši čista začinje Njega. On je očistio Djevu u Njenoj neporočnosti, i zbog toga je Ona rodivši ostala Djeva. Ne govorim da je Ona postala besmrtna, već da je bila prosvećena blagodašću, nije se uznemiravala grešnim željama." - Sv. Jefrem, "Slovo protiv jeretika".

"Svetlost se uselila u Nju, očistila Njen um, očistila Njene misli, učinila mudrim Njena htenja, osveštala njeno devstvo."
- Sv. Jefrem, "Marija i Eva".
“Onaj koji je čist po ljudskom shvatanju načinio ju je blagodatno čistom.” - Ep. Ignjatije Brjanćaninov, "Izlaganje učenja Pravoslavne crkve o Majci Božjoj".

Marija nikome nije rekla o javljanju Anđela, već je Anđeo sam otkrio Josifu o Marijinom začeću od Duha svetog, a nakon rođenja Hristovog, pastirima. Pastiri, došavši da se poklone Novorođenome, rekli su šta su čuli od njega. Prethodno ćutke trpeći Josifovo podozrenje, Marija je sada ćutke slušala i u "srcu svome" čuvala reči o veličini svoga sina.

 

Četrdeseti dan čula je Simeonovu molitvu hvale i proročanstvo da će joj nož raniti dušu. Kasnije je videla kako raste u mudrosti; slušala Ga je kako sa dvanaest godina poučava u hramu i sve "slagala u srcu svome".

 

Iako prepuna blagodati Ona nije potpuno razumela u čemu se sastoji služba i veličina Njenog sina. Jevrejska shvatanja o Mesiji bila su joj bliska, a prirodna osećanja vodila su je da se o Njemu brine, čuva Ga od napada i opasnosti. Zbog toga je uznosila svoga sina, u početku, nevoljno, što je izazvalo Njegovo ukazivanje na prvenstvo duhovnog nad telesnim srodstvom.

 

On se brinuo takođe o Njenoj časti, ali mnogo više o spasenju Njene duše, i dobru ljudi zbog kojih se u telo obukao. Marija je to razumela i "slušajći reč Božju, držala je", kao niko drugi, Ona je usvojila osećanja koja su u Hristu, bez roptanja podnoseći jad majke kada je videla svog sina progonjenog i stradalog. Radovala se u dan Vaskrsenja, u dan Pedesetnice obukla se u silu sa visine.
Duh sveti koji je sišao na Nju "naučio ju je svemu", i uputio je na svaku istinu. Prosvećena, ona se još revnosnije trudila da ispuni ono što je čula od svog sina i Iskupitelja, da bi uzišla k Njemu i bila s Njim.

Kraj zemnog života Presvete Majke Božje bio je početak Njenog veličanstva.
Ukrašena božanskom slavom, ona stoji i stajaće, u dan strašnog suda i u budućem veku, s desne strane prestola sina svoga. Ona caruje s Njim i ima hrabrost pred Njim kao Njegova Majka po telu, kao Ona koja je po duhu s Njim, kao ona koja ispunjava volju Božju i uči druge. Premilostiva i puna ljubavi, ona pokazuje svoju ljubav prema svome sinu i Bogu ljubavlju prema ljudskom rodu. Ona se zauzima za njega pred Milostivim i obilazeći zemlju pomaže ljudima.

Iskusivši sve teškoće zemaljskog života, zastupnica roda ljudskog vidi svaku suzu, čuje svaki uzdah i molbu onih koji se Njoj obraćaju. Posebno je blizu onih koji se trude u borbi protiv strasti i revnuju za bogougodni život. Čak i u životnim brigama Ona je nezamenljiva Pomoćnica.
Radost tužnih i zastupnica oklevetanih, hraniteljka gladnih, uteha putnicima, pristanište vitlanih burom, posetitelj bolnih, nemoćnih pokrov i zaštita, uporište starosti, mati Boga Višnjega Ti si.
Nada, zaštita i pribežište, u molitvama neumorna. Ona dan i noć  moli za nas i skiptari carstva utvrđuju se Njenom molitvom.

Nema uma ili reči da izrazi Njenu veličinu, One koja se rodila u grešnom rodu ljudskom, a postala je časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima. Gledajući blagodat svetih tajni Božjih koje su se pokazale ispunjavajući Djevu, radujem se i ne znam kako da ih razumem neobične i tajne, kako se Izabrana otkri iznad svih sazdanja, vidljivih i duhovnih. Zbog toga, želeći da pohvalim Nju, ja se užasavam i umom i rečju. Ipak se usuđujem da propovedam i veličam Nju: Ona je stanište nebeskog. Svaki jezik je u nedoumici kako da pohvali Tebe, po zasluzi; svaki nadsvetski duh pada u bezumlje, kada želi da ti peva pesmu hvale, Bogorodice. Ali kao dobro prema svome delu primi Veru našu. Ti znaš našu ljubav, nadahnutu Bogom, jer Tebe zastupnicu hrišćana veličamo.

 

 


Napisao: Sveti Jovan Šangajski
 

 

Ovaj tekst možete čitati i u decembarskom broju magazina Nova Svest

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:







loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...