Intervju sa Anitom Moorjani



loading...




Anita Moorjani je postala međunarodna senzacija od kako je njena knjiga "Potpuno isceljenje” postala bestseler na listi New York Times-a samo dve nedelje nakon što je objavljena, u martu 2012. godine.
Anita je doživela nešto što većina ljudi nikada nije, ona je prešla preko granice smrti i vratila se da podeli to što je naučila. Njeno izvanredno NDE (Near-Death Experience - Iskustvo Bliske Smrti) i naknadno lečenje od završnog stadijuma raka predstavlja najneverovatniji slučaj ikada zabeležen.


Kada je Wayne Dyer prvi put čuo za Anitino iskustvo bliske smrti, osetio je neodoljivu potrebu da uradi sve što može kako bi njenu podsticajnu poruku poslao u svet. Dyer je takođe napisao i predgovor za njenu knjigu ”Potpuno isceljenje”.


Super Souls: Anita, napisali ste da pre iskustva bliske smrti nikada zaista niste voleli sebe niti videli lepotu vaše duše. Možete li da nam objasnite šta je zapravo naša duša?
Anita Moorjani: Vašu dušu možete dostići kroz vaše srce i kroz vaše emocije. Vaša duša je vaša suština, ona je to što si ti i to što si došao ovde da budeš. To je tvoje istinsko JA  koje nije tvoje fizičko telo. To je to svetlo, ta beba koja ste bili odmah nakon rođenja. U to vremi ste bili bolje povezani sa svojom dušom.  Ovde ste došli srećni, nasmejani, sa željom da iskusite život, ali ta svetlost se umanjivala godinama kako smo ulazili u naše fizičke živote.  Bili smo prekoravani, bili smo kritikovani, naučeni strahovima. Prema tome, vaša duša, vaša svetlost je, u stvari, postala manja, zapravo bila je potisnuta. Ja vam to mogu objasniti sledećim primerom.

 


Zamislite loptu za plažu na naduvavanje. Kada pokušaš da je potopiš u vodu ona se opire i vraća nazad, jel da? Dakle, nije da lopta za plažu postaje manja već je voda gura i gura. To je upravo tako sa vašim fizičkim telom i spoljnim svetom.  Dakle, u suštini, vaša duša počinje da se davi. To je kao sa loptom za plažu -  stalno te guraju pod vodu, a ti se uvek boriš da isplivaš.
Moja poenta je, da su u stvari vaše emocije prenosioci poruke koji vam govore ko je ta prelepa duša. Svaki put kada potisneš emocije, ti sebi šalješ poruku da nisi vredan da pokažeš ko si, i da nisi vredan da izraziš sebe. Svaki put kada negiraš sebe, ti kažeš NE kada misliš DA, i tako dalje. Ti ustvari činiš sebe malim i šalješ sebi poruku : “Ja nisam vredan, nisam dovoljno dobar, zato moram da se krijem, moram da potisnem sebe.” 
 Vi morate dozvoliti vašoj suštini, vašim emocijama da se izraze. Vaše emocije žele da budu radosne. To je ono što one žele.  I kada vi dozvolite vašim emocijama da pronađu šta je radosno i da prate to što je radosno, tada ste povezani sa svojom dušom. Takva je duša.


Super Souls: U vašoj knjizi “Potpuno isceljenje” vi objašnjavate “Ja sam ljubav”. Kako vama ljubav izgleda, kako je osećate, kako vam zvuči?


Anita Moorjani: To je veoma dobro pitanje. Mislim da mi u našem društvu previše koristimo reč ljubavi i da je ona postala kliše. Mi kažemo da volimo svoj auto, da volimo svoj kompjuter, znate, mi zaista previše upotrebljavamo reč ljubav. Ali ljubav je zaista ono što smo mi suštinski. Pokušajte da zamislite da više niste u svom fizičkom telu. Vaše telo je nestalo, umrlo. Onda ćete shvatiti da vi niste vaše fizičko telo i da unutar vas (i svuda oko vas), neko gleda kroz vaše oči.  I taj neko nema fizičko telo, nema rase, nema specifičnu boju kože, vi niste više belac, ja više nisam tamna, nemamo pol, ti više nisi muškarac, zato što je to deo fizičkog tela, ti više nemaš tvoju kulturu  jer je to bilo kulturno uslovljavanje u kome je tvoje fizičko telo rođeno. Svi ovi elementi su delovi tog fizičkog.

 

Ono što je ostalo je samo čista suština, koja je ustvari ljubav. Tada nema filtera, nema uslovljavanja, ega, strahova i slojeva koji su bili izgrađeni sa određenom kulturom, rasom, polom, itd.
Vi ste samo čista suština, čista ljubav.  Kada nekoga vidite kao njegovu suštinu a ne kao sve njegove  slojeve, to je ljubav!


Super Souls: Wow, to je najčistiji opis ljubavi koji sam ikada čula!


Anita Moorjani:  To je naš koren, to je ono što smo mi. Moguće je da to zvuči malo komplikovano, ali ja verujem da je ljubav kada si u stanju da vidiš nečiju dušu.
Takođe, naša namera nije da povredimo druge ljude i verovali ili ne, čak i ubice i silovatelji ne dolaze na svet sa namerom da povrede druge ljude. Ali nešto pođe naopako sa njihovim filterima. Ako možete da uklonite sve ove filtere  opet sve što ćete naći ispod je čista suština.


Super Souls: Vi ste upoznali puno ljudi koji slede određenu religiju. Vi radije ne pričate o tome jer verujete da može nastati podela, ali šta ako ljudi žele istinski da žive vašu poruku a takođe da ostanu verni principima svoje vere?


Anita Moorjani:  Ja kažem ljudima da ja nemam problem sa religijama, ali mislim da ljudi koji veruju u bilo šta iz straha, bilo da je to religija, kulturne vrednosti ili nešto drugo, onda oni već žive paklene živote. To je pakao na zemlji. Ne morate da čekate da umrete da bi ste otišli u pakao.

 


Ali ako ljudi biraju neku religiju  zato što ih čini snažnim, ili im omogućava da više vole i daje im mir, ili možda zato što im daje odgovore u vezi života, kao i osećaj komfora i zajednice, onda treba da je slede. Dakle, moja poenta je da izaberete više ljubavi za sebe. Ne birajte ono što vas čini još više plašljivijim. Ovo se odnosi na svaki aspekat vašeg života, uključujući i religiju. To je tamo gde sam ja. Ja poštujem svakoga, bez obzira na to u šta oni veruju.
   



Super Souls:  Vi ste rekli: “Da sam znala istinu i to ko sam zapravo ja, ne bih dobila rak.” Ralph Waldo Emerson je jednom napisao: “Biti to što jesi u svetu koji konstantno pokušava da od vas napravi nešto što niste, je najveći uspeh.” Ja verujem da je to naš najveći izazov. Kako to možemo praktično postići?

 


Anita Moorjani:  Da, to je naš najveći izazov. I jedna od stvari koju pokušavam da kažem ljudima je da budu spremni, jer kada odlučiš da postaješ ono što zaista jesi, često ćeš se osećati kao da veslaš protiv struje. Sa druge strane, kada pratiš svoje srce možeš se predati Višem sebstvu i dozvoliti da budeš to što jesi, možeš pustiti da te srce vodi.  Izgubićete sebe ako ste konstantno zabrinuti zbog toga šta drugi ljudi misle i ako stalno budete pokušavali da se uskladite sa tim, uvek ćete morati da se takmičite i napredujete .
Bojimo se neuspeha  i neprihvatanja, konstantno smo zabrinuti i donosimo odluke na osnovu želje da se predstavimo kao uspešni, kao prihvaćeni, a to je način na koji mi gubimo našu autentičnost.

 


Tako da vi uvek imate izbor, ili ćete ići protiv samog sebe i svog srca, ili ćete ići protiv mase. Čega ćete se vi odreći? Ja ipak više volim da idem za svojim srcem. I da se vratim na vaše pitanje, ja sam jako zahvalna na tome što sam dobila rak. To je bio najveći poklon mog života, zato što me je naučio da razumem stvari mnogo bolje i takođe me je naučio da se bolje odnosim prema drugim ljudima.



Super Souls: Nekada nam se čini da rak vlada modernim svetom. Postoje trke za rak, fondacije kao što je “Livestrong”, i tako dalje. Iako su ove inicijative veoma pozitivne, vi ipak verujete da su one  kreacije svesti zasnovane  na strahu. Pored širenja poruke ljubavi, da li mislite da biste mogli da doprinesete prevenciji od raka i na druge načine?


Anita Moorjani: Ja to ne bih zvala svest o raku, ne bih se čak ni dotakla svesnosti o raku. Ako je to do mene, ja bih to nazvala  ‘svest o zdravlju’ i trebalo bi da definišemo šta je to zapravo zdravlje. Trebalo bi da razmislimo o ovome. Razmislite  o svom novcu koji je potrošen na:
a) svest o raku
b) istraživanja raka
c) instrumente za dijagnostikovanje raka
d) hemoterapiju
kao i na sav novac koji je potrošen, ne samo u medicinskoj industriji već i u oblasti ranog otkrivanja. Svi su svesni uticaja raka.
Sada, ako pitate bilo koju osobu kako zdrava osoba izgleda i kako se oseća, teško da bi neko znao odgovor. 

 

Znate, odete kod doktora, oni urade test krvi, provere vam rad srca, provere sve vrednosti i oni znaju da vi nemate dijabetes, ili da je vaše srce u redu. Onda kažu: “U redu je, vi ste zdravi i možete ići kući”. Doktor vas neće pitati : “Kako se osećate? Kako su vaše emocije? Kako ste prošli kroz razvod ili da li ste u lošoj vezi? Kako stoje stvari kod vas na poslu?” Doktor ne brine o svemu tome. To nije greška doktora, ali zbog sistema oni nemaju vremena ili sredstava, itd. To uopšte nije greška doktora.

 

 


Moja poenta je da zdravlje nije to što mi mislimo da jeste. Kada se bolest pojavi u vašem telu, ona je već postojala u vašoj energiji i u vašim emocijama duže vremena, pre nego što se pojavila u fizičkom telu. Dakle, zdrava osoba je mentalno zdrava, emotivno zdrava i fizički zdrava. To ne znači imati samo  prave cifre na aparatu. Kada bismo trošili toliko novca, vremena, istraživanja i razvoja svesti na  podučavanje ljudi  da razvijaju alate za rad na sebi, imali bismo mnogo više zdravih ljudi nego što imamo danas. Možda ste primetili da broj obolelih nije smanjen bez obzira na to koliku svest o raku dojke, ili raku uopšte imamo. Broj ljudi obolelih od raka još uvek raste. Mi smo svi fokusirani samo na borbu protiv raka. Niko ne razmišlja u pravcu “kako ćemo stvoriti zdravlje”.  Zamislite kada bi svako promenio svoj fokus na zdravlje, koliki uticaj bi to bio.


Volela bih da probam jedan eksperiment sa vama. Želela bih da pogledate oko sebe u sobi u kojoj se nalazite i da nađete bilo šta u zelenoj boji. To može biti bilo šta, draperija, tapeta, itd. I želim da ih prebrojite u vašim mislima. Da li vidite bilo šta zeleno? [Da, vidim.]
Sada, želim da zatvorite oči i da se setite koliko stvari možete da smislite koje su bile crvene boje. [Sada moram naglas da se nasmejem, osećam se po malo nasamareno.] U redu, sada otvorite oči i pogledajte okolo. Da li ste propustili dosta? [Da, naravno da jesam.]
Dakle, kada si fokusiran na nešto, to je sve što ćeš videti.  I tako promenom vašeg fokusa promeniće se i to što ćete vi videti. Upravo sada cela naša planeta je fokusirana na rak, a ne na zdravlje. Kada smo fokusirani na borbu protiv raka, mi nismo fokusirani na povećanje zdravlja ili promociju zdravlja.


Super Souls: Vi ste takođe opisali u vašoj knjizi sledeće: “Tako sam ja pronašla sebe kroz saosećanje sa svim kriminalcima i teroristima u svetu, kao i sa njihovim žrtvama. Ja sam razumela na način na koji nisam nikada ranije, da  ljudi koji učine takve stvari moraju biti jako zbunjeni, puni frustracija, bola i neprijateljstva.” Gde leži rešenje Anita?


Anita Moorjani:  Sada još uvek imamo puno kriminala u svetu zato što smo stvorili sistem koji je zasnovan na strahu. Od našeg ranog detinjstva mi smo učeni kroz konkurentnost. Mi ne učimo da sarađujemo. Učimo od malena da bi trebalo da stignemo na vrh. Niko ne želi da bude poslednji koji će biti izabran za bejzbol tim ili za košarkaški tim. Svako zna da ako želiš da ideš u dobru školu moraš da osvojiš više poena od svih ostalih u razredu. I tako deca uče još od malena da su svi ,,neprijatelji“ zato što „Ja moram da budem ispred njih”. Tako da mi, u stvari, nismo naučili da sarađujemo.
Zbog toga, kod nekih ljudi može negde da pođe pogrešno i onda to postane ekstremno, upravo zato što smo mi kreirali svet u kome se ljudi takmiče i vide svakoga kao neprijatelja.  Mi upoređujemo sve i govorimo: “Oni imaju ovo i to znači da ja moram da imam više.” Dok god se sistem ne promeni, neće se promeniti ni situacija. Imaćemo ljude koji će iskakati povremeno iz koloseka i postajati ubice, kriminalci, a to je samo jedan od nusproizvoda ovog društva koji smo zajednički stvorili.

 


Zato ja govorim da ne postoje ONI I MI, to smo sve MI. Dok god ovo ne promenimo u korenu, za šta će trebati puno vremena, trebalo bi da i dalje imamo zatvore jer oni štite nedužne ljude. Ne postoji način da se to zaobiđe u ovom trenutku. Ali čak i sa ljudima u zatvorima, mislim da bi ljudi na vlasti trebalo da se zaista zamisle zašto se gradi sve više i više  zatvora?  Zašto društvo postaje ovakvo? Zašto se broj ljudi u zatvorima povećava? Možda bi baš trebalo da se počne sa zatvorenicima i da se preokrene stvar tako da se oni ne mrze, već da se uče kako se voli. Postoji nešto u njima što im nedostaje, i zaista se radi o učenju tih ljudi šta je ljubav. Postoji bolji način da izraziš sebe. I svako radi u momentu kako najbolje može, to je sve što imaju.

 


Ovo svakako nije uvek lako da se prihvati, jer kada je neko u tvojoj porodici silovan ili ubijen to je onda veoma, veoma teško. Vi želite onda da taj silovatelj ili ubica završi iza rešetaka, jer ne želite da se to nekome drugom desi. Ali moje pitanje je: ’’Zašto smo mi kreirali takvo društvo u kome silovatelji ili ubice rade ovakve stvari?’’ Postoji nešto što radimo pogrešno. I to sve počinje od najranijih dana našeg detinjstva. Ja vidim nasilje kao formu raka u čoveku.

 

 


Super Souls: U drugu ruku, po tebi smo mi trenutno najpozitivnije dostignuće u svetu ?


Anita Moorjani: Ono što je meni bilo neverovatno je to što sam ja bila spremna na mnogo više negativnih reakcija na moji priču, jer znam da je za mnoge ljude to što sam rekla veoma kontraverzno.  Posebno o religiji ili o kriminalu, međutim sve to dolazi iz mog srca i sa mesta univerzalne ljubavi, a ne iz potrebe da budem kontraverzna.
Moj problem sa religijom je činjenica da nas ona razdvaja i stvara mržnju jednih prema drugima. Moja poenta je da mi moramo da shvatimo da kada možemo da vidimo suštinu jedni u drugima, mi ćemo primetiti da mi nismo razdvojeni ni religijom niti bilo čim drugim, mi smo ista suština.

 

Čak i sa kriminalcima, kada možete da vidite njihovu suštinu, vi ćete videti da oni nisu učinili neke stvari zato što vas mrze, već su oni to učinili zato što pate. Ja sam dakle svesna da je to što ja govorim protiv verovanja nekih ljudi, međutim kritika je bila minimalna, tako da je to bilo prijatno iznenađenje za mene. To mi daje dosta nade da su ljudi spremni da se promene, jer ljudi nisu srećni sa tim kako trenutno stvari stoje, i oni smatraju moju poruku veoma osvežavajućom. Ljudi su već razočarani načinom na koji se stvari dešavaju u svetu i sa tim šta ih religija uči, dakle spremni su za nešto novo.


Super Souls: Naša sestra Debbie Ford, koja je nedavno preminula, rekla je u jednom intervjuu sa Oprom: ”Hrabro je izabrati život kada se suočavaš sa bolešću.” Kako bi Vi reagovali da vam neko ovo kaže?


Anita Moorjani: Ja osećam da je život dar i da smo mi definitivno hrabri zato što smo ovde, i mislim da je to što je rekla dobro zato što ja osećam da mi ne dajemo dovoljno zahvalnosti sebi što smo ovde. Mnogi od nas misle: “O, ja moram biti kao monah koji meditira na vrhu planine ako želim sebe da smatram duhovnim.” I mi mislimo da  bi monah koji meditira 20 godina u manastiru trebalo da bude obožavan, a da mi nismo ništa u poređenje sa njim. Ja ne mislim da je to slučaj. Moja poenta je da se treba potpuno uključiti u život, znate, čak i ako smo samo radna snaga koja bi trebalo da zaradi novac da se plate računi, čak i to je veoma hrabro.



Super Souls: Naravno, vi ste napravili hrabar izbor da se vratite u ovaj život.


Anita Moorjani: Da, to je istina, želela sam da se vratim i da budem potpuno uključena u život.

Super Souls:  Mi bismo sada mogli da napravimo zaključak vašim inspirativnim rečima koje ste napisali u knjizi „Potpuno isceljenje“:
„Nesreća je to da mi nastavljamo da tragamo izvan sebe za odgovorima, u religiji, medicini, naučnom učenju, knjigama i drugim ljudima. Mislimo da je istina negde izvan, još uvek nedostižna.
I na taj način postajemo sve više i više izgubljeni, udaljavajući se od onoga što mi zapravo jesmo. Čitav univerzum je unutar nas samih.” Da li je to zaista tako jednostavno Anita?
Anita Moorjani: Jeste, zaista jeste, jer kada pratiš svoje srce i kada dozvoliš sebi da budeš to što jesi, onda se pravi učitelji, prave knjige i prave informacije pojavljuju za tebe. A kada tragaš izvan sebe, kada ustvari juriš i aktivno tragaš, pronaćićeš jako puno informacija i tako ćeš biti samo još više zbunjen. Informacije se međusobno sukobljavaju i poruka koju šaljete sebi je: “Ja nemam kapaciteta da znam odgovor.”

 


Šaljete sebi takvu poruku i što više jurite, više tražite, više sebi šaljete poruku:  “Ja ne znam odgovor i zato moram stalno da jurim za tim.” Postoji takođe puno učitelja, dakle za kojim ćete ići?
Samo kada ideš ka unutra i kada imaš poverenja u  stav da “Ja imam kapacitet, ja imam sav izvor moći koji mi je potreban da upravljam ovim životom, ja verujem”,  samo kada se prepustiš, kada veruješ, onda će se pojaviti pravi učitelj, prave informacije i pravi put.
I ne zaboravite da ne bi trebalo da čekate da umrete da bi iskusili raj ili nirvanu. Naša veličanstvenost postoji upravo ovde, upravo sada.


Super Souls:  Anita, mi smo zaista blagosloveni da ti postojiš u našim životima i zahvaljujemo ti se što deliš sa nama tvoju poruku inspiracije i ljubavi.

 


Razgovarao: Dirk Terpstra, osnivač sajta www.supersouls.com

 

Ovaj tekst možete čitati i u decembarskom broju magazina Nova Svest

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:




loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...