Knjiga mudrosti starih Tolteka



loading...




Ono što ovog trenutka vidite i čujete nije ništa drugo nego san. Vi sanjate upravo sada, ovog trenutka. Sanjate iako je vaš mozak u budnom stanju.
San je glavna funkcija uma, i um sanja dvadeset i četiri sata na dan. Sanja kada je mozak u budnom stanju, a isto tako i kada je mozak u stanju sna. Razlika je u tome što, onda kada je mozak u budnom stanju, postoji materijalni okvir koji čini da stvari opažamo linearno. Kada utonemo u san, taj okvir nestaje, i san ima težnju da se neprestano menja.


Naše urođene sposobnosti omogućavaju nam da naučimo da sanjamo, a oni koji su počeli da žive pre nas uče nas kako da sanjamo društveni san. Pravila spoljašnjeg sna su tako brojna da, čim se jedno novo ljudsko biće rodi, mi skrećemo pažnju tog deteta i uvodimo ta pravila u njegov ili njen um. Spoljašnji san koristi roditelje, školu i religiju da nas nauči kako da sanjamo. Pažnja je naša sposobnost da razlikujemo stvari i usredsredimo se samo na one koje želimo da opažamo. Možemo da opažamo milione stvari istovremeno, ali uz pomoć pažnje, možemo da održimo ono što želimo da opažamo, šta god to bilo, u prvom planu svojih misli. Odrasli su privukli našu pažnju i neprestanim ponavljanjem ubacili informacije u naš um. Sve što znamo naučili smo na taj način.

 

Koristeći svoju pažnju naučili smo čitavu stvarnost, čitav san. Naučili smo kako da se ponašamo u društvu; u šta treba da verujemo i u šta ne treba da verujemo; šta je prihvatljivo a šta nije; šta je dobro a šta loše; šta je lepo a šta ružno; šta je ispravno i šta je pogrešno. Sve je to bilo unapred pripremljeno – sva ta znanja, sva pravila i koncepti o tome kako treba da se ponašamo u svetu. Dok ste išli u školu, sedeli ste u klupi usmeravajući svoju pažnju na ono što učitelj govori. Kada ste išli u crkvu, usmeravali ste pažnju na ono što je govorio sveštenik ili pop. Isti sistem postoji sa majkom i ocem, braćom i sestrama; svi su oni pokušavali da privuku vašu pažnju. Takođe smo naučili i to kako da mi privučemo pažnju drugih ljudi, pa smo tako razvili potrebu za pažnjom koja može da dovede do velikog rivalstva. Deca se takmiče u tome da privuku pažnju svojih roditelja, svojih nastavnika, svojih prijatelja. "Pogledaj me! Pogledaj šta radim! Hej, ovde sam!" Potreba za pažnjom postaje veoma izražena i nastavlja se i kada odrastemo.


Kao deca, nismo imali priliku da izaberemo svoja verovanja, ali smo se složili sa informacijama koje su nam preko drugih ljudi prenesene iz planetarnog sna. Jedini način da sačuvamo informacije jeste sporazum. Spoljašnji san nam može privući pažnju, ali ukoliko se mi s tim ne složimo, mi ne prihvatamo informaciju. Čim se složimo, mi počnemo da verujemo, i to se naziva poverenje. Imati poverenja, znači bezrezervno verovati. Eto kako učimo kao deca. Deca veruju u sve što im odrasli kažu. Mi se slažemo sa njima i naše poverenje je tako snažno da naš sistem verovanja kontroliše čitav naš životni san. Mi nismo birali ta verovanja, i možda smo se i bunili protiv njih, ali nismo bili dovoljno snažni da u svojoj pobuni pobedimo. Posledica toga je da smo se prepustili tim verovanjima i sklopili sopstveni sporazum.


Ja ovaj proces nazivam pripitomljavanjem ljudi. Prilikom tog pripitomljavanja mi učimo kako da živimo i kako da sanjamo. U pripitomljavanju ljudi, informacije iz spoljašnjeg sna prenose se u unutrašnji san, oblikujući čitav sistem naših verovanja. Dete najpre uči nazive stvari: mama, tata, mleko, flašica. Dan za danom, kod kuće, u školi, u crkvi, i na televiziji, govore nam kako treba da živimo, kakvo ponašanje je prihvatljivo. Spoljašnji san nas uči kakvi kao ljudi treba da budemo. Mi imamo čitav koncept o tome šta znači biti "žena" i šta znači biti "muškarac". A takođe učimo i da procenjujemo: procenjujemo sebe, procenjujemo druge, procenjujemo svoje bližnje.


Sve naše prirodne težnje gube se u procesu pripitomljavanja. A kada dovoljno odrastemo da možemo da shvatamo, mi naučimo reč ne.
Odrasli kažu: "Nemoj da radiš ovo ili ono." Mi se bunimo i kažemo: "Ne!"
Bunimo se zbog toga što branimo svoju slobodu. Želimo da budemo ono što jesmo, ali mi smo veoma mali, a odrasli su veliki i jaki. Posle određenog vremena počinjemo da se plašimo jer znamo da ćemo svaki put kada uradimo nešto loše biti kažnjeni. U izvesnom periodu našeg života pripitomljavanje postaje tako snažno da nam više nije potreban niko drugi da nas pripitomljava. Nisu nam potrebni majka ili otac, škola ili crkva da bi nas pripitomljavali. Toliko smo dobro obučeni da počinjemo da pripitomljavamo sami sebe. Postali smo životinje koje se same pripitomljavaju. Sada možemo da pripitomljujemo sebe u skladu sa istim onim sistemom verovanja koja smo prihvatili, i uz upotrebu istog sistema nagrada i kazni. Mi kažnjavamo sebe onda kada se ne ponašamo u skladu sa svojim sistemom verovanja; nagrađujemo sebe onda kada smo "dobri dečaci" ili "dobre devojčice".


U čitavom vašem životu niko vas nije zlostavljao više od vas samih. A granica ovog samozlostavljanja upravo je ista ona granica koju smo spremni da trpimo od nekoga drugog. Ako vas neko maltretira malo više nego što vi maltretirate sami sebe, verovatno ćete napustiti tu osobu. Ali ako vas neko maltretira malo manje nego što vi maltretirate sebe, vi ćete verovatno ostati u vezi s tom osobom i beskonačno dugo je trpeti.

 



Početak novog sna


Postoje hiljade sporazuma koje ste sklopili sami sa sobom, sa drugim ljudima, sa svojim snom o životu, sa Bogom, sa društvom, sa svojim roditeljima, sa svojim mužem ili ženom, sa svojom decom. Ali najvažniji sporazumi su oni koje ste sklopili sa sobom. U tim sporazumima rekli ste sebi kakvi ste, šta osećate, u šta verujete i kako treba da se ponašate. Rezultat toga je ono što nazivate svojom ličnošću.
U tim sporazumima kažete: "Ovo sam ja. Ovo su stvari u koje verujem. Neke stvari mogu da uradim, a neke ne mogu. Ovo je stvarnost, a ono fantazija; ovo je moguće, ono nemoguće."
Jedan jedini sporazum ne predstavlja veliki problem, ali mi imamo mnoge sporazume zbog kojih patimo, zbog kojih nemamo uspeha u životu. Ako želite da živite srećno i zadovoljno, morate imati dovoljno hrabrosti da raskinete te sporazume koji su zasnovani na strahu i oduzimaju vam snagu. Takvi sporazumi koji potiču iz straha teraju nas da rasipamo ogromnu energiju, ali sporazumi koji potiču iz ljubavi pomažu nam da sačuvamo energiju, pa čak i da je uvećamo.


Ukoliko uviđamo da su naši sporazumi ono što određuje naš život, a nismo zadovoljni svojim životnim snom, moramo promeniti te sporazume. Kada konačno budemo spremni da promenimo svoje sporazume, sklopićemo četiri veoma moćna sporazuma koji će nam pomoći da raskinemo one sporazume koji potiču iz straha i oduzimaju nam snagu. Svaki put kada poništite jedan sporazum, sva snaga koju ste upotrebili da ga stvorite vraća se vama. Ako usvojite ova četiri nova sporazuma, oni će vam dati dovoljno lične snage da možete da promenite čitav sistem svojih starih sporazuma. Potrebna vam je jaka volja da biste prihvatili ova četiri sporazuma - ali ako možete da počnete da živite sa ovim sporazumima, vaš život će se čudesno izmeniti. Videćete svojim očima kako ponor pakla nestaje. Umesto da živite u paklenom snu, stvorićete nov san - svoj sopstveni rajski san.




PRVI SPORAZUM

Besprekorno koristite svoju reč


Prvi sporazum je i najvažniji, a takođe i najzahtevniji. On je veoma važan jer ćete već samo uz pomoć tog prvog sporazuma biti u stanju da se uzdignete na onaj nivo egzistencije koji ja nazivam rajem na zemlji. Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju reč. On zvuči vrlo jednostavno, ali je veoma, veoma moćan. Zašto baš reč? Vaša reč predstavlja vašu kreativnu moć. Vaša reč je dar koji potiče direktno od Boga. U Jevanđelju po Jovanu, u Bibliji, koje govori o stvaranju svemira, kaže se: "U početku beše reč, i reč beše sa Bogom, i reč beše Bog." Uz pomoć reči vi izražavate svoju kreativnu snagu. Sve iskazujete rečima. Bez obzira na to kojim jezikom govorite, vaša namera manifestuje se pomoću reči. O čemu sanjate, šta osećate, i kakvi ste zapravo vi, sve se to manifestuje rečima. Reč nije samo zvuk ili pisani simbol. Reč je sila; to je vaša sposobnost izražavanja i komunikacije, mišljenja, a samim tim, i stvaranja događaja u vašem životu. Vi imate moć govora. Koja još životinja na planeti ima moć govora? Reč je najmoćnije oruđe koje kao ljudsko biće posedujete; ona je magijsko oruđe. Ali kao i mač sa dve oštrice, vaša reč može stvoriti najlepši san, ili uništiti sve oko vas. Jednu oštricu predstavlja zloupotreba reči, koja oko sebe stvara pakao. Druga oštrica je besprekorna upotreba reči, pomoću koje možemo stvoriti samo lepotu, ljubav i raj na zemlji. Zavisno od toga kako je upotrebite, reč vas može osloboditi, ili vas baciti u najstrašnije ropstvo. Sva magija koju posedujete zasnovana je na vašim rečima. Vaša reč je čista magija, a zloupotreba reči predstavlja crnu magiju.


Ljudski um je kao plodno tlo na koje neprestano padaju semenke. Te semenke su mišljenja, ideje i koncepti. Kada posadite jedno seme, jednu misao, ona počinje da raste. Reč je kao semenka, a ljudski um je tako plodan! Jedini problem je u tome što on isuviše često postaje plodno tlo za seme straha. Svaki ljudski um predstavlja plodno tlo, ali samo za onu vrstu semena za koju je pripremljen. Važno je imati u vidu za kakvu vrstu semena je spreman naš um, i pripremiti ga da prihvati seme ljubavi.



DRUGI SPORAZUM

Ništa nemojte shvatati lično

Sledeća tri sporazuma zapravo proizilaze iz prvog sporazuma. Drugi sporazum glasi ništa nemojte shvatati lično. Šta god da se desi u vašoj okolini, nemojte to shvatati lično. Da upotrebimo raniji primer, ako vas sretnem na ulici i kažem: "Hej, baš si glup", a da vas pri tome čak i ne poznajem, to ne govori ništa o vama; to govori nešto o meni. Ako to shvatite lično, onda ćete možda poverovati da ste glupi. Možda ćete pomisliti: "Odakle on to zna? Je li on to vidovit, ili možda svi mogu da vide koliko sam glup?"

 


Vi to shvatate lično zbog toga što se slažete sa onim što je rečeno, ma šta to bilo. Čim se složite, kroz vas počinje da teče otrov, i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono što vas drži zarobljene to je ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost, ili lično shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičnosti zbog toga što mi pretpostavljamo da se uvek radi o "meni". Tokom perioda našeg obrazovanja, ili našeg pripitomljavanja, naučli smo da sve shvatamo lično. Mi mislimo da smo mi za sve odgovorni. Ja, ja, ja, uvek ja!

 

Ništa od onoga što drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Svi ljudi žive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se nalaze u potpuno drugačijem svetu od onoga u kojem mi živimo. Kada nešto shvatimo lično, mi stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u našem svetu, i mi pokušavamo da njima nametnemo svoj svet. Čak i kada se čini da je neka situacija sasvim lična, čak i kada vas drugi direktno vređaju, to nema nikakve veze s vama.

 

Ono što oni kažu, što oni čine, i mišljenja koja oni izražavaju u skladu su sa sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu. Njihovo gledište zasniva se na programiranju koje su oni primili tokom pripitomljavanja. Ako neko izrazi svoje mišljenje i kaže vam: "Hej, baš si debeo", nemojte to shvatati lično, jer istina je zapravo da se ta osoba bavi sopstvenim osećanjima, verovanjima i mišljenjima. Ta osoba pokušava da vam pošalje otrov, i ako vi to shvatite lično, onda ćete primiti taj otrov i on će postati vaš. Lično shvatanje stvari učiniće da postanete lak plen tih grabljivaca, crnih magova. Oni mogu lako da skrenu vašu pažnju samo jednim svojim mišljenjem i da vas nahrane bilo kakvim otrovom, i zbog toga što sve to shvatate lično, vi ćete ga progutati. Vi gutate sav njihov emocionalni otpad, i sada to postaje vaš otpad. Ali ukoliko to ne shvatite lično, vi možete biti imuni čak i ako se nalazite usred pakla. Otpornost prema otrovu usred pakla dar je ovog sporazuma.



TREĆI SPORAZUM

Nemojte stvarati pretpostavke

Treći sporazum glasi nemojte stvarati pretpostavke. Skloni smo tome da o svemu stvaramo pretpostavke. Problem u stvaranju pretpostavki je taj što mi verujemo da su one istinite. Mogli bismo se zakleti da su istinite. Mi stvaramo pretpostavke o onome što drugi rade ili misle - mi ih shvatamo lično - a zatim krivimo njih i reagujemo tako što šaljemo emocionalni otrov preko svojih reči. To je razlog zbog kojeg stvarati pretpostavke, znači tražiti probleme. Mi stvorimo pretpostavku, pogrešno shvatajući stvari, shvatimo ih lično, i završimo tako što ni iz čega napravimo strašnu dramu. Sve nedaće i drame koje ste doživeli u svom životu proizašle su iz toga što ste donosili pretpostavke i lično shvatali stvari. Razmislite za trenutak o istinitosti ove tvrdnje. Čitava sfera kontrole među ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i ličnom shvatanju stvari. Čitav naš pakleni san zasnovan je na tome. Veliki deo emocionalnog otrova nastaje samo zbog toga što stvaramo prepostavke i shvatamo ih lično, jer mi najčešće počinjemo da tračarimo na osnovu svojih pretpostavki. Setite se, tračarenje i ogovaranje su način komuniciranja među ljudima u paklenom snu i način prenošenja otrova od jednog čoveka ka drugom. Zbog toga što se plašimo da postavimo pitanje i razjasnimo stvari, mi stvaramo pretpostavke; zatim branimo svoje pretpostavke i pokušavamo da dokažemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku, zato što pretpostavke predstavljaju preduslov patnje.



ČETVRTI SPORAZUM

Učinite sve što možete.


Postoji samo još jedan sporazum, ali taj jedan sporazum nam omogućava da ostala tri postanu duboko ukorenjene navike. Četvrti sporazum govori o sprovođenju prva tri: Uvek učinite sve što možete. Pod bilo kojim okolnostima, uvek učinite sve što možete, ništa manje i ništa više. Ali imajte na umu da ono sve što možete da uradite neće biti isto u svakom trenutku. Sve oko vas je živo i neprekidno se menja, tako da će ono najbolje što možete da uradite ponekad biti visokog kvaliteta, a drugi put neće biti tako dobro. Kada se ujutro probudite osveženi i puni snage, najbolje što možete da uradite biće više od onoga što možete noću kada ste umorni. Najbolje što možete da uradite razlikovaće se kada ste zdravi i kada ste bolesni, ili trezni, odnosno pijani. Najbolje što možete da učinite zavisiće od toga da li se osećate divno i srećno, ili ste uznemireni, ljuti, ili ljubomorni.

 

U vašem svakodnevnom raspoloženju najbolje što možete da učinite može se menjati iz trenutka u trenutak, iz sata u sat, iz dana u dan. Ono najbolje što možete da učinite takođe će se menjati tokom vremena. Kada izgradite navike na osnovu četiri nova sporazuma, najbolje što možete da učinite postaće bolje nego što je bilo ranije. Bez obzira na kvalitet, uvek učinite sve što možete - ništa manje i ništa više nego što je - sve što možete. Ukoliko se suviše trudite da učinite više od onoga što možete, utrošićete više energije nego što je neophodno i na kraju ono najbolje što možete da učinite neće biti dovoljno dobro. Kada se previše naprežete, slabite svoje telo i radite protiv sebe, i tada će vam trebati više vremena da postignete svoj cilj. Ali ako činite manje od onoga što je - sve što vi možete, izlažete sebe frustracijama, samoosuđivanju, osećaju krivice i kajanju. Jednostavno učinite sve što možete - u bilo kakvim okolnostima u svom životu. Nije važno da li ste slabi ili bolesni, ako uvek dajete sve od sebe nikada nećete morati sebe da krivite. A ako ne krivite sebe nikada nećete morati da patite zbog osećaja krivice, stida, i da kažnjavate sami sebe. Ako uvek budete činili sve što možete, razbićete veliku čaroliju kojom ste bili začarani.


***


Kada budete poštovali sva ova četiri sporazuma, više nikada nećete živeti u paklu. Nikada više. Ako besprekorno koristite svoju reč, ako ništa ne shvatate lično, ako ne stvarate pretpostavke, ako uvek činite sve što možete, onda ćete imati predivan život. Vi ćete imati stoprocentnu kontrolu nad svojim životom. Ova četiri sporazuma predstavljaju suštinu majstorstva transformacije, jedne od veština Tolteka. Vi ćete transformisati pakao i pretvoriti ga u raj. Planetarni san će se transformisati u vaš sopstveni rajski san. Takvo znanje postoji; ono samo čeka da ga vi upotrebite. Četiri sporazuma su tu; vi samo treba da usvojite te sporazume i da poštujete njihovo značenje i snagu.



Odlomci iz knjige “Knjiga mudrosti starih Tolteka - Četiri sporazuma”
Autor: Don Miguel Ruiz
Priredio:
Milan Bojić
 

 


Ovaj tekst možete čitati i u februarskom broju magazina Nova Svest

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:







loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...