Droge i razvoj svesti



loading...




Zašto sam se na prvom mestu opredelio da obradim škakljivu temu kao što je droga i njen uticaj na svest? Iz prostog razloga što sam samoproklamovani ekspert po tom pitanju.
Ne, nisam završio medicinu niti psihologiju, već sam onako seljački istražio teren potpuno peške; većinu droga koje su u ponudi, bolje rečeno koje su bile na meniju u vreme mog istraživanja, sam konzumirao. Neke malo više, neke malo manje, na jednu supstancu sam bio opasno navučen, ono jako do bola, malo je nedostajalo da preteknem. Ali još sam među živima iz ko zna kog razloga, i zato želim izvesna saznanja i iskustva podeliti sa vama.

Živeh šest godina u minskom polju zvanom London. O da, pravo minsko polje za nas radoznalce iz istočnih zemalja. A ja stara pacerčina nagazih baš na svaku minu u polju. Ozbiljan u nameri da proučim dejstva narkotika na telo i um, zavrnuh rukave, zarolah novčanicu, kupih rizle i prionuh na posao muški, što bi rekli stari naši - samopregorno. Uf, baš sam sagoreo!

Od psihoaktivnih legalnih i nelegalnih supstanci probao sam: hašiš, kanabis, kokain, heroin, ekstazi, ketamin, spid, LSD, valijum, alkohol i duvan.
Evo zašto objavljujem ove neslavne podatke; vodeći engleski stručnjaci iz oblasti opijata, dakle toksikolozi, psihijatri, doktori, policajci, su 2013. godine, posle višegodišnjeg istraživanja, napravili listu od dvadest najštetnijih supstanci po ljudsko telo i društvo uopšte.
Došli su do zanimljivih i kontradiktornih zaključaka, toliko kontradiktornih da je britanska vlada odbila da ih ozvaniči. Lista je sastavljena po sledećem redosledu: dvadeseto mesto zauzima najmanje štetna supstanca i svaka sledeća je jača odnosno štetnija.


Lista izgleda ovako: (u listi sam napomenuo supstance koje sam konzumirao i koje se pominju u tekstu, ostale opijate nisam pominjao jer ih nisam koristio i uglavnom se radi o lekovima i stimulansima koji se mogu kupiti u apotekama uz recept)
Osamnaesto mesto zauzima ekstazi, zatim na četrnaestom mestu dolazi čuveni LSD, jedanaesto mesto zauzima kanabis, neočekivano visoko deveto mesto zauzima duvan, osmo mesto pripada spidu, sedmo mesto je okupirao valijum, šesto mesto zauzima ketamin, na petom mestu nalazi se najrasprostranjenija droga na planeti - alkohol, na četvrtom mestu ustoličio se metadon, i istinski oskarovci koji zauzimaju drugo, odnosno prvo mesto, su kokain i heroin. 

Duvan je u Britaniji direktno odgovoran za 114 000 smrtnih slučajeva godišnje i odnosi više života nego alkohol, sida, ubistva i saobraćajne nesreće zajedno. Duvan u proseku skraćuje životni vek za deset godina i jedan od pet stanovnika Britanije je probao duvan. Zanimljivo zar ne?
Skačemo odmah na peto mesto na kome se nalazi alkohol koji je po ovoj listi štetniji nego droge kao što su spid, LSD, ekstazi, ketamin. Alkohol je štetniji po društvo nego sve legalne i ilegalne droge na ovoj listi zajedno i neposredno je odgovoran za 40 000 hiljada smrtnih slučajeva u Britaniji, a konzumira ga oko 40 miliona stanovnika ovog kišnog i maglovitog ostrva. Eksperti koji su sastavljali listu složni su u jednoj konstataciji a to je da se alkohol kojim slučajem pojavio na tržištu pre neku godinu, sigurno bi zakonski drugačije bio regulisan. Ali kao što znamo, alkohol cirkuliše u ljudskoj krvi odavno i današnjim puritanskim, demokratskim vladama gigantski konglomerati za proizvodnju alkohola svojom finasijskom moći drže vezane ruke. 

O heroinu i kokainu ne treba pisati posebno jer smo dovoljno čuli, videli, osetili, posvedočili o njihovom dejstvu na ljudsku psihu i telo.
Ko su najveći protivnici narkomanije?
Debeli stričevi, brkate tetke, zadrigli rođaci, rumeni kumovi, ispred kojih na slavama, svadbama, rođendanima i sahranama stoje raskeženi mrtvi prasići, sarme, tulumbe, baklava, alkohol, duvan, belošećerne torte i peciva nastala ujedinjavanjem belog brašna, praška za pecivo, soli i kvasca.  Ah, uvek to belo…

Kako društvo gleda na one koji trguju nelegalnim drogama, a kako posmatra one koji diluju legalne gudre koje nanose štetu ljudima koji ih konzumiraju, ali i svima koji borave u prostorijama gde se puši i pije?
Jedni su marginalci a drugi su hvaljeni kao uspešni menadžeri!
Da li univerzalnu karmu zaista zanimaju zakoni pisani ljudskom rukom?

Šta je sa kanabisom? Zašto se u poslednje vreme diže tolika frka oko legalizacije kanabisa?
Moje lično mišljenje, koje sam izvukao iz petnaestogodišnjeg konzumiranja trave i njenih derivata, je da je cela priča kako je marihuana veoma beneficijalna po ljudsko zdravlje, prenaduvana i da se više radi o pobuni protiv sistema i zakonodavaca, nego o istinskoj potrebi čoveka za inhalacijom obogaćenog dima.
Mit da kanabis ubija 98 kancerogenih ćelija, koji kruži netom i fejsbukom, 100 nije tačan. To je još jedna od niza neproverenih informacija koju u etar guraju dugogodišnji korisnici i interesne grupe koje bi prve da ulete na polje distribucije ako gandža bude legalizovana.
 
Kao bivši dugogodišnji korisnik smatram da kanabis nije lekovita biljka i da ima pogubne efekte na ljudsku psihu. Objašnjenje?
Onima koji se bave energijama dobro je poznato da kod čoveka postoje latice inteligencije koje se nalaze poviše glave, i izgledaju kao hobotnica zalepljena na teme čoveka, čiji pipci pretražuju prostor u potrazi za hranom. Kao što samo ime govori, namirnica kojom se prehranjuju latice inteligencije je inteligencija, tako da se latice lepe na sve što kruži u etru a u sebi nosi nekakvu informaciju, odnosno inteligentnu formu. Pojedinci svoje latice napajaju čitanjem, meditacijom, muzikom, plesom, slikanjem, kreativnim radom, itd... dok drugi latice prehranjuju artificijalnim izvorima zabave, odnosno duvanjem, pijenjem, drogiranjem, koje se u većini slučajeva završava gledanjem fudbalskih prenosa, pijenjem piva, buljenjem u kompjuter, igranjem igrica, i u najboljem slučaju seksom.


Energija droge je, jel tako, bestelesni inteligentni entitet koji u sebi sadrži pregršt informacija koje se u jednom trenutku mogu učiniti kao korisne, ali te golicljive informacije imaju samo jednu svrhu, a to je da zaustavljaju konzumente na putu ka višim nivoima svesti.

 


Da li su one kao takve loše?  Ne!
Njihov zadatak u svekolikom postojanju je upravo taj; da ne dozvoljavaju prolaz ka višim nivoima svesti onima koji za to nisu spremni. Moramo se složiti sa činjenicom da nepripremljenima pojedine informacije i znanja nanose više štete nego koristi.
Latice inteligencije, kojih kod intelektualno razvijenih ljudi ima dvadeset i jedna, izuzetno su oštre i pokretne, dok su kod konzumenata opijata otupljene i nema ih više od pet, šest. Kod onih koji konzumiraju bilo koju vrstu opijata svakodnevno, latice inteligencije izgledaju kao mrtva hobotnica čiji pipci beživotno visuljaju podno brade u predelu vrata.
Lično poznajem i družim se sa velikim brojem uživalaca opijata, naročito sa ljubiteljima kanabisa ili njenih derivata, i ne moram biti Ajnštajn kako bih uočio promene u njihovoj motorici  i brzini i lucidnosti razmišljanja, pre i posle inhaliranja magičnog dima.

Želeo bih napomenuti kako alkohol i kanabis zaista na trenutke otklanjaju suvišne misli i saniraju probleme, ali veliko pitanje je gde odlaze te misli i problemi kada smo pijani i uduvani!

Cilj celokupne priče oko podizanja svesti bazira se na umirivanju uma kojeg možemo slikovitije opisati kao divlju reku nadolazećih misli koja teče lobanjom. Alkohol i marihuana zaista potiskuju misli i probleme, ali ispod bujice uma. Ovo pokazuje da misli i problemi nestaju dok traje dejstvo opijata, ali bujica uma nije pregažena, odnosno problemi nisu rešeni već samo potisnuti. 
Reku uma treba pregaziti i tako stići na onu drugu, ponekad se čini nedostižnu obalu, gde caruju sloboda, mir i tišina. Najefikasniji prevoz do tamo je splav meditacije. Dakle, suočavanje sa problemima i suvišnim mislima, čistog uma, u tišini i sklopljenih očiju.
Put opijata i psihostimulansa čini se kao prečica do oslobođenja, jer se ne ulaže nikakav napor sem gutanja, šmrkanja, rolanja, ispijanja... Ali tu je skrivena zamka droge, jer se ubrzo javlja zavisnost, koju većina konzumenata poriče, tvrdeći da su samo rekreativci.

Da li konzumiranje droga proširuje svest?
Na početku da, ali to su zanemarljivi procenti u odnosu na to koliko droga konzumira ljudsko telo i psihu, jer da ponovim, jedini način podizanja svesti je umirivanje uma, a droge, opijati i alkohol, su najkaloričniji potpaljivači kotlarnice uma.
Konzumenti marihuane, alkohola i duvana, često koriste i druge stimulanse kao što su kokain, LSD, ekstazi, heroin i kad dođu vremena lečenja, skidanja, čišćenja, u većini slučajeva nastupa period opasnih zabluda. Šema ovako glasi: Ostavio sam kokain, ali duvam i pijem. Moram jer ne mogu biti strejt. Ostavio sam duvku ali cirkam ko lud. Ostavio sam alkohol, ali duvam ko promaja.

Brod koji je sa pet konopaca bio vezan za obalu i dalje će biti uz obalu ako odvežemo četiri čvora!
Brod jeste najsigurniji u luci, ali brod nije dizajniran da bude u luci. 
Dok se ne oslobodimo svih adikcija, ne može se pričati o podizanju svesti.

Alkohol ili kanabis?
Ako mora da se bira između ove dve supstance, moj glas dajem kanabisu.
Zašto?
Alkohol podgreva nasilje, kanabis umiruje.
Niko nikad nije video dva uduvana lika da se tuku, ali smo svedoci svakodnevih tuča, nasilja, ubistava koji su podgrejani alkoholnim isparenjima.
Da li bih oteo špric iz ruke tipusu koji se bode na ulici? Ne!
Da li bih slučajnom prolazniku ugasio cigaru kad ga vidim da puši? Ne!
Da li bih rođenom bratu sklonio čašu rakije sa stola? Ne!
Da li bih uzeo zarolanu novčanicu baji u klonji, koji se nadvio nad plastičnom daskom toaleta, išaranoj belim linijama? Ne!
Da li bih nekome preporučio put istraživanja svesti upotrebom psihostimulansa?
- A šta su psihostimulansi? - odgovaram pitanjem.
Da li je neophodno da psihostimulansi dolaze spolja?
Da li je religijski post psihostimulans? Svakako!
Da li je meditacija psihostimulans? Naravno!
Da li je trpljenje telesnih bolova psihostimulans? Da!
Da li je ples psihostimulans? Jeste!
Da li je kreativan rad psihostimulans? Najbolji!
Da li je LSD psihostimulans? Jeste, ali dolazi spolja i sintetički je!
Da li je ekstazi psihostimulans? Jeste, ali dolazi spolja i sintetički je!
Da li je heroin psihostimulans? Sigurno, 100, ali konzumira psihu, telo, porodicu, društvo, i dolazi spolja!
Da li je kokain psihostimulans? Jeste, ali konzumira psihu, telo, porodicu, društvo, doziva strah i dolazi spolja!

Zašto je droga označena kao jedna od najvećih društvenih pošasti?
Moje lično mišljenje je da je zato što se zloupotreba droga tretira kao kriminalni delikt, a ne kao zdravstveni problem.
Kako kada su skoro svi narkomani delikventi?
Ne, nisu narkomani delikventi, već oni inteligentni bestelesni entiteti lako zaposedaju tela izjedena drogom, i oni su ti koji pljačkaju, pucaju, bodu, kradu, čupaju kasetofone iz auta, lažu i pričaju gluposti. Opskurni nivoi svesti ispoljavaju svoju prirodu kroz napuštena tela posrnulih ljudskih bića.
Da li su ti inteligentni bestelesni entiteti zli zato što su bespravno uselili ljudska tela?

Nikako, entiteti samo obavljaju učiteljsku ulogu prikazujući jednu od mogućih mutacija svesti koristeći lutku ljudskog tela, i tako slikovito pokazuju poziciju u kojoj bi se mogao naći ako izaberem put droge!
Bez živog primera tih nenaspavanih zombija, ja ne bih znao kako ne bih voleo da izgledam. 

Svi mi koji smo otplesali dens sa drogama, alkoholom, i duvanom, trebali bi da se zapitamo da li smo zaista imali problem sa navedenim supstancama, ili smo imali problem sa telesnim senzacijama koje one izazivaju? Mislim, ja zaista nisam imao problem sa čašom viskija dok je stajala na stolu, niti sa paklicom cigara u džepu, niti sa linijom belog praha dok je ležala razvučena na položenom ogledalu. Problemi su nastali kad su supstance došle u dodir sa mojim telom, odnosno umom, i napravile biohemijsku reakciju u mozgu koju sam ja ocenio kao prijatnu i zabavnu. Dakle, problem nije u psihoaktivnim supstancama već u konzumentu!

Svedoci smo veoma neuspešne politike suzbijanja droga i ostalih psihoaktivnih supstanci, jer činjenice sa terena jasno pokazuju da je droge na ulicama svake godine sve više, da broj konzumenata vrtoglavo raste, i da prosečna starost uživaoca opijata rapidno opada. Dakle sve je više klinaca koji konzumiraju drogu.  
Edukacija u osnovnim i srednjim školama u vezi droga praktično ne postoji, i većina roditelja/staratelja, škola, vaspitnih ustanova, služe se taktikom zastrašivanja i oslanjaju se da će strah stvoriti animozitet ka opijatima.
Da li je moguće da strah ratuje protiv paranoje? Stativa total!


Kad bi mene pitali ne bi puno skitali, jer bih predložio da se organizuju predavanja koja će držati izlečeni, a potom obučeni za rad sa ljudima, narkomani, alkoholičari, pušači, koji bi po školama, univerzitetima, mesnim zajednicma, ili gde već, ispred karte ljudskog mozga, govorili o uticaju psihoaktivnih supstanci na mozak i centralni nervni sistem. Mislim da predavači ne trebaju biti zdravi, jedri, uredni doktori ili sociolozi, koji su znanja stekli proučavanjem knjiga, boravkom u laboratorijama, listanjem psihologije, već mislim da bi profesori u ovom slučaju morali biti dugogodišnji adikti koji su uspeli da se isčupaju iz kandži zavisnosti.
Klinci treba da čuju nekog ko govori iz sopstvenog iskustva, klinci moraju videti te žute beonjače, sarmaste podočnjake, polupane zube, izborana i upijena lica, duvanske prste i drhtave ruke.
Preventiva je u svim slučajevima efikasnija od lečenja.

Ali pošto u ne živimo u perfektnom svetu, uvek je bilo i uvek će biti onih koji će se navući na legalne i nelegalne droge, i smatram da teške slučajeve adikcije ne treba lečiti upotrebom manje štetnih droga kako to trenutno radi medicina.
Pa ljudi moji, eksperti i dan danas prepisuju heroinskim zavisnicima metadon, koji je lošija verzija heroina. To je isto kao da renovirate nameštaj na Titaniku, kako je to slikovito opisao stari, proslavljeni, i nadasve kvalitetni londonski džanki koji se očistio pre deset godina.

Postoje razni načini da se pomogne ljudskim bićima koja su duboko zaglibila u blato zavisnosti, a ja predlažam jedan nekonvencionalan program; prvih nedelju dana kaiš, stolica i okruženje ljudima koji znaju da vole. Ako je neophodno, dolazi u obzir i par šljaga koje izviru iz ljubavi. Prvih sedam dana su najgori, posle toga kriza znatno slabi, a onda na red dolazi čišćenje organizma posnom i presnom hranom, potom kreće lagana meditacija, zatim fizička aktivnost sa naglaskom na znojenje, najbolje joga. Najvažnije je prisustvo ljudi koji znaju da vole, preporučujem da to ne bude rodbina, već ljudi koji imaju Znanje o istinskoj Ljubavi.
To je nova sorta ljudskih bića koju sve češće susrećem na putovanjima kroz Južnu Ameriku, ali o njima nekom drugom prilikom.

Pretpostavljam da teorija zvuči kao utopija, ali ovaj metod nisam ja izmislio, već sam tokom jednog od mojih putovanja prošao kroz kamp u Amazonskoj džungli u kom sam otkrio ovu recepturu, i gde sam popričao sa nekolicinom bivših ovisnika koji su se izlečili. Posle su ostali u kampu da volontiraju…

 


Da li je moguće izlečenje posle višegodišnje zloupotrebe droga?
Kod ekstremnih slučajeva gde je došlo do permanentnih oštećenja mozga ne, ali kod većine, mislim na 98 korisnika, moguće je potpuno zalečenje mozga i povratak vitalnih funcija tela u normalu. U fantastičnoj knjizi "Super mozak", autori Dipak Čopra i Rudolf Tanzi, pominju termin plastičnost mozga, koji označava neverovatnu pokretljivost, savitljivost, elastičnost, prilagodljivost mozga na uslove kojima ga “korisnik” izlaže.
Ne bih se dodatno uplitao u mogućnosti mozga, jer on je i pored sofisticirane tehnologije ostao velika nepoznanica za medicinu, ali moram pomenuti prelepu definiciju kojom su autori knjige "Super mozak" opisali ovaj tajanstveni organ: Univerzum od kilo ipo.


I evo konačno dolazimo do psihoaktivnih supstanci o kojima se u zadnje vreme dosta piše i diskutuje.
To je Ayahuaska koja se upotrebljava u šamanskim ritualima u Peru-u, Ekavdoru, Kolumbiji a ista stvar je u Brazilu toliko rasprostranjena da je čak dobila i ogranak pod okriljem Katoličke crkve i zove se Santo Daime (Sveti Daj-Mi).
Druga interesantna psihoaktivna supstanca južnog kontinenta je kaktus San Pedro (Sveti Petar) koji se može pronaći u Boliviji, Peru-u, Ekvadoru, Kolumbiji i severnim delovima Argentine, i koji se takođe može konzumirati u Centralnoj Americi pod nazivom Peyote.

Da li bih nekome preporučio da kuša ove psihoaktivne supstance? Šaman sa kojim sam radio ceremonije mi je zabranio da reklamiram Ayahuasku, ali ja onako iz srca zborim - Da!
A-ha, pa i ove psihoaktivne supstance dolaze spolja, čujem glas.

Ove psihoaktivne supstance se sa razlogom ne nazivaju droge već medicina; probao sam ih kao i u tekstu nabrojane ulične droge, i mogu potvrditi da se ne radi o drogama ili opijatima već o ulaznicama koje uvode u polja kvantne medicine, u kojima cvetaju neograničene mogućnosti i potencijali. U tim poljima beskonačnih mogućnosti, dakle moguće je sve, i to podrazumeva da konzument tokom ceremonije izleči samog sebe.
Moramo povući crtu između efekata koje izazivaju, sa jedne strane, droge tipa kokain, heroin, marihuana, alkohol, duvan, i Ayahuaska i kaktusi sa druge strane. U prvoj grupi nabrojane su supstance koje ordiniraju po neurokorteksu i evo pokušaću da veoma složenu priču spustim u nekoliko rečenica.

Dakle, neurokorteks je najmlađi ali najsloženiji deo mozga, nalazi se u frontalnom delu lobanje (čelo) i zadužen je za složene funkcije kao što su razmišljanje, govor, maštanje i kreativno stvaranje, tako da ulične droge stvaraju vizije/halucinacije jer se u umu korsinika mešaju mašta, snovi i želje. Dakle imaginacija koja nema dodirnih tačaka sa Istinom.
Posle dugogodišnje upotrebe narkotika u neurokorteksu nastaju nove, drogom hranjene neuronske konekcije, koje postaju zavisne od sintetičkih izvora hrane, tako da nagli prestanak dotoka stimulansa, dovodi do teških kriza i agonija.
Droge potpaljuju igru uma koja se odvija u astralnom svetu, kome ne treba pridavati poseban značaj na spiritualnom traganju.

Za razliku od uličnih droga, Ayahuaska i kaktus San Pedro ne pospešuju rad neurokorteksa, već direktno upadaju u “centralu”, odnosno pinealnu žlezdu, koja luči spiritualni molekul DMT, kako su ga naučnici nazvali, i tokom ceremonije dolazi do "gašenja" pet poznatih telesnih čula, te se aktiviraju novi, sofisticiraniji instrumenti za opserviranje Stvarnosti. Svaki opis Stvarnosti je nemoguć jer je stvarna Stvarnost van domašaja reči zbog toga što se nalazi u “vanumnom” znanju.

Ayahuaska je sve samo ne prijatno telesno iskustvo, jer tokom ceremonije ima dosta povraćanja, suza, znojenja, neretko i proliva, tako da se mali broj korisnika odlučuje za drugu ceremoniju.
Lično sam prisustvovao na sedam ceremonija u zadnjih devet godina, na dve sam bio prevodilac, a na ostalih pet sam uzimao medicinu. Kaktus San Pedro ima blaže dejstvo i najbliži opis je osećaj Jedinstva sa celokupnim postojanjem, slično osećaju koji se javlja pri upotrebi LSD-a, s'tim što treba napomenuti da je LSD sintetički stimulans, dok je kaktus prirodan.

Kako sam trenutno pozicioniran u odnosu na gore navedene supstance, tvari, droge, medicine?
Prema kokainu osećam veliku ljubav iz prostog razloga što sam spoznao da i on dolazi iz Izvora iz kog izviru i sve ostale pojavne manifestacije, i zato što me je naučio na jako bolan način pojedinim lekcijama koje ne bih nigde drugde mogao da savladam.
Istinska ljubav ne znači dodirivanje!

Nikada neću pljuvati, omalovažavati, ili govoriti loše o drogama, iz jednog razloga: Naime, tokom poslednje seanse između moje otelotvorene inteligencije i bestelesnih inteligentnih entiteta kokaina, duvana, alkohola, marihuane, one me u rani jutarnji sat onako izmrcvarene upitaše - Pa što si bre toliki dripac i pljuješ po nama i pričaš kako smo otrovi, govna, đubrad, i kako ti život umalo nismo uništile? Pa tolike smo sate zajedno proveli, a ti udario po nama iz svog raspoloživog oružja.

- Ja nijednom nisam sam ušao u zarolanu novčanicu i potom uleteo u tvoj nos! - reče Koks.
- Ja se nijednom nisam sama zarolala i inhalirala u tvoja pluća? - reče Vutrica.
- Ja se nikada sama nisam upalila? - reče Pljuga.
- Ja se nikada nisam sam nasuo u čašu? - reče Viskoza.
- Zar nisi ti taj koji je nas noćima maltretirao?!
Momenat kad sam postao prijatelj sa mojim demonima je trenutak kad su prestali da me progone!

Da li mi je žao što sam proveo sedam godina za istim stolom sa Koksom, Vutricom, Pljugicom i Viskozicom. Ne! Da nije bilo njih nikada ne bih otkrio da postoji tako tamna strana mog bića.

Suma sumarum, korišćenje raznih psihoaktivnih supstanci donosi uvide i rezultate, ali ne donosi slobodu jer stvara vezanost.

ISKRENA molitva/meditacija donosi nevezanost i slobodu!


Želim napomenuti da je ovaj tekst inspirisan mojom ličnom tragalačakom putanjom tokom koje su me mnogi osuđivali, nekolicina se divila, a većina se smejala u neverici šta živ čovek uradi od sebe. Ni ja tokom puta nisam gajio simpatije prema umerenjacima koji su znali da popiju pivo - dva, ili povuku linijicu – dve, i odu kući na spavanje. Sad mi je savršeno jasno da je moja nekompetentnost stvorila animozitet ka tim inteligentnim likovima koji su imali kontrolu nad sobom.

I kratka  priča za kraj.
Kao klinac oduševljeno sam posmatrao kućne električne aparate, telefone, lampe, miksere, itd… i uvideh da na svima njima postoji prekidač na kome se nalaze dve pozicije - on i off. I baš mi bilo smešno da ni na jednom aparatu nisam pronašao poziciju između off i on.
Kasnije u životu, nošen tom spoznajom, smislih mudrost po kojoj sam se vodio u Londonu:  If the life is to live On, then live On, if not, then fuck Off.

Ali evo, tek nedavno skapirah da je On u stvari Off…



Autor: Aleksandar Bilanović, pisac, life coach

www.latinoffroad.com


 

 
Ovaj tekst možete čitati i u martovskom broju magazina Nova Svest

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...