Kako najbolje organizovati sebe



Kako najbolje provesti vreme na ovoj planeti? Kako bismo ovaj čarobni dar zvani život iskoristili na što bolji način, važno je da  poštujemo svaki trenutak. Ali, dok živimo potpuno nesvesni, ne shvatamo da je svaki sekund apsolutno poseban, dragocen i neponovljiv. Kada postanemo svesni toga, onda postajemo zahvalni i trudimo se da iskoristimo svoje talente zarad dobra čitavog Univerzuma.
Ipak, pošto živimo u sredini koja od nas očekuje da konstantno budemo „uključeni“ ili dostupni, osećamo da nemamo vremena za život i da nam on promiče. Pre nekoliko dana sam oduševljeno gledao predsednika Urugvaja kako novinarima na pitanje zašto donira 90 svoje zarade, odgovara da ne želi da sakuplja suvišne stvari, da ih ima sasvim dovoljno, i da ovako ima mnogo više vremena da živi i radi ono što želi. Taj čovek svojim načinom života meni predstavlja odličan primer, jer koristi svoj život.

Možemo li i mi da se bolje organizujemo i da se radujemo svakom danu? Kako da obezbedimo vreme da se bavimo onim što najviše volimo? Možda želimo da imamo i materijalno i duhovno u životu? Kako da poslušamo mudrog Horacija i njegovo „Carpe diem“ (zgrabi dan)?

Često mislimo da je vreme ono što treba organizovati. Ali, po tom pitanju ne možemo ništa učiniti, ono teče nezavisno od nas. Američki autor Stephen Covey na tu temu divno kaže: „Organizacija vremena je pogrešan naziv. Izazov je organizovati sebe.“ Dakle, kako optimalno organizovati sebe?

Ono što nas često sputava da damo sve od sebe, mogli bismo da podelimo na unutrašnje i spoljašnje faktore.

Unutrašnji faktori potiču od našeg uma kojije , kada je potpuno van kontrole, mnogo manje naš sluga, a mnogo više „zli gospodar“. U Zen budizmu se takav um naziva „majmunskim umom“ – jedna misao je okidač za drugu, druga za treću, ona za sledeću i veoma brzo se te misli pretvaraju u teretni voz koji je posle teško zaustaviti.

Kako rešiti ovaj problem? Potrebno je obratiti pažnju na „okidače“, tj. primetiti  koje misli, aktivnosti ili sredine izazivaju u nama ovakvo stanje i potom ih planski izbegavati, ili, kada primetimo da se već nalazimo u tom vozu misli, jednostavno ih svesno prekinuti i npr. zapisati u dnevnik, kako bismo sledeći put tu situaciju ranije prepoznali i bolje reagovali. 

Koji su to spoljašnji faktori? Svakog dana smo izloženi moru poziva, poruka, obaveštenja o porukama, vestima, itd… Naviknuti smo na taj način života. Iako to velikoj većini ljudi deluje nezamislivo, potrebno je sve to drastično smanjiti.  Zašto?

Jednostavno, zajednički činilac svemu tome je prekidanje naše pažnje. Tony Schwartz, američki autor, kaže da je “najveća moć ljudskog uma to što može da ostane koncentrisan na jednu stvar duže vreme”. Upravo je to ona prednost koju naš um ima u odnosu na životinjski. To je njegov prirodni kvalitet  koji, današnjim načinom života, gubimo.
Radom u školi svakodnevno primećujem neverovatni nedostatak koncentracije kod dece, a roditeljima deluje da su pred tim problemom nemoćni. Na ovaj način dozvoljavamo drugima da gospodare našim vremenom, odričemo se odgovornosti i dozvoljavamo danu da zgrabi nas, umesto da bude obratno.

Na trenutak zamislimo da se vozimo auto-putem i da na svakih nekoliko kilometara stajemo da sipamo po malo goriva? Koliko bi efikasna bila vožnja? To činimo kada na ovaj način koristimo naš um.

Jedno naučno istraživanje je pokazalo da  korišćenje mobilnog telefona sa svim uključenim obaveštenjima i alarmima, umanjuje koeficijent inteligencije mnogo više od pušenja marihuane. Današnje društvo nas podučava da je odlično da radimo više stvari istovremeno i stalno budemo u „multitasking“ modu, a sve je više naučnih dokaza da je ljudski mozak na taj način mnogo manje efikasan.

Da li to znači da treba da prestanemo da koristimo telefone ili internet? Ne, to su divna dostignuća današnjice, ali, kako bismo ih koristili u svrhu pomaganja, možemo da odredimo vreme kada ćemo ih koristiti. Dakle, iskreno sagledamo situaciju i odredimo dnevno vreme koje nam je neophodno za takve radnje (verovatno sat ili dva, a ako nam je potrebno više, verovatno se zavaravamo).

Šta nam još oduzima fokus i energiju? Nedovršene stvari na svim poljima. Na primer, na fizičkom planu jako lako se obavežemo da ćemo nešto uraditi, ali se često desi da to ne uspemo da dovršimo, posebno ako zahteva duži napor. Ili, ako imamo neki konflikt na emotivnom planu (npr. odbijamo da razgovaramo sa nekom nama bliskom i značajnom osobom jer smo ljuti na nju), takođe ćemo gubiti energiju, sve dok to ne razrešimo.  Sve te stvari se motaju po našem umu i zbog njih neminovno osećamo krivicu. Zato je neophodno to svesno urediti, okončati više započetih stvari i naučiti da se obavežemo na manje stvari, tj. na one koje su nam zaista važne.

 

Sada kada znamo šta sve nije dobro za našu organizaciju, šta je suprotno od toga?

Tehnike koje nam predlaže jedan od najvećih eksperata na tu temu, Eben Pagan, jesu „jasan fokus“, „jasni prekidi“ i „menjanje kanala“.

„Jasan fokus“
– Još jednom se vraćamo na moć koncentracije našeg uma. Ukoliko nemamo jasan fokus, naš um će biti mnogo manje efikasan. Jedna od mojih najomiljenijih metafora na ovu temu je ona sa sijalicom i laserskim zrakom. Kada u jednu sijalicu, koja rasipa fotone u svim smerovima,  dovedemo 100W električne energije, možemo da osvetlimo sobu. Ali, kada laserskom zraku damo istu količinu električne energije, a on šalje fotone samo u jednu tačku, možemo da presečemo veliki komad metala. To je snaga fokusa.

„Jasni prekidi“
– Ova tehnika podrazumeva da aktivnost bude jedina kojom se bavimo u trenutku i da po isteku planiranog vremena, odmah pređemo na sledeću. Tako izbegavamo postojanje tzv. „sive zone“, u kojoj se sve nekako pomeša, a u njoj obično trošimo mnogo vremena i energije.

„Menjanje kanala“
– Misli se na balansirano bavljenje logičkim, fizičkim, emotivnim i duhovnim aktivnostima. Ukoliko se bavimo intelektualnim radom bez prekida, mnogo ćemo se brže umoriti. Međutim, ako posle npr. dva sata pisanja, odlučimo da prošetamo pola sata, a potom pola sata provedemo u meditaciji, možemo da se vratimo intelektualnom radu potpuno regenerisani i orni, sa svežim idejama.

Sada, kada sve ovo znamo, kako to integrisati u naš dan?

Pošto imamo 99 istih misli kao dan ranije, potrebno je prihvatiti tu činjenicu i potom kreirati pozitivne navike. Upitajmo sebe šta je to što najviše volimo da radimo i onda, kroz vreme, naviknimo svoje telo da te stvari radi iz dana u dan, u slično vreme. Kada sam prvi put čuo za ovu ideju, pomislio sam  „Pa nisam ja mašina!“. Ipak, vremenom sam prihvatio ove činjenice, otvorio um i video da tako zaista mogu da radim ono što najviše volim, pa mi cena koju plaćam što sam srećan po navici više nije bila bitna.

Za kraj, još jedna veoma zanimljiva karakteristika ljudskog organizma koju možemo iskoristiti.

Naučnici su tokom 20-og veka uspeli da otkriju oko 300 prirodnih ritmova po kojima naše telo funkcioniše. Svi primećujemo „circadian“ (dan-noć) ritam, ili naše disanje. Ali, postoje i prirodni ritmovi koji nisu toliko očigledni, a jedan od njih je „ultradian“ ritam. Posmatrajući ga, primećeno je da je čoveku posle 2 sata aktivnosti, potreban odmor od oko 20-30 minuta kako bi se  regenerisao. Kada sam prvi put čuo tu ideju i obratio pažnju na svoje telo, počeo sam da primećujem i signale koje mi ono šalje. Uvideo sam da su faze rasta i pada energije, zdrave i neophodne.
Međutim, šta sam navikao da radim? Da kažem sebi da nisam umoran, da taj pad gledam kao neku vrstu slabosti, popijem neki napitak sa kofeinom i nastavim dalje. Umesto da telu koje mi je dalo 2 sata jasnog fokusa i divne energije, dam priliku da se regeneriše, biram da se vozim autoputem u drugoj brzini. Tako sam trošio mnogo više energije i bio mnogo manje efikasan. Kada sam to činio, ubijao sam koku koja nosi zlatna jaja. U skladu sa tim, pojavila su se i istraživanja uspeha kod najboljih tenisera, koja su pokazala da ključna razlika nije u tehnici igre, već upravo u fazi oporavka.

Sada mnogo više uvažavam sve ove stvari, pa moj dan podrazumeva rad u blokovima vremena (2 sata aktivnosti, pola sata regeneracije). Kombinujem različite energetske kanale, kako bih omogućio svom telu da se optimalno odmara, povećavam svoju sposobnost fokusa iz dana u dan i mogu da obavim mnogo više stvari za manje vremena, a telefon i internet smatram divnim čudima ovog doba, jer ih koristim kada to meni odgovara. 

 


Autor:
Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš

 


 



SEMINARI I RADIONICE:
















PREPORUČUJEMO









Inicijalizacija u toku...