Ako prolaziš kroz pakao, samo nastavi!



Autor ovog mudrog saveta je naš večni Otac koji se tom prilikom poslužio govornim aparatom velikog Winstona Churchilla.

Svi mi u nekom razdoblju svog života prolazimo kroz pakao. Pa čak i po nekoliko puta. Tada nam najčešće veliki glomazni Saturn sporo prelazi preko podznaka, Meseca ili čak preko sebe samoga. No, nije do Saturna verujte. On samo pokazuje ono što smo sebi sami odavno izabrali.  Ovo je bila nepotrebna digresija. Ali nešto mi se hoće, pa šta sad. Ne mora sve biti racionalno. Jel tako – tako je.


Uglavnom, dakle nije potrebno posebno sad izlagati i mudrovati kako svi prolazimo svoja lična Danteova pakla i čistilišta. Ali naslov tog njegovog paklenog dela zapravo objasnio je sve – Božanstvena komedija. U kosmičkim očima, sve naše tragedije, svi naši pakleni ognji možda su samo  dobra komedija. Ali avaj, mi ovde dole nemamo kosmičke oči, nego ljudske. E pa upravo to je tajni sastojak ove slasne kosmičke supe. Kakva bi to komedija bila kada bi glumci znali da su glumci i da ništa od onog što se  događa nije stvarno, nego samo predstava. Mogu se kladiti da po završetku ovog života ne dobijamo raj, nego Oscara!

Bez pakla nema raja, bez zla nema dobra, bez mržnje nema ljubavi. Naravno da svega toga ima, ali kako ćeš znati šta je ljubav ako ne osetiš mržnju? Kako ćemo doći  do ”raja”, ako nismo prošli kroz pakao? U mojoj glavi i mom biću sve više odjekuje spoznaja da bez muke nema nauke, bez određene količine patnje nema napretka ili spoznaje. Ne kažem da čitav život treba da se patimo kao životinja. Ali ono na šta se današnja duhovnost svela (koliko mogu primetiti po internetu i ličnim poznanstvima) je samo vidanje i lizanje rana, kamufliranje, painkillers. Pokušaj da ne osetimo nikakvu neugodu ili ne daj Bože patnju, tugu, depresiju, beznađe, nemoć. Nude se različite tehnike za omamljivanje, za oslobađanje negativnih emocija, odstranjivanje negativnih osobina naše ličnosti,  ubijanje ”ega” itd. Neke sam i sama probala, praktikovala, isceljivala se. Neke su pomogle, neke ne.
 

trnje


Ali reći ću vam šta mi je najviše pomoglo. A vrlo je jednostavno, besplatno, bezuslovno i prosto. Ljubav. Bezuslovna ljubav nekoliko razvijenih duša. Koje nisu držale litije ni propovedi. Samo njihovo prisustvo bilo je dovoljno da neke moje rane zacele, da stanem na noge, da se oporavim. Bez ikakvih velikih reči, mađijanja, moćnih eliskira. Samo prosta bezuslovna ljubav, koja u tišini govori - Ne boj se, držim te, nisi sama. Tada shvatite ispraznost svih velikih reči i predavanja. Nekada i najsvetije reči, Bog, Ljubav, Istina iz nečijih usta mogu biti najpraznije u Svemiru. A nečije ćutanje može reći toliko toga da više nikada u životu nemate potrebu ništa drugo čuti. To su ljudi koji su transformisali svoju ”ljudskost” u božanskost. Oni se obično ne razmeću velikim rečima.  No, takvi u ovom bučnom svetu nisu baš primetni. Današnja moderna duhovnost je glasna, glasna, preglasna. Čoveku trebaju čepići za uši od te silne buke. Srećom ima još tišine. One čarobne, glasne tišine, koja govori sve jezike sveta, ali ne čuje se ušima, I’m sorrić.

Prolaziti kroz pakao je na neki način kao prolaziti kroz raj. Meni su moji pakleni ognji, kada se sad okrenem i pogledam ih, zapravo rajski vrtovi. Zahvaljujući njima setila sam se Boga. Setila sam se da mora postojati nešto više, nešto što nije od ovoga sveta, ali održava ovaj svet. Nešto što je vredno te silne muke. Inače zašto bi muka i postojala. Majka rađa dete u mukama. Pa zar nije to savršen primer. Kakav bi bio smisao tolike muke ako iz njega ne bi proizašao novi život, uskrsnuće? Pa tako i naši lični paklići, vode, a gde drugde, nego u novi život, u drugačiji život, ali ne u ovom grubom materijalnom smislu, nego suptilno. Svi smo nakon neke teške muke, kada prođe, barem jedno sto kila lakši. Možda su spoljašnje okolnosti još uvek teške, ali iznutra smo perce. Zašto, zato jer smo dosegli jedna rajska vrata.

Ne znam baš koliko je čovek u stanju da u lagodnosti, udobnosti i sreći propituje realnost ove realnosti, da razmišlja o večnom Tati, prauzroku svega stvorenog, da se pita ko je on i šta radi tu. Zašto i bi, pa čovek uživa, baš ga briga. Ne bih ni ja da su mi tekli med i mleko. Ko je lud da se zamara nečim nevidljivim, kada je ispred njega gozba. Retki su ljudi koji u sreći i udobnosti propituju dublji smisao života. Uglavnom tek kada nas nesreća odalami po kostima, počnemo se pitati: "Ooo Božeee zašto jaaaaaaa??? Od svih ljudi baš jaaaaa, zaštoooo?" A zašto ne baš ti, gospodičiću ili gospodična? 
 

bogdjavo

 


Za sada mislim, čini mi se, da smisao ove ljudske egzistencije na ovoj planeti nije imati iskustvo super udobnog života gde nas nikakvi ”problemi” ne dotiču, gde nas svi glade peruškom po glavi, sve super duper, imamo šta god poželimo, stalno u stanju ekstatične sreće i euforije. Mislim da za takvu egzistenciju postoje neke druge planete i dimenzije. Ako ste to očekivali došavši na ovu, bogami, promašili ste stanicu. Mislim, a možda se i varam, da su u ljudskoj egzistenciji problemi i patnje vrlo specifični i teški jer deluju ekstra realno. Deca vam umiru pred očima, milioni životinja se kolju svakodnevno, jedni se prežderavaju dok drugi umiru od gladi, ljudi umiru od izmišljenih bolesti, reptili nas, da izvinete, jebu, zaprašuju nas ovim i onim itd. A zašto? Pa možda, opet kažem možda, to je samo moj dojam, da se Božja veličina i moć, ljubav i brižnost iskažu u svojoj punoj veličini i slavi. Eto zašto nam se sve događa, a mi smo i dalje dobri, volimo se, čuvamo jedni druge i pokušavamo se iskobeljati kako znamo. Pa mi smo zakon! Negde sam čitala, da se u nekim drugim dimenzijama i svetovima, dive dušama koje idu na Zemlju, tamo smo apsolutni hit!

Završimo jednim dobrim citatom!

    Don’t count your blessings. Count your curses – they are your true blessings in disguise. Through them you work out your karma to become spiritually strong and courageous. Thus, curses speed up your evolution and bring you closer to God.

    Prevod:  Nemojte brojati svoje blagoslove. Brojite svoja prokletstva – to su vaši pravi blagoslovi prerušeni u prokletstva. Kroz njih ćete odraditi svoju karmu i postati duhovno jaki i hrabri. Štaviše, prokletstva ubrzavaju vašu evoluciju i vode vas bliže Bogu.

Ako prolazite kroz pakao, samo nastavite!

 

 

Autor: S.S.

transcendentalnaobicnost.wordpress.com

 

 



SEMINARI I RADIONICE:






















Inicijalizacija u toku...