Priča Cherokee indijanaca: Kako su nastale bolesti



loading...


Nekada davno, ljudi i životinje su se sasvim dobro slagali. Komunicirali su jedni s drugima i živeli su u miru. Tada su životinje bile mnogo veće nego danas, u stvari, današnje životinje su samo senka onoga kakve su nekada bile.

Zatim je nastupilo vreme kada smo mi ljudi zaboravili naše mesto i razbili sklad. Počeli smo se nekontrolisano množiti i počeli smo proizvoditi svo moguće oružje za uništavanje životinja. Osim za hranu, počeli smo ubijati životinje samo iz zabave. Mnoge smo takođe ubili iz čiste nemarnosti, nikada nismo zastali da razmislimo o posledicama svojih dela. Čak i dok smo koračali, nismo pazili gde ćemo stati i tako smo ubijali mnogo malih bića. Neki su ljudi išli tako daleko da su namerno ubijali male životinje samo zbog osećaja gađenja, ubijajući bezazlene pauke ili muve. Postalo je jasno da ljudi veruju da su najvažniji od svih stvorenja, i dok smo nastavili krčiti zemljišta i graditi gradove, izgledalo je kao da uskoro više neće biti mesta za bilo kog drugog da živi na Zemlji.


Životinje su odlučile da preduzmu nešto oko tog ljudskog problema. Medvedi su se sastali odvojeno od drugih životinja.
 


Veliki Beli Medved, predsednik Veća je upitao: "U čemu je problem?"
 
"Ovi ljudi; nasumično nas ubijaju."

"Kako nas ubijaju?"

"Lukom i strelom."

"Od čega su napravili luk?"

"Luk od drveta rogača i tetive od naših creva."



Medvedi su odlučili da naprave svoje lukove da bi ubijali ljude. Takođe su uzeli drvo rogača, a jedan od medveda se žrtvovao da bi dobili materijal za tetive. Kada su napravili luk i strele, jedan je medved počeo da gađa. Mogao je nategnuti luk, no imao je problema sa izbacivanjem strele, smetale su njegove duge kandže, strele su letele izvan mete. Ostali medvedi, izbegavajući strele, povikaše: "Stani, stani! Moramo nešto učiniti. Skratićemo ti kandže."
 

indijansko selo


Nakon što su skratili medvedu kandže, mogao je gađati kao i svaki čovek. "Sad će ljudi dobiti svoje, lovićemo ih, kao što oni love nas. Sve što moramo da uradimo jeste da skratimo svoje kandže."

"Čekaj!", reče Veliki Beli Medved. "Kako se mi medvedi prehranjujemo?"

"Penjući se po stablima da bi došli do meda, komadajući trula stabla da bi došli do insekata, kopajući zemlju u potrazi za glodarima i loveći ribu."

"Kako činimo sve te stvari?"

"Sa našim dugim kandžama."


Medvedi su shvatili da će, ako odrežu kandže, umreti od gladi i odbacili su ideju o luku i streli i nikada više nisu došli do drugog rešenja.


Sve ostale životinje su se okupile na zajedničkom većanju kako bi raspravljale o problemu s ljudima. Larva bube je predsedavala većem, uostalom, njena gmižuća i puzajuća vrsta najviše je stradala zbog ljudskih postupaka. Sve su životinje sedele u krugu, prenoseći "govoreći štap" kako bi svi imali priliku za govor. Krastača reče: "Nešto se mora učiniti. Ovi me ljudi preziru. Oduvek me udaraju i bacaju stvari na mene jer misle da sam ružna. Pogledajte samo sve kvrge od udaraca na mojim leđima."

Jedna od malih ptica reče: "Iako sam premalena da bi pružila mnogo mesa, njihovi dečaci ubijaju moj narod i peku nas na vatri dok nam ne spale perje i noge." Jedna za drugom, životinje su govorile o zločinima počinjenim od strane ljudi. Jedna jedina koja nije imala ništa za reći protiv čoveka je bila mala veverica, koja je bila premalena da bi se lovila za hranu i previše brza da se zgazi. Kada je progovorila u odbranu čoveka, druge životinje su skočile na nju i izgrebale su joj leđa tako da je dobila pruge koje veverice imaju i dan danas.

Nakon što je utvrđeno da se nešto mora učiniti u vezi s ljudima kako bi spasili ostale kreacije, otvorili su raspravu o tome šta učiniti. Tada je konačno odlučeno da će svaki od naroda životinja preneti najmanje jednu bolest na ljude kako bi ih većinu ubila, a ostatak naučili poštovanju. Razne životinje koje su prisustvovale većanju dogovorile su se da će delovati sa svakom vrstom bolesti, od raka do menstrualnih bolova za žene. Kada je larva čula ovo poslednje, toliko se glasno smejala da se prevrnula i ostala je puzeći uokolo sve do danas.
 

zivotinje na okupu


Dakle, sve su se životinje razišle, svaka je otišla sa svojom vrstom kako bi razradile detalje šta će učiniti. Jeleni su se okupili u svom Veću, sa Malim Jelenom kao predsednikom. Oni su shvatili da su ljudi jadni i bedni jer žive samo od smrti drugih. Iz tog razloga, jeleni su odlučili da dopuste da ljudi i dalje ubijaju neke jelene svake godine, ali samo onoliko koliko im je potrebno za hranu, NIKADA za sport.

Nadalje, ljudski lovac, nakon ubijanja jelena, treba da pokaže poštovanje prema duhu jelena tražeći od njega oprost i nudeći mu odgovarajuću naknadu u duvanu. I tako će Mali Jelen, njihov vođa i onaj koji leči, brzo i neprimetno doći na mesto gde je jelen ubijen. Nežno će se nagnuti i upitati duh ubijenog jelena: "Je li se ovaj lovac odnosi prema tebi s poštovanjem? Je li zatražio tvoj oprost? Je li ponudio duvan?"

Ako odgovor  bude "Da", sve je dobro, i Mali Jelen će otići svojim putem. No, ako je odgovor "Ne", Mali Jelen će pratiti lovca do njegove kuće. Tamo će ga napasti s reumatizmom, kako nikada više ne bi mogao loviti!

 
Reč je poslata ljudskom narodu, a mi Cherokee, nismo zaboravili ovaj sporazum s jelenom.

I tako, mnoge bolesti su došle na zemlju. Mnogo ljudi je umrlo. Neko vreme je izgledalo kao da nijedan čovek neće preživeti. Veliki gradovi su pali u zaborav i propali su.

Biljni narodi koji su videli sve to, takođe su izabrali da zasedaju u Veću. Odlučili su da se sažale na nas ljude i svaka biljka je pristala dati od sebe barem jedan lek za ljudsku bolest. Sve što smo mi ljudi trebali da uradimo jeste da upitamo na uljudan način.
 


 

Priredila: Irena Dujmušić
Izvor: The Spirit Science
Preuzeto sa:
nexus-svjetlost.com

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:










PREPORUČUJEMO





loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...