Mohanđi odgovara na pitanja o slobodi izbora, duši i karmi



loading...




P: Hteo bih da pitam u vezi sa slobodnom voljom i odlučivanjem u svakodnevnom životu. Biti spontan i teći kao reka, imperativ je našeg duhovnog zivota, ali ne možemo biti u tome potpuno pasivni. Ponekad moramo nešto da preduzmemo, uz svo poštovanje Božje volje. Čak i kad imamo veru u postojanje, mi smo u poziciji da delamo, ali često imamo dilemu da li da idemo desno ili levo. Pa, kako da premostimo ovaj jaz? Možeš li nam reći nešto o slobodnoj volji u svakodnevnom životu?

O: Slobodna volja u svakodnevnom životu je, manje – više, mit. Tokom naših prethodnih zivota, nakupili smo dosta emocija, želja, razumevanja, nerazumevanja. Sve ove stvari zajedno, kreirale su karmu u ovom životu. Pre nego sto smo počeli ovo putovanje, pre nego što smo se rodili u ovom zivotu, jasno smo odlučili – ovo su moje želje, ovo su emocije, ovo su stvari koje zelim da iskusim u svom novom životu.  Kad smo tako odlučili, gotovo da smo potpuno odustali od svoje slobodne volje. Izabrali smo sve, od našeg prvog do našeg poslednjeg otkucaja srca, gde ćemo se roditi, kod kojih roditelja, koje vrste iskustava želimo, koja mesta, obrazovanje, veze. O svim tim stvarima, mi smo zapravo doneli odluku pre nego što smo došli ovde. 

 

To je razlog zašto smo se rodili na određenom mestu, kod određenih roditelja i imamo određen ukus, obrazovanje…Neki ljudi vole da rade jogu, neki vole sport, igraju tenis…sve ove kvalitete, sve ove karakteristike biramo pre nego što se rodimo. Zbog toga naša deca imaju različite osobine. Deca jasno znaju šta žele, imaju manje – vise formiran karakter. To je zato što su ga izabrali ranije. Da bismo živeli u sadašnjosti, potrebno nam je razumevanje da smo, kroz šta god da iskustveno prolazimo danas, mi to unapred odabrali. I šta god da doživimo sutra, i to smo unapred odabrali.

U isto vreme, možemo da izaberemo jednu stvar: da ne akumuliramo još želja, još emocija tokom života. To je naša prednost, to je slobodna volja.


Ako želite da prestanete sa nagomilavanjem novih želja i emocija, treba da imate potpuno razumevanje vaše svakodnevice, vašeg sadašnjeg trenutka. To znači da prihvatimo svaki dan kakav jeste, bez otpora, bez gomilanja emocija, šta god da dođe, samo pustite neka dođe i prođe. Mi ostajemo uvek čisti. Ako možemo da funkcionisemo na tom nivou, neće više biti nagomilavanja novih želja i emocija. Kada uživamo u svakodnevnim aktivnostima i iskusimo ih, naš um je potpuno ovde, u sadašnjosti. Naš um uživa u aktivnostima i prolazi kroz iskustva u celosti, potpuno, tako da smo zadovoljni, svaki trenutak je ispunjen. Upravo to je naša slobodna volja.
 

mohanji meditacija

 


Postoji još jedna stvar. Kada izgubite interesovanje za nešto i kažete: ,, U redu, dosta mi je ovog iskustva, dobro sam, srećan sam’’, uključujući tu i veze, ta želja i emocija nas takođe napuštaju. To je takođe naša slobodna volja tokom zivota.  To je jedina slobodna volja koju mozemo da ispoljimo, jer smo izabrali svoj životni vek, koliko dugo ćemo živeti, naše aktivnosti, kvalitet života, narav, izgled, zemlju, kulturu, čak i hranu koju jedemo, ukus u kome uživamo, sve ove stvari su određene unapred.

Dakle, naša slobodna volja je: 1. da ne akumuliramo više, 2. uvek možemo prerasti emociju, prevazići odabrani ukus hrane i reći – ,, Dosta mi je ovoga, ne treba mi više’’; to otpada, tako da sve više postajemo slobodni. Svakog trenutka možete sebe oslobađati.

 


P: Rekao si da treba da prihvatimo sve na šta nailazimo u životu i da treba to da prihvatimo potpuno, a onda si rekao nesto o uživanju u tom iskustvu. Šta ako je iskustvo veoma loše, ili bolno, da li takođe treba da ga prihvatimo potpuno?

O: Ako je iskustvo bolno, shvatite gde bol postoji. Bol postoji isključivo u budnom stanju uma. Ne može se preneti u stanje sna, niti u stanje dubokog sna. Um koji je uslovljen sa toliko toga, obrazovanjem, kulturom, vaspitanjem, u suštini – to je um koji donosi patnju. Emotivna patnja uvek dolazi iz uma. Ali, možemo razumeti – ,, U redu, ovo dolazi i odlazi, ali mi nismo ograničeni ljudima, ličnostima, vremenom, prostorom, situacijama, zemljom, kulturom, ničim, zbog toga što mi samo prolazimo kroz iskustvo. Proživljavamo iskustvo i pomeramo se unapred. Kao posledica toga, ništa ne može da nas ograniči, da nas zarobi, jer smo slobodni od rođenja do smrti’’.  Ali, um nam ne dozvoljava da budemo slobodni većinu vremena.

 

Um će reći : ,, Ovo je nepravda, ovo ne bi trebalo da se dešava. Trebalo bi da bude drugačije’’. I mi uvek manipulišemo, na osnovu mišljenja uma. To je vreme kad se patnja dešava.  Inače, mogli bi smo reći : ,, U redu, imao sam vezu koja nije po mom ukusu, koja mi nije odgovarala. Pusti me da idem dalje’’. Na ovaj način, možemo stati sa strane i posmatrati celu predstavu. U takvom momentu, mi smo veoma moćni. Ništa nas ne može poraziti. Um nas zapravo vuče dole, ali ako koristimo intelekt (razum) i razumemo da sve ove stvari prolaze i da ne mogu da nas ograniče, ako se krećemo sa jasnim razumevanjem ovoga, sve je samo iskustvo. Sve je samo iskustvo, nema tu ničeg drugog, osim iskustva.
 


P: Ako je slobodna volja mit, koji je onda smisao života? Zašto smo ovde? Ako je sve predodređeno, šta mi radimo ovde, na Zemlji?

O: Jednostavno, koje iskustvo danas doživljavamo, to iskustvo smo odabrali. Zato smo ovde. To je gotovo automatski šablon. Ako jasno razumemo svoje misli, reči i dela i ako uz njih ne vežemo emocije, nećemo se vraćati. Ali, šta se dešava ako pružamo otpor, ako smo ljuti, ako osećamo teskobu, strah, ili ljubav? Kombinacija svih ovih emocija vraća se u obliku želje. Na primer, čovek kaze ženi: ,, Toliko te volim, da bih voleo da budem tvoj sin u narednom životu’’, ili, ,, Da sam samo tvoj sin’’. Želja postaje veoma snažna i odnos mora da se materijalizuje u narednom životu. Ovako mi kreiramo svoju sudbinu. Isto tako, dva čoveka se posvađaju i jedan kaže – ,, Ubiću te! Sigurno ću te ubiti!’’ i postaju veoma besni jedan na drugoga. Ukoliko oni ne prevaziđu ovaj bes, ili ne nađu neko rešenje, nesvesno će se vratiti u narednom zivotu kao braća, kao brat i sestra, ili otac i sin…i biće velika svađa u porodici, jer se bes preneo. Tako nesvesno kreiramo svoju sudbinu i kada se nakon smrti, po završetku ovog zivota pripremamo za sledeći, imamo ovaj spisak želja koji bismo želeli da ostvarimo u jednom životu.
 

lavirint

 


Ovo je jasno definisano, odlučeno i uređeno na nivou postojanja između smrti i novog rođenja. To je vreme kada se postavlja ceo izgled, forma našeg života. I samo tada, dok postavljamo formu svog života, imamo svoju slobodnu volju u potpunosti. Ali, kada jednom kažemo: ,, Ovo želim da radim, ovo je moj plan’’, i tada stavimo tačku, plan više ne možemo menjati. Tako nesvesno kreiramo svoje živote. Ali, dok živimo, mi to ne razumemo. Ljudi se ne mogu sresti, ako karma nije iza toga. Nećete me slušati, ako karma nije u osnovi toga.
 


P: Da li duša mora da iskusi sve to?

O: Duša ne prolazi kroz iskustvo, duša je kao gorivo u automobilu, ona samo pomaže putovanje. Ona ne odlučuje o destinaciji. Svaka duša ima različit niz iskustava, jer svaka duša funkcionise u drugom telu. Ista hrana bice različita za različite ljude, neki ljudi kažu – ovo je ukusno, neki ljudi – da nije. Hrana je ista, ali ukus je različit. To je zato što svaka duša funkcionise kao poseban stroj, kao drugo telo.
 


P: Bila sam u konfliktu sa nekim i svesna sam naših različitih mišljenja, različitih stavova o životu. Pokušala sam da se odvojim, ali ta osoba je vezana za mene. Da li ću ponovo morati da se rodim, samo zato što je ova osoba emotivno vezana za mene?

O: Da, zapravo je ovo komplikovanost života. Mozda si ti izašla iz toga, ali druga osoba nije. Veoma je važno ,,vaspitati’’ je na način da polako uzmeš njenu ruku i premestiš je na drugo mesto. Moraš da skrenes pažnju te osobe na nešto drugo. Jer, dešava se da je jedna osoba u potpunosti oslobođena ili nevezana, ali druga se još uvek drži te vezanosti. To znači da je ona još uvek zakačena za tebe, zato je veoma važno odvezati se polako, polako, sa razumevanjem, svesnošću, učiniti da se oseća kao kada majka polako, postepeno,  odvikava dete od mleka. Slično i ti moraš, nežno, polako odvojiti tu osobu od sebe. Ljudi su poput dece.
 


P: Što se ja više trudim, on je sve besniji i frustriraniji.

O: Moraš to da rešiš pažljivo, zato što su to život i osećanja. Neka osoba shvati da je ovo završeno…kao kada neko umre i ode. Šta bi tada učinio? Ne možeš učiniti ništa, zar ne? To ovde prestaje. Isto tako, vezu moramo završiti na način da je drugoj strani jasno da se veza ne može nastaviti, ili da treba promeniti oblik veze. Na primer, iznenada počneš da se ponašaš majčinski, ili nekako drugačije, i to drugoj osobi ne odgovara, pa će reći: ,, U redu, sada se veza menja’’. Kao što pojedini ljudi nakon razvoda ostanu dobri prijatelji, dakle stare emocije više ne postoje. Video sam mnogo takvih ljudi. Moramo da promenimo oblik veze, tako da nas ona razrešava, odvezuje, oslobađa.


P: Ako neko u ovom životu ima zdravstveni problem, koji je problem iz prošlog života, da li ta osoba mora celog života da pati od ove bolesti, ili nekako može da se isceli?

O: Rekao bih da, ako neko učini nešto dobro za tebe, pokušaj to da kompenzujes na neki način. Ja obično platim ljudima, ili učinim nešto za njih, ako su oni učinili nešto za mene, tako da se poravnamo. Isto tako, ako nešto boli, ne bih preporučio povređivanje druge osobe, zato što se to nastavlja. Ako te neko povredi, ti im uzvratiš, pa onda opet oni tebe i opet tako… Zato što je to stvar ega.
 

mohanji

 


Moja sugestija je, da je najbolji način da uzvratimo na bilo kakav vid povređivanja, ljubavlju. Ili možemo  sa celom situacijom da se suočimo sa mnogo više zrelosti, koristeći razum, tako da se to tu završi. Jednoj osobi koja mi je napisala pismo, govoreći mnogo ružnih stvari o drugoj osobi, odgovorio sam: ,, Hvala što si mi stavio do znanja sve to, ali moja ljubav se ne može promeniti’’.

Tu se komunikacija zaustavila. Nema dalje svađe, nema dalje rasprave. Zato je bolje negativne stvari preseći, što pre. Ali, dobrim stvarima dopustite da se odvijaju.

Fizička bolest je rezultat emocija. Kada nakupljamo emocije, one se kasnije ispoljavaju fizički. Veoma je važno otpustiti ih i opustiti se, koliko god možemo, tako da bolesti ne mogu da se materijalizuju, ili ispolje. Veoma često, bolesti se zadržavaju i bivaju zarobljene našim emocijama, našim umom.
 


Blagoslov svima,

M


 


Izvor: 
mohandji.wordpress.com
Prevod:  Valentina Kolesar i Eva Ostrogonac

 

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...