Emocionalna teretana



loading...




"Kad srce plače za onim što je izgubilo
duša se raduje onome što je našla."
Sufi



Moram prijaviti da ovaj tekst pišem dok još uvek boravim u emocionalnoj teretani, dakle dižem tegove iznad glave pokušavajući da bacim ovaj preteški tovar emocija koje mi je moj dragi ego natovario. Sa četrdeset i kusur godina bijem bitku koju sam tukao i kad sam imao osamnaest. Istovetna priča se ponavlja, mogu zbog toga polomiti glavu ili jednostavno sebi priznati: gradivo se ponavlja zato što nisi savladao lekciju. I tako će biti sve dok se lekcija ne bude razumela, dok ne postanem superiorniji od sopstevnih emocija, koje su u ovom trenutku definitivno inteligentnije od mene tako da one mene vozaju a ne ja njih.

Šta se to dešava?
Sedim pre neko veče sa njom i posle pola sata čavrljanja upitah je: “Što si se tako ohladila?”
Kaže ona: “Pa znaš i sam da sam povređena, lakše mi je ovako… Plašim se da se otvorim, da mi se ovaj bol ne desi ponovo.”

Pičko mala, pomislim u sebi ali se nisam oglasio. Izvinjavam se nežnijem delu publike na sočnom izražavanju, ali moram naglasaiti da nisam mislio na polni organ, već na karakternu osobinu.
Elem, bijem ja tako bitku sa samim sobom, u navodno zrelim godinama, kao neki bubuljičavko.

U moj život nenadano je uklizala jedna lujka. Ali ono baš kvalitetan primerak: mlada, brza, duhovita, vredna, okretna, iskrena, inteligentna, šarmantna i jebeno lepa... crna kosa-svetle oči. U krevetu kaluđerica… ali kad bi se zajebavali. Nestvarna i nestalna baš kao Maja [u Indijskoj mitologiji Maja je naziv za materijalnu iluziju koja nas okružuje].
Trebao je to da bude kres za jednu noć, ali hop, ne bejaše tako. Puno smeha, mali ples, jedna klopa, par kvalitetnih ludovanja i nekoliko znojnih noći. Sve super i zašto se čovek ne bi primio na ovakvog stvora? Pa zato što je kaluđerica imala dečka…koji ju je tokom našeg potajnog zabavljanja ostavio. Da, i to je trebalo da bude odlično… ali nije… njen polupani ego zacvileo je kao zgažen pas, a odmah za njim poče i moj da zavija.


 

crna dama

 


Ha, nisam Ja taj za kojim ona pati.
Eh, da sam samo pametan kao što nisam pa da primenim veliku mudrost jednog palog krimosa beogradskog asfalta:
“Najbolje je biti drugi i gledati ove prve kako se smenjuju!”
Izgleda da nije ni on praktikovao svoju teoriju - postao je prvi.
Situacija je bila jasna kao dan: moj krezubi ego napalio se na jednu iluzornu Maju. Računica naizgled prosta.

Ali ego moćan igrač, baš ono do eggova, kako to sočno zbori manguparija iz kraja. Počeo da mi burgija glavu sa onim glupim forama: budi uz nju, budi strpljiv, to će se sigurno vratiti, nasloni rame za plakanje i pre ili kasnije Maja će biti tvoja. I upecam se kao mrena u tanku i providnu mrežu sopstvenog uma. Motao sam se nekoliko dana oko Maje ali vidim leba nema. Leži pored mene a misli na njega. Odvratan osećaj…

Kad smo se razišli zaronih u meditaciju na konsultacije. Bućnem u sebe a tamo kao i uvek, u miru i tišini sopstvenog bića, odgovori spremni čekaju.

Sine pali karabinjere su zvali! Čim je vatra požude tako jaka to je siguran znak -  vreme je za gibanje.

Ali ja sam se zaljubio pomislih.
Ha, ha, ha... grohotni smeh začuh.
“Šta je toliko smešno?”, upitah postiđeno.
“Pa sine moj”, zbori glas, “U većini slučajeva u ljudskoj vrsti zaljubljivanje je najčarobnija mutacija ega koji se zaljubljuje u idealizovani imidž željene osobe, koju je on sam naslikao, i koja nema nikakve veze sa istinom. Prikaz u koji si se zaljubio postoji jedino u tvom umu. Nigde drugde. “

“Pogledaj”, reče taj nepoznati glas, “Kad se emocije žestoko upale to se zove zaljubljivanje”, i pokaza mi žilu koja se crvenila od upale.
“Kad se nešto ovako gadno upali to se naziva bolest ili emotivna infekcija”, dodao je još.
“A kad se emotivni mišić prehladi, odnosno kad se konačno poruši idealizovani imidž voljene osobe, i uoči se istina, to stanje  se naziva tuga. I jedno i drugo stanje se manifestuju na fizičkom telu. U periodima lude zaljubljenosti telesna temperatura se blago povećava, dolazi do hiperaktivnosti, manje se spava, i često se gubi koncentracija. Sa tugom dolaze prehlade, gripovi, suze, čajevi i opasan gubitak koncentracije.”
 

 

tela u zagrljaju

 


Hm, jasno sve kao dan, pomislih, i izronih iz meditacije.

Bejaše mirno jedno dana dva a onda opet oblaci ega zamračiše svest:
“Siso, pa zar ćeš tako lako da odustaneš. Odakle znaš da glas sa kojim si razgovarao nije tvoj zakamuflirani ego koji te loži samo da se ne bi zaljubio. Deceniju celu nisi osećao ovako nešto prema devojci a sad ćeš kao cava da se povučes. Skupi muda i napravi je Svojom. Možes ti to!

I zaista legnem na krevet, rascepljen kao morska zvezda i zablenuh se u plafon. Sa Majom zaista imam posebnu konekciju, od starta se nismo lagali, nismo folirali, nismo se trudili da impresioniramo jedno drugo, ja sam bio ja i ona je bila ona. Ali ruku na srce, ja sam Maji samo drag dok sam se ja upalio k`o brazilska tanga.
Prijale su jako one znojave noći, ali sam u trenucima mira i tišine, dok smo nagi ležali jedno pored drugog, jasno uočavao sjaj Majinog prelepog duha, opkoljenog slatkim dudama i savršenom guzom.
A nekoliko puta su se dogodile one lude, neverovatne koincidencije, kad čovek razmišlja o nebitnim stvarima i baš u tom trenu volšebno stiže sms sa njenog broja sa odgonetkom na moje mozganje.

Da, ona je ta, ubedih sebe, i kao oparen skačem sa kreveta i hvatam telefon da je nazovem. U trenutku dok tražim njen broj u imeniku telefona, pristiže poruka od devojke koju sam upoznao u čekaonici našeg zajedničkog duhovnog učitelja: “Hoćeš na kafu?”
Sa dotičnom devojkom se nisam čuo mesec dana i na moja tri prethodna predloga  za pijenje kafe, nonšalantno je odgovorila - Drugi put. Inače riba izgleda k`o milion dolara i duhovno je jako inteligentna.
Hop, ovo nije slučajno, pomislih i poslah potvrdnu poruku, i odložih zvanje Maje. Ubrzo smo se našli u lokalnoj kafeteriji i prvih pola sata konverzacija je tekla poznatim koritom: mama, tata, pas i kravata.
 

 

tango

 


I onda iz nebuha prozbori ona: “Znaš, život je umetnost ostavljanja stvari i objekata  koje volimo ali intuitivno znamo da nisu dobri za nas…”, videla je jasno da sam upetljan u emotivni čvor.

“Da, i meni je to jasno…”, zborim i odlepljujem leđa sa udobne fotelje, “Ali to je veoma teško… to opasno boli.”

Posmatrala me nekoliko trenutaka a onda reče tihim glasom: “Mislim da koristiš pogrešnu terminologiju. To tvoj um fantazira da ga nešto boli, u stvarnosti od njega otpadaju delovi koji nisu potrebni… koji ti prave smetnje.”

“Da, ali…”, krenuo sam da izustim.

“Pa evo, zar ti ne pišeš o poljima bola?”, govorila je gledajući me direktno u oči.
”Čini mi se da trenutno boraviš u jednom. Nemoj mi reći da si mislio da samo telesni bol predstvalja bol. Šta je išibano telo u odnosu na iskidanu dušu? Iskoristi priliku i nabilduj svoj duh.

Poraženo sklopih kapke i zavalih se nazad u fotelju. Osetio sam olakšanje, ali sam znao da prava bitka tek predstoji.
Zagrlio sam je na rastanku i svako je otišao svojim putem.
Došao sam kući, ugasio svetlo, sklopio oči i uronih u teretanu.

Šta raditi: napraviti se Toša, ispasti kao snažan, karakteran i jak i jednostavno ugasiti Maju, ne javljati se na telefon, ne odgovarati na njene poruke, pronaći novu ženku i provoditi sa njom duge sate.

Pičko velika, pa Maja nije kriva što si ti pacer pa se ložiš na žudnju.
Ljubavna sirotinja, otimam a ništa ne dajem.
Furao sam se na seljački vajb: “Absence is more stronger than the presence.”  [ Fjodor Dostojevski]
 

 

lica u pesku

 


Hm, pa kako se onda otarasiti ego ljubavi?
Izbaciti iz glave ideju da Maju praviš Svojom. Voli onaj prelepi duh koji si ugledao zarobljen u njenom telu. Voli bez očekivanja jer tada si zaštićen od sve patnje, ne zanima te da li će ljubav biti uzvraćena. Tako da koji god ishod dođe na kraju, znaćeš da je to najbolje za tebe!

Svi koncepti u Mojem, Mom, Svojem uništavaju istinu i sve što je lepo.
Jer, Moje = Vezanost = Mizerija.

Čak i ideja o Mom detetu, bez obzira koliko ono ličilo na Mene, izvire iz čistog ega.
Budi slobodan i omogući drugima slobodu, jer kad si slobodan onda si istinski igrač. Kako reče Anthony de Mello: “Kada strelac ne gađa u metu, tada su sve njegove veštine sa njim.”

E da, umalo da zaboravim da pojasnim šta je emotivna žila u muskaraca, u najvećem broju slučajeva. Evo opet dozivam mangupariju iz kraja da ona to slikovito otpeva:  “Bubri žilica ženi milica…”
 

 


Autor:
Aleksandar Bilanović, pisac i life coach, februar, 2015.
www.latinoffroad.com


 

 

PROČITAJTE JOŠ TEKSTOVA OVOG AUTORA:


 

V.I.P - assana: Savršenstvo aktivne neaktivnosti

Monah u CIVILU

Droge i RAZVOJ SVESTI

Ishrana i svest

Vipassana

 

 


 
 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:




loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...