Ahimsa – vegetarijanstvo kao suštinski deo joga tradicije



loading...


Najviše vegetarijanaca se nalazi u Indiji, domovini najstarijih svetih spisa – Veda iz kojih je kasnije nastao hinduizam i budizam.

Vedski spisi ističu ahimsu ili nenasilje kao etičku osnovu vegetarijanstva.
Manu-samhita, drevni indijski zakonik, izjavljuje da «do mesa se nikad ne može doći bez nanošenja boli živim stvorenjima, a nanošenje boli osećajnim bićima šteti postizanju duhovnog blaženstva; stoga neka se čovek kloni upotrebe mesa.
Dobro razmotrivši poreklo mesa i okrutnost vezivanja i ubijanja telesnih bića, neka se čovek u potpunosti uzdrži od jedenja mesa.»


A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada je kazao
: »U Manu-samhiti je zakonski odobrena koncepcija uzimanja života za život. Slično tome, postoje i drugi zakoni u kojima se kaže da čovek ne može ubiti čak ni mrava, a da za to ne snosi odgovornost. Pošto ne možemo stvarati, mi nemamo pravo ni ubiti ni jedno živo biće, te su stoga ljudski zakoni, koji prave razliku između ubijanja čoveka i ubijanja životinja, nesavršeni. Ponekad nam postavljaju pitanje: »Ali vi jedete povrće, zar mislite da to nije nasilje?!» Odgovor je da jedenje povrća jeste nasilje i da vegetarijanci takođe vrše nasilje nad biljem, jer i ono ima život. Zakon prirode je da se živo hrani živim, ali ljudsko biće bi to nasilje trebalo vršiti samo koliko je neophodno.»

ljubav prema zivotinjama

 


Znatno je manje nasilje ubrati plod nego ubiti visoko osećajniju i svesniju životinju. Biljke su takođe žive ali imaju puno nižu svesnost i oset bola od životinja. Civilizovano ljudsko biće bi trebalo vršiti što manje nasillja. Postoji hijerarhija viših odnosno svesnijih i manje svesnih bića u prirodi. Životinja može jesti bez griže savesti i biljke i životinje, ali za ljudska bića je namenjena vegetarijanska hrana.

Vegetarijanska opcija izranja, blista u mraku, pruža nadu u bolji život, kvalitetnije i srećnije okruženje, sveopšte pomirenje. Naš velikan Nikola Tesla rekao je da ratovi na planeti neće prestati dok ljudi ne prestanu da ubijaju životinje. Zvuči logično, onaj ko može da ubije nedužnu životinju samo da bi pojeo jedan njen deo može da ubije i čoveka. Ali, hrabri me činjenica da je sve manje onih koji to mogu, a sve više onih koji meso jedu po inerciji, jer su tako navikli, jednostavno ne razmišljaju. Uzimaju ono što im se servira.

Da bi se živeo duhovni život, potrebno je slediti određene navike jedenja i posta, jer je ideja težnja za telesnim, mentalnim i duhovnim pročišćenjem. Postoji izreka «Ti si ono što jedeš», a to je tačno. Naše telo i svesnost zavise od toga šta i kako jedemo.

Put ahimse je puno više od miroljubive namere; on uspostavlja svesnost o duhovnoj jednakosti svih bića. Ta se svesnost prirodno ogleda u izboru hrane. Zapravo, mnogi ljudi koji praktikuju jogu na Zapadu nisu napravili neku značajniju promenu u svojoj ishrani. To može biti samo rezultat toga da učitelji joge ne prepoznaju činjenicu da je ahimsa ključni deo joga tradicije što vodi do pitanja koliko su kvalifikovani takvi joga učitelji.

 

vegan

 


«Neki ljudi iznose teoriju da životinja nema dušu ili da je nešto poput mrtvog kamena. Na taj način oni racionalizuju da nije grešno ubijati životinje. Zapravo, životinje nisu mrtav kamen, već su njihove ubice kamenog srca. Shodno tome, nikakavo zdravorazumsko objašnjenje ili filozofija ne nailazi kod njih na razumevanje. Oni nastavljaju održavati klanice i ubijati životinje u šumi.» (Šrimad-Bhagavatam 4.26.9.)

 

 

Priredila: Marija Božić, instruktor Hatha joge, Joga centar Amrita

Marija Bozic 

 

 

 

 

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:









PREPORUČUJEMO





loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...