O ljudskom biću – Igra Svesti - II deo



loading...


Čovek koji je otkrio deo sebe koji naziva nepromenljivom svešću, posmatračem ili kojim god drugim nazivom, sada je spreman da iskusi sve ono za šta pre nije imao snage ni ljubavi.
Ovako neidentifikovan sa prolaznim iskustvom misli, emocija i događaja, sve što je percipirano kao mračno, odnosno neosvešćeno iz kolektivne ljudske svesti sada dolazi na površinu čovekove svesti kako bi se integrisalo.

Kako čovek postaje svestan svih kretnji u svojem biću, odjednom kao da svi „demoni“ isplivaju na površinu. Svesni deo uma misli da je „anđeo“ koji je žrtva zlog „sveta“, no ne shvata da je „svet“ samo projekcija njega samog. Ispod površine svesti, podsvesni um sadrži „sotonu“ koji je zaposeo čoveka već stotinama, hiljadama godina. „Sotona“ nije ništa nego nepreispitani um, malo dete koje je poverovalo u svaku ideju koju je čulo.

Podsvesni um se razvija  do 7 godine života kada deca nemaju razvijen kritički faktor koji filtrira sve što čuje i odabira u šta će poverovati, te nešto do 13 godine života kada imaju samo 50 kritičkog faktora uključenog. Svaka je misao lažna dok u nju ne poverujemo, onda nam se manifestuje kao stvarna. Svaka ideja poput „bog“,“ja “, „svet“, „svemir“, „mama“, „prošlost“, „država“ uočava se da je samo proizvod uma, projekcija koja se čini stvarna, dok nije dokazano suprotno.
 
Kad čovek poveruje u misli, on provodi trenutak za trenutkom kao mašina koja ponavlja jedne te iste programe, koji nisu prikladni za svaki promenljivi trenutak. Svaka misao ima emocionalnu reakciju, pa tako um i emocinalno telo razne podražaje tumače u svom ograničenom polju programa i reaguju na njih. Čovek kao da proživljava konstantno jedne te iste događaje, iste uzorke odnosa sa različitim ljudima, jedne te iste emocije mu crpe životnu silu, projektuje svu svoju unutrašnju borbu na svet i ponaša se poput uplašene životinje. Ne zna ko je, ima priču o sebi u koju želi verovati jer ne zna ko bi bez nje bio/bila, koliko god zadržavanje te priče bolelo. Pokušava ulepšati priču novim „duhovnim“, „intelektualnim“, „pametnim“ i „naprednim“ mislima i verovanjima, pokušava da se dodatno obrazuje i nagomilava znanja u svoj sistem programa, ali tako se naposletku još više zagomilava i pati. Hipnoza pričom se obično zadržava sve dok priča ne postane prevše bolna i započne sa otpuštanjem/dekonstrukcijom/deprogramiranjem.

 

svesnost novog doba

 


Emocinalno telo takođe je nagomilano emocijama kojima nije bila pružena prilika da se iskuse. Sada kada svest u čoveku zna da je ništa ne može dodirnuti, ona je spremna iskusiti svaku zanemarenu emociju. Čovek koji je čitav život izbegavao emocije konpenzujući neugodnost istih raznim ovisnostima i ugodnim podražajima, napokon daje priliku emocijama da odigraju svoj ples do kraja, da budu integrisane. Ako objašnjavamo ovo s gledišta fizike, događa se neutralizacija koju obavlja neutralna Svest, promatrač kao viša energetska jedinica, viša vibracija. Proživljavanjem svake emocije čovek postaje svestan funkcija svojeg bića, ispod svake neugodne emocije otkriva novi potencijal koji je do sada bio blokiran. Takođe, otkriva i svrhu svojih emocija, odnosno emocionalnog vođstva.

Osvešćivanje podsvesnih misli i proživljavanje turbulentih emocija na početku čovek obavlja raznim tehnikama. Kako je još uvijek u svetu uma, čoveku su potrebne tehnike koje će zaobići njegov sistem verovanja odnosno „objasniti“ joj/mu ili dokazati ispravnost tehnika i funkciju rada. Tehnike mogu biti ukomponovane u psihološke, duhovne, filozofske ili religijske sisteme, zavisi o sistemu koji se neutralizuje/dešifruje/otvara odnosno o sistemu misli koji se utišava.

 

Nadalje, kako uočava funkcionisanje celog „svog“ sistema, sve lakše i lakše otpušta svoje programe i blokade prema Istinskom Sebstvu, večnoj mudrosti i ljubavi, sve manje se identifikuje sa materijalnom i ostalom manifestacijom i sve više se otvara ka višim vibracijama svog Sebstva, odnosno njegova svest sada duži deo vremena osvešćuje veći deo njegovog bića, spreman je uključiti u svoju svest širi spektar vibracija koje oseća kao opuštenost, radost, ljubav, slobodu itd.

 

 

nivoi svesnosti

 



Više Sebstvo preuzima kormilo, spontano je, radosno i puno ljubavi. Malo „ja“ ili ego koje se pretvaralo da postoji kao zasebni identitet, integrisano je u bezgraničnu ljubav. Predalo se pred rukama ljubavi koje su ga pozvale.
Svest u svojoj radosti kroz čoveka sada počinje da izražava potpuno nove načine života, iznad ograničenog i kontrolisanog sveta uma. Čovek postaje energetski provodnik vibracija Višeg Sebstva koje mu/joj u pravom trenutku na pravi način iz one bezvremene Tišine šalje sve potrebne informacije i znanja, intuitivne sposobnosti joj/mu se pojačavaju, on/ona postaje svestan potpuno novih sfera svojeg bića, ona/on postaje jedinstveni izražaj svesti koji u svom srcu spoznaje svoju misiju, osvešćuje svoje potencijale ...ovde nastaje potpuno novi oblik ljudskog postojanja.

Opisivanje ovog novog bića gotovo je nemoguće, jer ovakav se čovek ne može svrstati ni u jednu kutiju. Sve što osoba ili ego kao nakupina misli i energija može pretpostaviti da ovo biće jeste, ne može biti istina. Nijedna stalna reč u promenljivom trenutku ne može opisati ništa, pa tako ni ovo biće. Ona/on nije osoba, nego posebni individualni izražaj svesti, ne razmišlja o prošlosti, ne brine se o budućnosti, nego biva uvek sada. U svakom trenu on je svež, spontan, nepredvidljiv, pun ideja i vitalnosti, nesputan i oslobođen, nevezan uz bilo kakav ishod, ne udovoljava, ne prilagođava se, ne mora razmišljati, ne treba pamtiti. Ona/on nema morala i vrednosti, verovanja i predrasuda, one mu nisu potrebne pošto živi iz autentičnosti u datom trenutku, prepušta se strujama života i uživa u svemu što dođe.

 

prirodna svest

 


Počinje shvatati način funckionisanja ove stvarnosti i svakog dela svog bića i počinje živeti vođen mudrošću srca, uvidevši da mu sputanost u umu donosi samo već nepotrebnu patnju, odnosno odvaja ga od lakog i radosnog Bivanja. Ona/on postaje ljudsko Biće.

 

 

Autor: Saša Iris Pavan


Iris Pavan  Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Probudi se! Dođi kući! LJUBAV TE ZOVE!

O ljudskom biću – IGRA SVESTI

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:







PREPORUČUJEMO





loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...