Šta očekujemo od letovanja?



loading...


Polako ali sigurno približava nam se godišnji odmor, pa i njegov epicentar - letovanje. Da nas ne bi snašlo nepripremljene, ponajpre psihološki - izaberimo na vreme strategiju koja je u preseku naših želja, mogućnosti i predstave o letovanju, očekivanja od njega. Izaberimo nešto od obilja Univerzuma, koje nam stoji na raspolaganju, ili neku od Zelandovih varijanti iz polja  beskonačnih varijanti mogućnosti.

Idemo li na dugo putovanje, i to do neke od atraktivnih destinacija, ili u neko manje atraktivno, da ne kažemo baš - neugledno, odmaralište koje nam je takoreći preko puta, na dva-tri sata putovanja? Idemo li sami ili sa celom porodicom, možda i sa majkom, taštom (prije će u posebnoj sobi, naravno), možda i sa porodicom nekog prijatelja, nekoga iz familije? U mesto koje je sa dosta primamljivih "pratećih sadržaja", sa dosta mesta za zabavu i izlaske, možda sa nekim festivalima i sličnim manifestacijama, ili idemo u neku "pustoš", u kojoj su samo šume, polja, eventualno neki potok?

Ako letovanje na koje idemo odgovara našoj predstavi o pravom, ispunjenom i efektivnom letovanju, dakle, odgovara onome što od letovanja i očekujemo, ako nam se vizija i manifestacija podudaraju - sve je u redu. Ali, ako postoji raskorak, a posebno ako je veći, između ta dva momenta, da taj raskorak ne bi, daleko bilo, inicirao neku našu isfrustriranost (zamislimo kolege na poslu koji uživo i na "fejsu" pokazuju i kače hrpu "fotki" sa par exelance-letovališta u Grčkoj, Turskoj, Egiptu, a mi ne smemo da se pojavimo sa svojim fotografijama sa Vlasinskog jezera ili iz Prolom banje!) - osmotrimo malo izbliza i sa dubinskim skeniranjem sam pojam i suštinu letovanja.

U "ludilu" koje nam savremena civlizacija preko tempa i organizacije radnog angažovanja nameće (ko tog ludila nije svestan - blago njemu!), na šta se nadovezuju "ludila" sa iznuđenim angažovanjima i obavezama  i van radnog mesta, godišnji odmor nam dođe kao spasonosna mirna luka, kao "obećana zemlja", koja nam se da na privremeno korišćenje, uz mesečni zakup jedanput godišnje.

 

 

leto i plaza 

 

 

E sad, u "normalnijim" zemljama godišnji odmor se zaista i koristi u smislu značenja koje ova sintagma ima, dakle, koristi se za odmaranje. I mi, naravno, često i u priličnoj meri odmor iskoristimo za odmaranje, ali kod nas, a i ne samo kod nas - u godišnji odmor nam se često "ugradi" mnoštvo ne baš laganih aktivnosti i obaveza (neka renoviranja, krečenja, sređivanja, stan, dvorište, kuća, čak i neki dodatni poslovi koji nam donose neku "sezonsku" zaradu, itd.). U tom slučaju letovanje nam dođe kao poslednje pribežište za odmaranje.

Ako bi nam suština letovanja bila u takvom jednom pravom odmaranju, i od poslova, i od svakodnevnog životnog konteksta, onda nam nikakvo atraktivno putovanje, atraktivni uslovi i atraktivni "prateći sadržaji" nisu potrebni. Naprotiv! Tada smo najradiji da nam je što manje gužve, galame, blještavila, i tome sličnih efekata, koji će nas pre iritirati, nego opuštati i izazivati uživanje.

U vezi sa ovim možemo, ukoliko smo raspoloženi, da uočiimo jednu iluziju (eh, da je samo ta jedna!) kojoj neki od nas robuju. Ko ima nekakvu unutrašnju stabilnost i uvežbanost u organizaciji i ispunjavanju vremena, ko se u svemu tome ne oslanja presudno na spoljašnje uslove - umeće da "izvede" zanimljivo letovanje i u najskromnijim spoljašnjim uslovima. I suprotno!

 

Jedan moj poznanik je pre dve-tri godine imao priliku za jedno vrlo povoljno, jeftino letovanje u Grčkoj, ali kada je proučio samo mesto, odbio je ponudu, jer - na plaži nema kafića koji gledaju na more! "A kakvo mi je to letovanje bez kafića koji gledaju na more?!" (I zaista, gde da se čovek opusti na letovanju, ako ne u kafićima na plaži?! Kad bi još bilo i nekih kafića na splavovima, koji plutaju na morskoj površini, tamo negde, na pučini!) Sledeće godine pronađe on baš željenu varijantu! Kad su ga, negde na polovini letovanja, od kuće zvali, on se odmah požalio: "Mnogo je ovde dosadno! Obiđem sve kafiće, malo se okupam, malo se prošetam, ali... dosadno je!"

 

uzivanje na plazi

 


Imamo jednu životnu svakodnevnu rutinu (opet su to refleksi postojeće civilizacije), kolotečinu po kojoj se krećemo, od relacije koju je nadahnuto muzički obradio poznati doajen narodne muzike, "Kuća - pos'o, pos'o - kuća!", do svih ostalih isprogramiranih dešavanja. (Opet i ovde važi pohvala: ko toga nije svestan - blažen je duhom!)

Deo te životne rutine je i mreža naših odnosa i interakcija, dakle i preplet energija (misli, emocije, razgovori, postupci) koje tim odnosima i interakcijama ostvarujemo, na poslu, u bližem okruženju (komšiluk i familija) te - u porodici. Možemo mi da zamišljamo, ako nam se hoće, ako nam je lakše, kako su svi ti aspekti harmonični, čak i u tom slučaju - iskorak iz tih energetskih mreža nam je neophodan.

 

Analogno odmoru od svakodnevnog radnog angažovanja - imamo i odmor od naših svakodnevnih odnosa i interakcija. Od onih na poslu se odmaramo već samim odlaskom na odmor. Za odmaranje od onih u bližem okruženju i u porodici - letovanje nam je prilika. Čak i ako su svi ti odnosi zaista zadovoljavajući ili dobri, povremeno razdvajanje nam je dobrodošlo u smislu "refreširanja". Jasno je da nam nije izvodljivo, čak i ako bismo hteli, u svim slučajevima, na primer, kod mlađih bračnih parova sa manjom decom, ali - svakako je korisno imati u vidu ovaj aspekt odmaranja, iskoristiti ga onda kada je moguće.

Jer, treba pratiti kako napore, energetska naprezanja, emocionalne naboje, koji su pratioci naših odnosa i interakcija u našoj svakodnevici - nosimo sa sobom, sve da se nađemo i u najtraktivnijim i idealnim spoljašnjim uslovima letovanja.

 

 

papuce na plazi

 

 

Prošle godine, bio sam u Sokobanji (dakle, ništa Grčka, Turska i Petrovac na moru, naježim se i od pomisli na letovanje koje obuhvata više od tri-četiri sata putovanja, a ovo je najava poslednje "dimenzije" letovanja).


U sobi do mene najpre je bio mlađi bračni par sa decom. Dok su bili u sobi, non-stop su se mogli čuti, naizmenično, čas svađe sa decom, koja su svašta izvoljevala, čas svađe supružnika, sa raznim besmislenim povodima. Mrežu svojih interakcija i energija koje se u njih ulažu oni su poneli sa sobom, i nastavili da ih neguju.

Posle njih došao je stariji bračni par, sve vreme dok su bili u sobi treštao je televizor, te često išle prepirke oko toga šta da se gleda (očigledno ekran televizora nije mogao da se deli, tako da se prate dva-tri kanala istovremeno). Naizmenično sa tim suprug je imao svoje seanse na terasi, ispunjene razgovorima preko mobinog telefona. Kako je, izgleda, imao firmu, izdavao je instrukcije, često se svađao sa onima tamo, a za svaki slučaj glasnije, tako da mogu odavde sa terase, sa visine, čak tamo da ga čuju (u stilu dovikivanja s brda na brdo).

 I - već najavljena poslednja "dimenzija" letovanja: putovanje. Ipak su ređi oni među nama koji putuju avionom, njima se sledeća zapažanja ne preporučuju za čitanje. Putovanje od desetak i više sati je pravi psihofizički šok. Danu takvog putovanja treba dodati čitav dan "dolaženja k sebi", koje je povezano sa uhodavanjem u novu mini-životnu rutinu, u novim životnim uslovima. Pa onda celu tu količinu treba dodati za suprotni smer, za povrtak. Što sve skupa nije baš 50 od desetak dana odmaranja na letovanju, ali... Naravno, sve ovo, kao podrazumevana žrtva, može glatko da se uklopi u bilo koju predstavu o letovanju i odmaranju na letovanju, može da se uklopi u naša očekivanja od letovanja, ali - ako realno i objektivno (u smislu Štajnerove unutrašnje objektivnosti) pratimo efekte i procese, onda je ipak drugačije.

 

 avion

 

Druga je priča sa putovanjem na kojem nam je cilj obilazak kulturno-istorijskih i prirodnih znamenitosti (a ne odmaranje). Ne samo što u tom slučaju jedno takvo dugo putovanje možemo izdeliti na "deonice", nego tek u tom slučaju naporno putovanje dolazi kao podrazumevani, neophodni teški deo.

Dakle, ko nije u mogućnosti da ide ne neke dalje i atraktivnije destinacije, neka ima u vidu da i ako ode u dva-tri sata daleke mu najskromnije uslove - u smislu pravog odmaranja može biti na dobitku.

Ovde nisu dati instant-saveti za primenu u vezi sa letovanjem, već samo povodi za razmišljanje i preispitivanje našeg koncepta letovanja, i naših očekivanja od letovanja, te i aspekti letovanja koji su za utehu nama koji, sve kad bismo i hteli, ne bismo mogli "sebi da priuštimo" neko atraktivnije letovanje.

 

 




Autor: Miroslav Prvulović


miroslav prvulovic

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:















Inicijalizacija u toku...

loading...