Kraljevstvo koncepata - Materijalni svet



loading...




Lažno sebstvo ili ego je zamišljena tvorevina. Kombinacija je mentalnih obrazaca odnosno nepreispitanih ponavljajućih misli u koje je uložena pažnja, neproživljenih emocija i osećaja Sebstva.
Istinito Sebstvo jeste osećaj „ja jesam“, osećaj bivanja, prisutnost, ono što jednostavno jeste – duh – naš jedini identitet. Jedina istina iznad vremena i prostora i svih ideja i koncepata. Istina je uvek ista, ego je samo prolazna percepcija koju sebstvo iskušava.

Ego nastaje kada svest ili osećaj bivanja sjaji na forme misli, osećaja i telo, pa svest zamisli da je forma. Forme ili ono što percipiramo nastaju od svesti (svetla, pažnje, fokusa) i vibracija (zvuk, frekvencija).

Preispitivanjem koncepata o umu, od onih svakodnevnih koje svest vidi u obliku izjava o svemu što je proživljeno i koje proizvode patnju, pa sve do onih temeljnih poput „ja“, „život“, „tuga“ itd., svest uviđa svoju zabludu, igru dualnosti koju je igrala sama sa sobom – temeljenu na osećaju ega nasuprot zamišljenog sveta.

Kada bi bilo koga zapitali „a što je zapravo to 'ti'?“, ili „što je to zapravo taj tvoj 'svet' o kojem pričaš“ – niko ne bi znao da odgovori. Većina čuje tog naratora i veruje mu da je on taj koji čini stvari, taj koji proizvodi iskustva i pokreće životno iskustvo, no samo malo iskrenijim pogledom svako može uvideti da to nije istina, nego samo iluzija kontrole. Možemo poverovati naratoru u dokumentarcu i zamisliti ludi svet koji nam opisuje, ili doživeti dokumentarac onako kako se događa bez njegovih interpretacija. Život po idejama i konceptima osnova je iskustva dualnosti, mogli bismo reći da je percepcija u kojoj biće iskušava ego zapravo jedno šizofrenično stanje – život isključivo u svetu ideja.

Ideje i koncepti su zapravo strahovi i želje o kojima mnogi učitelji pričaju da trebaju biti odbačene. Možda je to čak preozbiljno za reći, ništa čak ni ne mora biti odbačeno, ali može se reći da se može prestati zamišljati. To bi na neki način bilo ekvivalento onome što čujemo u nekim duhovnim učenjima – prepusti se toku, otpusti, veruj. Najsmešnije od svega je da i bez tog prepuštanja toku, sve i jeste prepušteno toku, pre ili kasnije ruke otpora (ego) se umore.

 

ego maske

 


„Duhovni tragaoci“ obično vole patiti od „materijalnog sveta“. „Materijalni svet“ jeste još samo jedan zamišljeni koncept koji na kraju ima drugi polaritet. Sve u umu ima dva polariteta kako bi se balansiralo. Kako nijedna ideja o životu nije istinita, kad je u nju uloženo dosta svesti (svetla, odnosno pažnje koja uzrokuje verovanje) tada se čini da ideja postaje istinita, ona se manifestuje, a selektivnom memorijom isključuje svaku suprotnost u iskustvu. Tako nastaje zamišljena tvorevina kontradiktornih ideja nazvana „umom“ koji prividno kreira život odnosno stvara brane i pokušava preusmeriti tok harmonične reke.

 

Kada se prekine zamišljanje „uma“ i proživi realnosti trenutka, uviđa se da je sve jedna obična fatamorgana. Zamišljena mrtva prošlost i njena projektovana budućnost nestaju i bivaju integrisane. Fokus svesti se stavlja na osećaj bivanja koji je centar svega što jeste i tada se uviđa da je jedini identitet prisutnost, uvek bio, čak i onda kada je ego bio stalno iznova zamišljan. Življenje bez ega je harmonično, pošto se više ne zamišljaju kontradiktorne ideje. Život bez ega je život iz prisutnosti – život kao dečja igra u kojoj se sve savršeno poklapa.

Prisutnost je jedna, ona je naš centar iz kojeg sve izvire, čak i zamišljanje odvojenosti odnosno ego. Ona je platno na kojem se igra atoma odnosno privida odigrava. Prisutnost jeste ono što se kroz svaku formu, pa tako i ljudsku formu izražava na jedinstven način. Ona izražava posebne vibracije koje se pojavljuju kao forma tela i ličnosti. Kada je ego otpušten u svoje prirodno raspadanje, ljudsko se biće „vraća“ u svoje prirodno bivanje koje je iskušavalo kao dete pre procesa uslovljavanja uma, odnosno stvaranja bučnih naratora, i pre potiskivanja proživljenih emocija, odnosno energija koje um pokušava da izbegne da iskusi.
 
Tihi um i čisto srce sada su platforma izražavanja prisutnosti kroz svrhu duše u svakom trenutku. Život sada nije koncept nego niz sadašnjih trenutaka ispunjenih, pa, ŽIVOTOM. Svaki tren poseban i savršen izražaj najsavršenijeg –svesnosti JA JESAM.

 

 


 

Autor: Saša Iris Pavan


Iris Pavan  Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Probudi se! Dođi kući! LJUBAV TE ZOVE!

O ljudskom biću – IGRA SVESTI

O ljudskom biću – IGRA SVESTI - II deo

Podseti se svoje prvobitne prirode

Zarastanje rana Balkana

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...