RAZVOJ SVESTI - Igra ŽIVOTA



loading...




Ne znam ni sama kako i kada je počelo, ali sada iz ove perspektive mogu da kažem da od kada sam se rodila i došla na svet u ovo telo, da budem ova osoba, da živim ovim životom u ovo vreme, imala sam jedan jedini cilj, a to je da se setim.

Sada znam da je sve što se dešavalo bilo upravo zbog toga, da me trgne i osvesti, da me pogura, ohrabri i okuraži da nekako u ovoj realnosti krenem putem samospoznaje.  Naravno, svaki početak u vezi sa ovim je nekako nesvestan i naravno individualan, pa je i kod mene počelo a da se baš i ne sećam tačno kada. Znam samo da sam oduvek imala privlačnost ka suštini, ka pitanjima na koja nisam imala odgovore, da je uvek bila prisutna neka neopisiva tuga koja tinja iznutra... i da sam mnogo puta bezrazložno patila i plakala jakim plačom, a da nisam razumela zašto sam tužna. Sada je sve jasnije i iskustveno objašnjeno. Svaki trenutak u mom životu vodio je ka ovome, davao je znakove i upute, ubeđivao mene, osobu, da krenem na put... spakujem samu sebe i krenem u nepoznato. Tragalac se javio neopaženo, i na kraju ispario i nestao u svemu što sada znam da jesam... da postojim... da sam sâm život i svest koja živi ovde i sada.

Koliko je bilo teško i nemoguće razumeti ovo - reči će pokušati da objasne, koliko je bilo intenzivno - osećaji će se vratiti u formi sećanja, ali znam iz dubine svoje duše i srca da je ovo jedina i prava istina.

meditacijaKo sam ja?
Nakon ovoga ostane samo tišina i praznina, jer sada ne mogu ni za šta da se uhvatim – da, ovo je činjenica, jer znam da je sve u šta sam verovala samo u domenu koncepta i ubeđenja, nametnutog od strane sveta u koji je ovo telo došlo. To je moja priroda, to sam ja... nema ničega što bi moglo da popuni nastavak iza ja sam. Tu se sve završava jer ja zaista jesam, ovde, sada... postojim, ostalo istinski nije važno.

U svakom momentu našeg života, u svakom trenutku, sama svest priča iz nas, ali nismo svesni toga, jer verujemo i ubeđeni smo da smo osoba sa određenim karakteristikama i osobinama za koje smo se vezali i koje nas definišu. Osoba sama po sebi nije konstantna, stalno se menja, isto kao i telo, isto kao i sve što je u nama u domenu osećanja i maštanja, želja i sećanja, znači sve je promenjivo i nestalno. Svaka sreća dođe i ode, svaka tuga dođe i ode, ali postoji nešto iza svega toga što je svesno prisutnosti i što može da protumači i pogleda u sve... da vidi sve što je u nama, kao i van nas. 

Ubeđenja i verovanja, u kombinaciji sa identifikacijom, zadržavaju nas u dubokom snu. Svako 'Ja' koje iza sebe ima neki kvalitet je imaginarno, ali ubeđenje da je stvarno je toliko utemeljeno u nama, da je nekada prosto neverovatno i nemoguće da poverujemo u suprotno.

Svest koja je došla na svet u ovo telo je po nekoj inerciji i neopisivoj ljubavi prema iskustvima postala telo i um, sjedinila se sa lažnim verovanjem i načinila od sebe limitiranu verziju onoga što zapravo jeste.
Svaka reč koja se čuje je iz toga, iz neopisive i neograničene svesti koja istinski jesmo, sve što pričamo o sebi, o onome što doživljavamo, čega se sećamo, što osećamo, što vidimo... su reči posmatrača, onoga koji je bio tu pre svega što sada možemo da percipiramo. Ali vezanost je nemerljiva i otuda je zabluda koju doživljavamo kao stvarnost.

Um je tvorevina, nastao u procesu našeg odrastanja, pod uticajem konstantnog menjanja, pod uticajem iskustava, pod uticajem drugih ljudi, drugih umova, pod uticajem starih i novih verovanja i ubeđenja. Vera u to da je um 'Ja', zapravo je vera svesti da je um. Jer ti jesi svest koja veruje da je osoba.  Svest koja se više nego poistovetila sa umom, koja veruje da živi život koji je težak i nekada surov. Svest je ta koja posmatra i koja vidi sve što se dešava u telu i mislima. Svest je ta koja veruje da si ovakva ili onakva osoba. Svest je ta koja kaže 'Ja sam ovo ili ono, ja sam ovakav ili onakav', zato što istinski veruje u to… za sada.

 

sloboda

 


Sve što je od ličnosti i od osobe je iscrpljujuće i zamorno, jer kada doživljavamo život kao osobe kojima se nešto dešava, onda sva energija našeg postojanja ide u to verovanje i pažnja se rasipa na million strana. Osoba pati, osoba gubi tlo pod nogama, osoba tuguje, osoba doživljava život kao naporan i kao kaznu, osoba se muči i uvek je žrtva. Osoba pravi razdvojenosti i individualizam, osoba želi da bude drugačija od ostalih, osoba ima svoju privatnost, svoje strahove, svoje fobije, svoja razumevanja za nekog i nerazumevanja za nekog drugog, osoba osuđuje, osoba pravi razlike, osoba veruje u dobro i zlo kao suštinske razlike, osoba voli pa prestane, osoba je danas srećna, sutra tužna.

Sve što mislimo da jesmo i sve što se dešava oko nas se zapravo zbiva u samoj svesti. Mi kroz našu moć manifestujemo ono u šta verujemo, sa čime smo se identifikovali i ka čemu ide naša pažnja. Sve što je spolja, je zaista unutar nas. Toliku moć imamo.

Kada se perspektiva posmatranja pomeri unazad ili u dubinu, onda se vidi šira slika svega i tek tada možemo da razumemo i shvatimo ko smo zaista. Kada se dobije taj pogled sa visine, onda u vidokrug ulaze i unutrašnja dešavanja i promene, možemo da vidimo i osetimo sve što se zbiva u telu i mislima, i onda se oseti razumevanje za sve što jeste. Tada znamo i osetimo da mi nismo misli i nismo osećaji, da nismo ništo od toga što se dešava u telu i u glavi, već da smo onaj koji posmatra sve to.


Sada pitanje 'Ko sam ja?' - nekako nema odgovor.

svestNavika je ta koja nekad vrati svest u osobu, ali posle svega, nema vezanosti čak ni za to vraćanje. Kada to saznanje u nama sazri dovoljno, i samo postojanje postane vidljivo kao nešto što dolazi i odlazi.

Ima toliko toga što reči ne mogu da opišu, što osećaji ne mogu da dočaraju. Koliko je njih prošlo kroz ovo telo, koliko njih izgovoreno, ni jedna ne može da objasni, osim iskustva koje se dešava u svakom telu pojedinačno.
Iskustvo koje menja sve do same srži razumevanja i shvatanja - da jesmo ovde i sada, da jesmo život i svest, da jesmo božanska inteligencija koja sija u nama i izvan nas. 

Sve ostalo je lepa iluzija, lepa igra…


 


Autor:

Jelena Nakić

Jelena Nakic  I am trying to find peace of my mind deep in the forest of my soul.


  I tako, kao večiti tragač, želim da podelim ono šta sam do   sada saznala. Smisao je moja pasija!


  Link do stranice ''Probudi se'':
  https://www.facebook.com/probudi.se.18

 

 

 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Moje razmišljanje o Bogu

Kako izaći iz vrtloga negativnih misli?

Svetlost koja nas budi

Bajka o Egu: Ko je naš gospodar?

Ljubav prema sebi je početak prave ljubavi prema drugima

Proces Buđenja i povratka Sebi

Moja priča o samoposmatranju: Gde sam dospela samoispitivanjem?

Razgovor sa sopstvenim UMOM

POSTOJI RAZLOG zašto si došao na ovaj SVET

 

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:







loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...