Krenimo od sebe da bismo došli SEBI



loading...


„Nije tvoje da juriš za ljubavlju, nego da ukloniš sve prepreke koje si, u sebi, postavio ispred nje“ - Rumi

 


Ova Rumijeva misao bila mi je otkrovenje. Tako jednostavno i tačno. Kao i sve istine, može da se primeni na sve što tražimo - sreću, život, radost, blagostanje, mir, Boga.  Jer zaista, sve je tu, sve nam je dostupno, samo mi treba da se oslobodimo prepreka i zabrana koje smo postavili ispred Sebe.  Kažu mudri - odgovori su u tebi, kad spoznaš Sebe spoznaćeš i život, radost, Boga. I tako mi krenemo da se tražimo. Spolja, sa drugim ljudima, u drugim zemljama i okolnostima a vratimo se na Rumija i zapamtimo - Nije tvoje da tražiš sebe ( jer već jesi ), već da ukloniš sve prepreke koje si postavio ispred Sebe. Zato je i moto kojim se vodim - Krenimo od sebe da bismo došli Sebi.

Na dramskim radionicama koje vodim, akcenat je stavljen na otvaranju i oslobađanju. Prvo se moramo otvoriti pa onda osloboditi sve što nosimo u sebi. Pod otvaranjem i oslobađanjem mislim na upoznavanje sebe, kao i na slobodnom i potpunom življenju onoga što jesmo, jer smo zatvoreni i sputani. Ne bavimo se sobom, sve spolja nam je preče nego mi sami i naš unutrašnji život. 


Zašto? Kada smo prestali da se bavimo sobom? Kada stanemo?

Ima dosta razloga za to ali jesu li oni stvarni ili  su samo izgovor za nebavljenje sobom?  To je ok, jer nije lako umiriti se i pogledati u sebe. Nije lako priznati sebi da nam treba možda promena ( odnosno da ne prihvatamo promene), da postoje stvari koje negde duboko u nama kuckaju prvo polako a zatim dobijaju zvuk tempirane bombe. Nije lako. Ali je potrebno. Jer bomba kad tad eksplodira i bolje je rešavati tika taka situaciju nego skupljati ostatke posle eksplozije.

 

Pitanje je samo ko i u kojoj meri obraća pažnju na glas koji nas vodi, bilo da nas bodri ili opominje. Mada, priznaćete bodrenje uvek legitimno prihvatamo. Na opominjanje da se nešto guši u nama, obično se vadimo manjkom vremena, prostora, uslova. A ako nemate vremena za sebe sada, kada ćete imati? Sutra, prekosutra, od ponedeljka. Niko od nas nema ni sutra dok se ne desi, a onda je sve to opet sada. Zato krenimo od sada.  Mnogo je alarma uključeno oko nas a mi ih u žurbi ne čujemo. Kao. Kažem „kao“ jer sigurna sam da svaki čovek intuitivno zna šta mu se dešava. Kada legnemo uveče na jastuk, sami sa sobom, znamo istinu, tu više nema laži, rekao je moj profesor glume.
 

 

glumacke radionice

 



Tri osnovna koraka da biste došli Sebi jesu:

OTKRITI SEBE
Šta to znači, pitate se možda, kako da se otkrijem, pa ja već jesam. E, pa da li jeste ili živite ono što mislite da jeste?
Naučno je dokazano da se sve ćelije u našem organizmu regenerišu na svakih 7 godina. Znači mi se potpuno menjamo posle 7 godina. A menjamo se i češće, jer kroz svaki događaj i susret, kroz sve što nam se desi, mi se menjamo. Nova iskustva nas oblikuju nanovo ali mi ne priznajemo te promene, čak smo i ponosni što se ne menjamo, kao da to znači da smo čvrst karakter i da je to za ponos i poštovanje. Ali istina je sledeća - menjamo se.

Svakim danom, svakim trenutkom, i ako to ne prihvatamo stvaramo sebi probleme, koje isto ne prihvatamo i stignemo do one eksplozije. Otkriti sebe ili bolje PONOVO otkriti sebe znači posvetiti se sebi. Zagledati se u sebe i upoznati se. Jer živimo kao da smo oni iz prošlosti a nismo. Ko smo onda. Mi smo ovi sada. Osvestite svoje osobine, načine i navike. Jer sve što osvestimo mi kontrolišemo, ono što ne osvestimo kontroliše nas.

Kako to da uradite? Jednostavno. Stanite i zapitajte se koju boju volim? Da li istu kao pre nekoliko godina ili se tu nešto promenilo? Samo se zapitajte, najobičnije pitanje, da li volim isto jelo, pesmu, doba dana ili se nešto  promenilo. Zatim idite u malo složenije stvari, kakve su vam navike, kako se ponašate sa drugima, šta vam prija a šta ne. Pođite od najjednostavnijih stvari i otkrićete čitav kosmos. Ponovo ćete otkriti Sebe. Sada i ovde. A to je  jedino važno.

Drugi korak ka samospoznaji jeste PRIHVATITI SEBE.

E sad, otkrivanjem sebe  dolazimo do nekih stvari koje će nam biti interesantne i inspirativne, do nekih osobina koje su „ za primer“ ali isto tako do nekih stvari koje nam se neće svideti i koje bismo najradije zakopali negde duboko. Zakopali? Pa to poznato zvuči, zar ne? Nećemo ponavljati takve stvari, tu smo da otkopamo i oslobodimo sve što je sklonjeno. Odbacili smo delove sebe u  cilju bolje slike o sebi ili što boljeg utiska na društvo, misleći da smo tako sve rešili. I tako idemo mi polovični, i pokazujemo samo onaj deo koji je nama prihvatljiv ili društveno prihvatljiv. A ostatak u neki kontejner. Međutim, sve što je zatvoreno želi da se oslobodi. Zato kad krenete na put otvaranja, neće biti lako, razne stvari će početi da ispadaju i preplavljuju - spoznaje, suočavanja, emocije..

 

 

glumci



Imajte hrabrosti i vere da će sve biti u redu. Kada krenemo na put samospoznaje uvek imamo blagoslov Univerzuma. A najvažnije od svega  - imajte LJUBAVI prema sebi. Sa njom dolazi i razumevanje.  Volite i razumite sebe, na šta god naišli. Jer to ste vi. Jedinstveni. Ako otkrijete neke stvari koje vam se ne dopadaju i koče vaš rast, vi menjajte. Samo znajte - možemo menjati samo ono čega smo svesni i što prihvatamo. Ako ne prihvatamo, ne možemo da menjamo. Kada nastavite da otkrivate sve kutke vašeg bića i prihvatite sebe, pred vama će se otvoriti čitav kosmos, pregršt mogućnosti koje možete živeti.

 


Tada dolazimo do trećeg koraka a to je ŽIVETI SEBE. U potpunosti. Živeti ono što zaista jesmo. Sada i ovde. Biti slobodni da osetimo, kažemo i uradimo ( pod uslovom da ne povređujemo druga bića - sve što radimo, radimo iz ljubavi). Prihvatiti promene koje dolaze, živeti lako, ne vezivati se za trenutno stanje kao nešto što će trajati, jer život teče i menja se, sve oko nas se menja, ceo kosmos. I mi se menjamo.

Naše je samo da prihvatimo da smo deo Uzvišene Svesti, da isijavamo božansku iskru koju nosimo  u sebi i time obasjamo ceo Univerzum. Jer postoji razlog zašto smo baš sada na ovom mestu i to baš takvi kakvi jesmo. Naše je da to živimo. Da rastemo sa svakim iskustvom i budemo zahvalni na svemu što nam dolazi, jer to omogućava naš rast, kao divnog bića ovog beskonačnog prostora. I naravno, da bezuslovno volimo jer bez Ljubavi ništa od ovoga nije moguće. Ona je gorivo koje nam je potrebno da se otisnemo u beskonačni svemir. Ili u Sebe. Put je isti.

 



Autor: Danijela Vida
Fejsbuk stranica Dođi Sebi


 


 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:














loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...