Više i niže vibracije ~ LJUBAV sve POBEĐUJE



loading...


Vraćanje u svoju duhovnu prirodu je više emocionalan nego mentalan put. Kako bi „povratili“ svoje prirodno stanje bivanja u svaki trenutak,odnosno prisetili ga se u pomanjkanju boljih reči, potrebno je koristiti fokus. Malo je teško pričati o pojmovima srca u našim jezicima koji su dizajnirani za iskušavanje drugačijeg načina doživljavanja. Zato ako ne razumete reči, koncentrišite se na vibraciju, odnosno osećaj koji vas preplavljuje kada čitate tekst.

 

Na kakve se vibracije koncentrišemo, takve slične i privlačimo. Misli koje plove našim umom samo odgovaraju vibracijama koje smo uzeli u svoj fokus. Viša ili šira vibracija, odnosno ona koja više uključuje, ona koja je „lakša“, zauzima mesto koje je do tada bilo ustupljeno užoj, odnosno sporijoj ili tvrđoj.

 

Zato se i kaže  „ljubav sve pobeđuje“. Ako se odmaknemo malo od koncepta ljubavi stvorenog našim iskustvima, i pokušamo je doživeti kao vibraciju bez obzira na uslove, ili kako to volimo reći „spoljašnje uslove“ ili „manifestacije“, shvatićemo zašto kažemo da ljubav pobeđuje.

 

Ako gledamo sa emocionalnog gledišta, ako uključujemo više vibracije, to bi bilo slično onome što kažemo da više „volimo“, znači više uključujemo u našu ljubav, odnosno svest. Opet, zanemarite pojmove koje koristim, neka ovaj tekst više bude emocionalno putovanje nego mentalna analiza reči.


ona i more

Svaki put kada percipiramo da se nešto „događa“ u našem danu, odnosno trenutku, možemo osvestiti kakva je naša emocionalna reakcija u području stomaka i srca. Svaki put kada osetite otpor prema situaciji, osetite stezanje svog emocionalnog tela, kao da možda i kidate delove sebe, odnosno manje volite. Taj se proces dešava kada je pažnja uskomešana umnim procesima koji govore da situacija možda ne bi trebala biti takva kakva je u tom trenutku, i mi odmah osetimo otpor, bol – nepoklapanje sa istinom trenutka koji se događa. I tako zapnemo u projekcijama našeg uslovljenog uma koji počne stvarati svoje stvarnosti. 

 

Dakle – manje bivamo, a svaka želja je zapravo u korenu želja za neopterećenim BIVANJEM.

 

Nema razlika između „ludih“ ljudi i „normalnih“ ljudi. Postoje samo ljudi koji veruju svom umu i u otporu su prema toku života, i oni koji ne veruju. I „ludi“ i „normalni“ koji veruju mislima su u istoj poziciji, vide stvarnost kroz spektar uslovljenih umnih obrazaca. To što „ludi“ imaju nešto drugačije ideje od većine ne pravi nikakvu razliku, osim u iskustvu stvarnosti.

 

Dakle umovi stvaraju alternativne stvarnosti. Postoje i stvarnosti iznad svetova uma. To su stvarnosti koje su određene misijama duša, ugovorima i potencijalima za individualno iskustvo.To je obično ono što se počne ispoljavati na deci dok ne postane zamrljano uslovljavanjem. Za proživljavanje individualne stvarnosti nije potrebno imati identitet, odnosno biti „osoba“. Osoba se ne može biti, ali se može naravno zamisliti da jesmo osoba. 

 

Tada se ne ispunjava niti mali potencijal individualnog iskustva, nego se stvara svet ega, odnosno uslovljenog uma i otpora koji jeste „osoba“. Tada je potrebno da se ponovno rađamo, sve dok se puni potencijal i misija individue ne puste da počnu cvetati. Potencijali počinju da cvetaju kada se svest napokon priseti da je samo čista svest, i kada počne nevezano uživati u filmu „o individui“. Tada svest sija na život i cvet individue počne cvetati. Napuštaju se ideje o životu i počne se živeti život bez kočnica, bez otpora, bez koncepata o iskustvu.

 

odlazak

Sve što dođe u iskustvo se voli, odnosno ne nudi se otpor. Na početku to može biti izazovno pošto na svetlo svesti dođe velika hrpa emocija koje ranije nisu bile proživljene i svi ustaljeni koncepti uma koji se pokušavaju održati na životu, većinom temeljeni na  egzistencijalnim strahovima, strahovima od povrede fizičkog tela, strahovi od smrti itd. 

 Jedino što spašava od smrti jeste shvatiti šta je ono što umire i KO SAM JA, ali ne ideja ili slika mene, nego ko sam uistinu ja. Poruka koja dolazi iz Hristove, odnosno Buda svesti.

 

Predaja životu ili vera u život, odnosno prepuštanje kontrole višem umu, tihom i mudrijem umu od zemaljskog-verbalnog, odašilje samo vibracije ljubavi, odnosno ne-otpora, otpušta kočnice, i tako se život sve više počinje doživljavati u svom punom potencijalu, plivajući zajedno sa strujom života, milosnih blagoslova, iznenađenja i čuda za um, ali samo ako ga još uvek ponekad „ima“. 

 

Jer, jednom se i on odluči predati i isčeznuti u lepoti tišine i ljubavi koja zrači sve više iz sveznajućeg srca. Srca koje ne zna kao um, ne analizira, nego doživljava punoću i otvara vrata širim i bogatijim mogućnostima. Naši zemaljski umovi imaju naviku pitati i na temelju svoje prirode ne bi dopustiti više od onoga na šta su navikli, a navikli su na ograničenja. Srce je onaj deo ljudskog bića koji pita, pušta i dopušta. Dopušta čuda ( a čuda su zapravo samo ono što um ne može shvatiti ) i bezuslovno voli, jer iz tišine nekako zna da sve ima svoje mesto u široj slici sve-mira.

 
 

 

 

Autor: Saša Iris Pavan


Iris Pavan  Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.

 

 

 

 

 

 

 

  

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Probudi se! Dođi kući! LJUBAV TE ZOVE!

O ljudskom biću – IGRA SVESTI

O ljudskom biću – IGRA SVESTI - II deo

Podseti se svoje prvobitne prirode

Zarastanje rana Balkana

Kraljevstvo koncepata - Materijalni svet

Izađi iz MATRICE

Prava SLOBODA

SLOBODA od samog SEBE

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:









PREPORUČUJEMO





loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...