NOVI SVET se POJAVLJUJE



Na pragu nekog novog sveta, dok još donekle mogu izražavati lepotu i snagu svetla koje u meni i svemu sija sve jače, skupljam sav svoj fokus da pokušam da izrazim tu veličinu kroz tako grube i zaista,  trule reči.

Toliko toga se izjašnjava, toliko toga postaje znano, no ni svo znanje ovog svemira nije sjajnije od mog Srca koje beskompromisno sjaji, i voli Sve. Nijedan događaj, koliko god da uzburkao vodu mojih emocija na površini, ne može zaustaviti snažno svetlo mog nepromenjivog Bića. Svemu što promenljivo pleše oko stuba stalnosti dopušteno je da se igra. Istina ostaje.
Sada vidim da je to Biće, Bivanje, „Ja Jesam“, oduvek sijalo u svakom deliću atmosfere, u svakoj biljci ove planete, u svakom  Biću koje oseća, zna, misli ili voli, i šire.

Samo onaj koji voli zna ove koji misle, znaju i osećaju, i ne može im opisati novu dimenziju koju iskušava.
Kako da biljka opiše kamenu osećaj? Životinja zna osećaj i ona zna da jeste. Kako da životinja opiše biljci svoje znanje da jeste? Mislilac zna bivanje i on misli. Kako da mislilac opiše životinji svoja mišljenja? Ljubav zna i misao, ona voli. Kako da ljubav opiše misliocu svoju širinu?

Ljubav može samo da voli, ona prestaje da ima reči. Ljubav je toliko nežna u svom pogledu da svaki njen pokušaj da izrazi rastapa stenke šturih reči. Nežna ali snažna magma njenog pogleda vidi svet kao savršen, od najsitnijeg detalja do najšireg pogleda.

Kako da ljubav izrazi misliocu svoj zagrljaj? Mislilac misli, jedno uključuje, drugo isključuje. Kako da ljubav izrazi njeno bezuslovno uključivanje? Kako da mu opiše da uključuje i njegovo isključivanje? Kako da mu pokaže kakav je svet bezuslovnog zagrljaja?

dusa i umOna zaista to ne može. Ona ne vidi ni potrebu za tim. Ona ne vidi potrebu da menja, ona vidi potrebu da voli.
I tako ljubav počinje da menja, sasvim nepojmljivo umu za shvatiti.

 

Um ne razume kako Srce može da menja ako ne želi da menja. Statični um se toliko jako trudi da promeni sve, a da on ostane isti. On ne shvata protok, on je vojnik koji pokušava da naredi protoku gde da teče.

I ne uspeva.

 


Baca kamenje u reku života, očekujući da će se reka zaustaviti ili promeniti svoj tok na njegovu zapovest. Rigidan um se bori, rigidan um manipuliše svojim ograničenim veštinama, pokušava sve da bi postao gospodar reke. No jednu vitalnu stvar ne shvata. Ne shvata da nema moć nad onim što ne voli, nad onim što ne uključuje u vlastito telo, u vlastito sebstvo.

Sebstvo uma je određene stvari isključilo, i Biće kom je najširi doseg sebstvo uma, nema uvid u ono što je isključio um. Samo Biće koje je uključilo jedno šire sebstvo, sebstvo bezuslovne ljubavi, može da vidi i ono što um ne vidi. Njegov odnos s rekom je potpuno drugačiji.

Biće kom je najširi doseg sebstvo bezuslovne ljubavi može onda samo da sija i tako rastapa sve što vidi. Ono je spremno na promenu, ono dopušta konstantnu transformaciju zvanu ljubav. Biće koje živi u dimenziji široj od one dimenzije uma, može pokušati da šturim jezicima mentalnih vojnika dočara svoju majčinsku ljubav, ali vrlo verovatno neće uspeti.
Ta majka svega što vidi, voli svakog vojnika, i samo svojom nežnošću može da mu došapne svoj doživljaj, na jeziku koji on još u potunosti ne razume. No vojnik je oseća, makar je i isključio, makar je i prognao iz svog vidokruga.

Blago-slovljenje dotiče njegovo zakočeno srce, a na njemu je koliko će ostati u njemu. Kada odluči svojim misaonim procesima da želi ostati blagoslovljen, on će ostati. Kada odluči da će se isključiti iz blagoslova, on će se isključiti. Blagoslov ljubavi nastavlja sjati. Njezina slova nisu kao vojnikova, zato vojnik ne  može da shvati zašto ga ona blago-slovi, dok ona to nastavlja da čini ne obazirući se.


Ljubav služi svemu i sve služi ljubavi. Ona je blagoslov svemu, pa i samoj sebi. Ona ni ne vidi sebe i druge. Ona samo vidi. Ona je zagrljaj svesti koja je svesna svega ispred sebe, uključuje bez uslova ili prohteva. I tako je slobodna od svega, a opet svemu služi i sve služi njoj. Ona dopušta protok, ona i jeste protok, konstantna promena, jer je spoznala u sebi i ono što je stalno, ono što je ne napušta.

Ljubav definitivno zna, ona je jedino pravo i kompletno znanje ovog sveta. Ljubav je jedina koja se nastavlja!
 

 

devojcica


 



Ovaj tekst je posvećen devojčici koja se zove Mia. Mia je oduvek znala svoju autentičnost, izražavala ju je beskompromisno. Snaga njenog beskompromisnog izražavanja ljubavi prema sebi i svemu oko nje, rastopila je i najtvrđa srca koja su želela srezati njen sjaj. Govorili su joj da mora živeti život kako su oni zamislili, govorili su joj da mora živeti kao dečak i srezati svoj prirodni ženstveni izražaj, no hrabra Mia nije posustajala.

 

Njezin sjaj je nastavio sjati, i kad su teškom mukom pristali da pogledaju u taj sjaj, napokon su mogli biti obasjani njime. Jedna od njih je i njena majka. Konačno je majka mogla čuti svoju devojčicu kako joj govori: "Mamice, osećam se kao sunce iznutra."
 


 


Hvala Izvoru na bićima koja beskompromisno sjaje na ovom svetu!

 

Hvala snazi koju im daje!

 

Hvala ljubavi u ljudima koja svakog trena sve više prožima i ovaj svet!

 

Zakoračimo zajedno u taj svet dublje i dublje!

 

 
 

 

 

Autor: Saša Iris Pavan


Iris Pavan  Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.

 

 

 

 

 

 

 

  

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Probudi se! Dođi kući! LJUBAV TE ZOVE!

O ljudskom biću – IGRA SVESTI

O ljudskom biću – IGRA SVESTI - II deo

Podseti se svoje prvobitne prirode

Zarastanje rana Balkana

Kraljevstvo koncepata - Materijalni svet

Izađi iz MATRICE

Prava SLOBODA

SLOBODA od samog SEBE

Više i niže vibracije ~ LJUBAV sve POBEĐUJE

Kako shvatiti svoj UNUTRAŠNJI PROSTOR?

 

 



SEMINARI I RADIONICE:


















Inicijalizacija u toku...