KADA U VERI LjUBAVI NEMA



loading...




Još kad je bio dete jednom čoveku baka je uvek govorila: „Dečko moj, eto, kada veliki porasteš i kad ti bude teško na duši – ti idi u hram, tamo će ti uvek biti bolje.”

Kad je čovek porastao, život mu postade potpuno nepodnošljiv. Seti se tada saveta svoje bake i pođe u jedan hram.

I tu mu neko priđe:  „Nemoj ruke tako da držiš!”
Drugi dotrča:  „Nemoj tu da stojiš!”
Treći ga pomeri:  „Ne možeš tako da se oblačiš!”
Iza njega ga opominju:  „Ne krstiš se kako treba!”

Tada mu priđe jedna žena i reče:
„Čoveče, bolje je da izađeš iz hrama, da kupiš sebi knjižicu o tome kako ovde treba da se ponašaš, a onda dođi.”

Izađe čovek iz hrama, sede na klupu i gorko zaplaka.

Odjednom začu glas:  „Dete moje, zašto plačeš?”
Podiže čovek svoje uplakano lice i ugleda Hrista.

„Gospode! Ne puštaju me u hram!”,  reče.
Isus ga zagrli: „Ne plači, oni u hram ni Mene ne puštaju.”

 

Izvor: duhovnaoaza.wordpress.com

Preuzeto od: Angelina Ristanović

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:




loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...