VATRA PROČIŠĆENJA



loading...


Naš svemir omogućava iskustvo dualnosti. Tako je na fizičkom planu određeno da sve ima iskustvo dana i noći. Tako i naša galaksija ima to iskustvo. S jedne „osunčane strane“ ona proživljava rast u svesti/svetlosti, dok s druge strane ona proživljava noć. Okrećući se spiralno, sve prođe kroz svetlosnu i mračnu „polovinu“. Naš sunčev sistem je smešten na jednom od „krakova“ galaksije koji su pre više hiljada godina počeli da iskušavaju mračni period.

Sada se nalazimo na kraju perioda mraka i početku ponovnog „pojavljivanja svetlosti“. U ovom se periodu događa sve što možemo zamisliti da se događa u zoru nakon ludog pijančenja. Ljudi su u noćnom periodu zaboravili na svoje poreklo i svoj pravi identitet. Njihovi mentalni konstrukti su ih zaveli, postali su robovi vlastite energije i vlastitih kreacija, i krenuli su propadati pod vlastitim teretom.

Sada postaje vidljivo šta smo sve tako opijeni razbili, gde smo se sve ispovraćali, koga smo sve povredili, kakve sve gluposti smo radili zbog neznanja. Vreme je da počnemo da se treznimo, vreme je da se očistimo od svega što smo uneli u sebe.
Nakon one prve kobne čaše zaborava, svaka sledeća je bila unesena nesvesno, i sada imamo stanje gde počinjemo da se treznimo sa velikom glavoboljom. Životima i životima reinkarnirali smo se u nesvesne živote ponavljajući stalno iste greške i ne osećajući potpunu bol koju našem telu nanosi svaka ta nova čašica.

 

kupanje u zaboravu

 

 
Kao i u procesu mamurluka, da bi se vratili u svoje čisto stanje, potrebno je da se polako rešimo svih toksina, zapravo, potrebno je prvo prestati gutati te čašice! A pre toga shvatiti da ih uopšte i gutamo!

Šta su te čaše? Kako ih pijemo?

One su otpori prema životu, one su mentalni konstrukti u koje verujemo jer mislimo da će nas zaštititi. Od čega? Od onog čega se najviše plašimo – smrti. Glavni strah je strah od smrti. Zaboravivši na svoju božansku prirodu, pokušali smo se zaštititi od nečega što smo zaboravili šta je zapravo. Isto tako mentalnim konstruktima hteli smo i nešto dobiti. Šta? Ono što smo zaboravili da već imamo – sreću, slobodu, ljubav ili koji god je to pojam kome težimo.

Počeli smo da gledamo sve kroz prizmu svojih mentalnih konstrukcija i počeli smo da ignorišemo sve ostalo. Postali smo zarobljeni u vlastitoj kreaciji. I tu čak ne pričamo o viđenju u smislu perspektive, nego smo i zaista fizički počeli da ignorišemo suptilnije oblike stvarnosti i ograničili se na one koji vibriraju najgušće – ono što nazivamo fizički svet.

Kao kolektiv, odlučili smo to iskusiti, a da nismo znali koliko će nas to zaista koštati. Jedno je odlučiti da ćeš zaboraviti da video igra nije stvarna, drugo je zaista iskusiti to.

I sada svi imamo izbor. Zbog zakona po kojima deluje ovaj svemir, biće može odabrati da se očisti, da se seti i počne živeti svesno. Ili može odabrati smrt i propast fizičkog tela video igrice, i krenuti dalje igrati iskustvo zaborava na nekom drugom sajtu koji to omogućava, u nekom novom liku. Ovaj sajt zatvara polako tu opciju.

 

sveti duh

 


Kako se setiti? Pa, to se već događa, čim uopšte čitaš ovaj tekst. Evolucija svesti se uvek događa, ili stagnira, ali NIKADA ne staje. Kako ne stagnirati? Tako što ćeš se osvešćivati dalje, više, opširnije. Jedan od prvih koraka je osvešćivanje svog uma/psihe i emocija. Osvešćujući taj unutrašnji prostor rasčistićeš ga sve do perioda gde ćeš početi da se sećaš ko si zapravo. Dok god jesmo u svetu/matrixu /video igrici, naš je zadatak da živimo, iskušavamo i obavljamo svoju misiju.

Misija zapravo znači -  odigrati svoj lik. Lik je naša duša, a mi smo duh (čista svesnost, svetlost). Duša je kostim, šminka i scenario. Dakle, misija je određena pre, osnove su davno smišljene i dogovorene uz veliki smeh i uzbuđenje igranja lika. Kako ćemo potpuno odigrati našeg lika zavisi o našoj trenutnoj inspiraciji, volji da improvizujemo i igramo se, te o improvizaciji svih ostalih aktera, ali zapravo želimo pratiti glavni scenario.

Sve one „duhovne ideje“ da kreiramo našu stvarnost jesu istina, ali ne onako kako to većina misli. Kad smo još uvek pod teškim mamurlukom, mi ne možemo odigrati ulogu svog lika. Zaboravljamo na scenario, zaboravljamo koga glumimo. Kada smo pijani (mislima i emocijama), mislimo da želimo nešto što zapravo ne želimo, mislimo da nam treba nešto što nam ne treba i imamo sulude reakcije na život. Stvarno kreatorstvo je kokreatorstvo sa životom, to je potpuno puštanje u tok života, praćenje svog unutrašnjeg vođstva koje postaje snažnije napuštanjem uma i nakon perioda temeljnog čišćenja.
Onaj koji se trezni počinje se prisećati.

 

srce u vatri

 


Kako se brže očistiti od svog mamurluka, odnosno kako barem prestati da piješ?

Prestani verovati u svoj um, istražuj svoju psihu i izbacuj smeće! Radikalno i nemilosrdno! Čišćenje nije proces u kojem se toksin moli da izađe. Vidi kako ti tvoja verovanja i ideje utiču na život. Oseti svaku emociju koja ti dolazi jer je tu blokirana tvoja energija, delovi tebe koje si odbacio jer si verovao svom umu, a ne unutrašnjem vođstvu svog srca i životu koji te obasipao znakovima.

I veruj, ništa što je karakteristika tvog lika iz igre neće biti odbačeno, a kamoli tvoje iskonsko biće – duh. Očisti svoj kostim od jučerašnjeg pijančenja i svesno odigraj svoju ulogu u igri, znajući ko si zapravo! Duša je lik koji će se odigrati, ona je onaj prirodni dečji izražaj tebe, onaj koji je bilo zabavno igrati! Sve dok ne odigraš taj lik, moraćeš se ponovo vraćati na početak. Tako da ne brini, ni u kom slučaju ne možeš devoluirati, samo stagnirati.

svestŽivot nas zaista opslužuje svime što trebamo, pa i onime što ne trebamo ali nam se svidi. Život je naša majka i naš otac, kad mu se zaista nevino i ogoljeno predamo u ruke, verujući mu i svesno prateći odigravanje svog lika u svakom trenutku. Kada volimo život onakav kakav jeste, počinje nam biti sve jasnije da i on nas voli, i tada smo sve više i više otvoreni da primimo tu ljubav i uživamo u njoj. Neopisiva je ta uvek rastuća ljubav našeg šireg bića, neopisiva je ta ljubav kreacije prema samoj sebi, ona se jedino može živeti.
 

 
 

 

 

Autor: Saša Iris Pavan


Iris Pavan  Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.

 

 

 

 

 

 

 

  

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Probudi se! Dođi kući! LJUBAV TE ZOVE!

O ljudskom biću – IGRA SVESTI

O ljudskom biću – IGRA SVESTI - II deo

Podseti se svoje prvobitne prirode

Zarastanje rana Balkana

Kraljevstvo koncepata - Materijalni svet

Izađi iz MATRICE

Prava SLOBODA

SLOBODA od samog SEBE

Više i niže vibracije ~ LJUBAV sve POBEĐUJE

Kako shvatiti svoj UNUTRAŠNJI PROSTOR?

NOVI SVET se POJAVLJUJE

 

 







loading...



SEMINARI I RADIONICE:













PREPORUČUJEMO







Inicijalizacija u toku...

loading...