MASKE iza kojih se KRIJEMO



loading...




Ljudsko biće u svojoj suštini ima potrebu da bude voljeno i prihvaćeno. To je rezultat mehanizma opstanka jer ukoliko nismo voljeni i prihvaćeni, teško ćemo opstati u ovom svetu. Iskonski, individua koja je izopštena iz svog plemena nije imala šanse da opstane. Taj iskonski program funkcioniše i danas u nama.  Suštinsko JA je bez maske, bez osuđivanja drugih, spremno da sagleda sve potpuno otvorenog uma.

 

Zbog potrebe opstanka, kroz različita emocionalna iskustva, kao i različita formirana uverenja, kreiramo maske iza kojih je naš ego, a duboko iza ega je suštinsko JA. Svi mi imamo različite programe i uverenja o sebi, drugima i svetu oko sebe, različite strahove. U skladu sa njima kreiramo svoje maske koje su na površini ega. Lični rast ima ulogu da smanji ego, a prvi korak je da smo spremni da odustanemo od fiksiranog mišljenja za ceo život.

Za lični rast je neophodno za početak da smo spremni da sagledamo i drugačija mišljenja, da smo spremni da  korigujemo svoje mišljenje ukoliko dobijemo referentne tačke na osnovu kojih možemo videti situaciju drugačije.  Što je veći ego, to više ukazuje na nefleksibilnost sagledavanja drugačijih stavova i mišljenja. U našem narodu se neko ko menja svoje mišljenje često okvalifikuje kao da se savija kako vetar duva. Savijati se kako vetar duva je potpuno druga krajnost nefleksibilnosti.

Promeniti svoje mišljenje nakon dovoljno argumenata i potrebnih referentnih tačaka je pokazatelj fleksibilnosti i sposobnosti prilagođavanja, kao i pokazatelj “mekanijeg” ega. U ovom slučaju maska nefleksibilnosti je tu da ne bismo ispali kao neko koji se savijaju kako vetar duva. Suštinsko ja je otvorenog uma. Kada promenimo svoj stav ili obradimo osećanja koja se javljaju ako nas neko tako okarakteriše, steknemo naš unutrašnji mir i ne treba nam više ta maska nefleksibilnosti.
 

 

maske

 


Maske nas  štite. Služe da bismo se predstavili drugima onakvi kakvi bismo želeli da budemo viđeni u njihovim očima, a u skladu sa svojim uverenjima i merilima vrednosti. Ukoliko imamo ograničavajuća uverenja o sebi, npr. “ne vredim , nisam dovoljno dobar”, strah od odbijanja, od tuđeg mišljenja - sasvim je razumljivo da će podsvest učiniti sve da stavi masku koja odgovara situaciji kako niko ne bi primetio da nismo dovoljno dobri, vredni ili da bismo izbegli situaciju u kojoj nas je strah (često bez razloga).

Na primer, često  oni koji viču na druge imaju manjak samopouzdanja koje prikrivaju maskom, upravo tom vikom. Deca koja su vrlo glasna imaju manjak samopouzdanja koje kompenzuju tom glasnoćom da bi delovalo kao da ga imaju. Naravno, to je sve dirigovano podsvešću, a ne svesnom aktivnošću. Maske ne stavljamo svesno. Kada poradimo na svojim strahovima i ograničavajućim uverenjima, menja se naše ponasanje i sve više bledi maska, sve smo bliži svom suštinskom ja.

Maske služe da bismo sačuvali svoje programe o onome što verujemo o sebi, drugima i svetu oko sebe, da bismo ostali u svojim očima onakvi kakvi verujemo da jesmo. Što više negujemo masku i što je duže ona sa nama, sve više je prihvatamo kao našu suštinu a u stvari se udaljavamo od suštinskog ja. Zbog toga nas i pogađa kada neko kaže nešto o onama što verujemo da mi nismo.

 

Recimo, ako smo stručni u nečemu a neko kaže da nismo, to nas pogodi, pogodi naš ego. Sebe smo identifikovali, na primer, sa tom stručnošću i poverovali da je to naše suštinsko ja, a u stvari je samo maska koja čvrsto prianja. Kada poradimo na tom ličnom doživljaju, više nas ne pogađa kritika i postajemo bliži svom suštinskom ja. Više nas ne dotiču tuđe kvalifikacije u tom određenom aspektu.

Maske nam pomažu da se osećamo  bezbedni kao bića. Ako imamo iskustva u kojima smo bili, na primer, kažnjavani zbog grešaka, naša maska će nam pomoći da ostanemo bezbedni tako što ćemo se truditi i preko svojih granica da ne napravimo grešku. Umesto da prihvatimo svaku grešku kao priliku da nešto novo naučimo, izbegavaćemo je po svaku cenu, ako treba iscrpljivaćemo se do krajnjih granica samo da ne dođe do greške.

 

 

maske lica

 

 

Pitanje je vremena dokle naše fizičko biće može da izdrži neke od ovakvih maski koje nas prosto gone da budemo savršeni, dobri u očima drugih, kako nas greška ne bi dovela do kazne. Zato svoje strahove i emocionalne bolove treba trajno rešiti u korenu. Tako neće više biti potrebe za kompenzacijom i maskom koja treba da pokaže koliko smo dobri pomoću preteranog rada, samo da bismo izbegli kaznu. Ponavljam, ovo je sve igra podsvesti.


  
Kakve veze imaju maske sa zdravljem?

Što više maski imamo, to znači da imamo veći broj emocionalnih bolova, veći ego. Što je više emocionalnih bolova i što je veći ego, to su ranjiviji naši procesi samoisceljenja. Setimo se da je naše zdravlje jednako našim sposobnostima samoisceljenja umanjenim za blokade na nekom nivou našeg bića (fizičkom, emotivnom, mentalnom, duhovnom). Isto tako je sve poznatije koliko su značajni činioci emotivni i mentalni nivo.



Gde dalje? Šta raditi sa maskama, kako omekšati ego što više i prići bliže svojoj suštini, a time znatno doprineti svom zdravlju?

Rešavanje sopstvenih strahova i drugih emocija koje nam ne prijaju u korenu je očigledan put napred, kao i rada na svemu što uspemo da identifikujemo kao ograničavajuča uverenja. Rešavanje strahova koje imamo pri pomisli da skinemo svoju masku je neophodno. Kada energetski rešimo ono što drži masku, ona sve slabije prianja i sve više imamo svoj mir pri pomisli da budemo ono što jesmo u našoj suštini. Nakon rešavanja neobrađenih emocija iz prošlosti kao i limitirajućih uverenja, ostaje mudrost i potpuno drugačije razmišljamo.
 


 



Autor: Jasmina Kovačev
Izvor:
zdravahrana.com

 










PREPORUČUJEMO




SEMINARI i RADIONICE:




loading...



Inicijalizacija u toku...

loading...
loading...