Zakoni SEBSTVA



loading...






Koračam po zemlji skupljajući mrvice sveznanja.
Pratim put do neba i ostavljam tragove svoje,
Za nekog drugog Ja,
Koji će sutradan kročiti istom stazom,
Ne bi li razumeo sebe.

Gledam napred i vidim se tamo.
Vidim da je tamo ovde i da sam ja u svemu.

Nema ničeg većeg od oka, jer ono grli sve.

Gledam i osećam.
Sudaraju se galaksije, tačno ispred mene.
Milion nekih zvezda,
Prošlih i budućih svetova,
Jurcaju poput gradske gužve tražeći svoje mesto,
Menjajući cilj i boju u zavisnosti od treptaja večnosti,
Otkucaja srca univerzuma.
Običan sat ne otkucava,
To nas njegov zvuk zavarava.
Mislim da sam razumeo vreme,
Ako se to uopšte vremenom može nazvati.

Ne čekaj sutra ili da dođe 'taj dan',
Izaberi sutra sada, i prihvati to što želiš da budeš.

Upamti:
Negde tamo to već jesi,
Samo pogledaj svoj odraz i prihvati misao o tome.

Ne preuveličavam, samo pridajem značaj.

Uzimam ono što je bilo juče,
I ono što će biti sutra.
Sve to množim i sabiram,
Rezultat pretačem u SADA.
Kao nešto što nema ni kraj ni početak.

Misterija i neizvesnost proizvodi su života.
Pevaj!


Večan si, samo tu večnost trebaš razumeti.

Krenuti putem sebe,
I popeti se do svog čela,
Najveći je izazov za čovečanstvo.
Treba imati izazove.

Nikad ne znaš koliko možeš, dok se ne usudiš da to i uradiš.

Ono u šta veruješ, to i jesi.

Ne zavaravaj se ako misliš da me vidiš,
To zapravo vidiš sebe.

Sve ima svoj razlog,
Nije tvoje da ga tražiš,
Tvoje je da izabereš.


I mrvica koja je iz tvojih ruku pala, dok si tog dana jeo hleb,
predviđena je za vrapca koji sleće i uzima ono što što mu pripada.
Napravili ste taj dogovor još pre mnogo vekova.

Morao sam da budem sve što jeste,
Da bih postao ovo što sam sada.
Veliki je to put.
Dobili smo ljudskost,
Iskoristimo je.

Ne budimo ono što smo već bili.
Da smo trebali da imamo kandže, imali bi ih.

Ni jedna ti misao ne pripada,
Ti je samo prihvataš ili ne.
Zaustavi tok.
Pusti oku da vidi.
Gledaj ljubavlju i gledaj srcem.
Ostavi um za neke pametne stvari.
Ne treba ti stalno.

Živi smrt,
Udahni svetlost,
I širi svoj oreol.


Ako misliš da nešto poseduješ, osim samoga sebe,
Varaš se.
Ne trudi se uzalud.
Uvažavaj to što imaš.
Slavi život,
U suprotnom će on to raditi, ali bez tebe.

Širi se, kad si već beskrajan.
Rasti, kad si već svemoćan.



 





Autor: Marko Vučetić

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:




loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...