Kako izgleda kupovina poklona kada smo U NULI?



loading...




Često kupujemo poklone zato što je to običaj. Iako to može biti divno delo ljubavi, ukoliko u tome ne uživamo, već naprotiv, osećamo neku vrstu društvenog pritiska, to više nije prava stvar. Mnogo je važnije kako se osećamo kad nešto radimo. Ukoliko nekome nosimo dar samo zato što je to neka vrsta obaveze, neće prijati ni nama, a ni osobi kojoj ga dajemo.

Od kada sam odlučio da živim sporije, u skladu sa svojim unutrašnjim bićem i počeo da delam iz inspiracije, mnogo više uživam u svim svojim aktivnostima, pa i kupovini. Po duhovnom učenju Ho'oponopono, inspiracija je „savršena informacija za postojanje“, koja do nas stiže kada se um nalazi u „Nuli“. U Budizmu se taj pojam naziva „Prazninom“, a u Hrišćanstvu – „Čistotom srca“. Istrajnom duhovnom praksom zaista možemo doći do tog stanja, a onda u svom okruženju primetiti veoma zanimljive stvari, o kojima i govori ovaj tekst.
 
Evo šta se dogodilo kada sam krenuo da kupim poklon svojoj majci za rođendan. Dan pre toga moja devojka je pomenula da je videla neke divne rukavice. Proverim preko interneta i vidim da postoje u tri različite veličine, pa pred polazak čak dođem da se pozdravim sa mamom kako bih uporedio moj dlan sa njenim. Da, bila je to kompletna uigrana i razrađena akcija. Moja sestra i devojka su stajale kraj nas i procenjivale veličine dlanova, a da to ona ne primeti. Da, da, to je onaj isti dvojac koji mi je pomogao i pri izboru savršenih naočara za sunce pre nekoliko meseci. Nakon ove simpatične akcije, zaključiše da ne treba kupovati najmanju veličinu.

Naoružan tom informacijom, stižem ja u tržni centar i krećem ka prodavnici. Razgledam malo i ugledam rukavice. Samo dve su boje u prodaji, crne i bordo. Uhvatim se za prve rukavice bordo boje, kad ono – najmanja veličina.

„Nema veze“ – pomislih, tu je još desetak drugih. Na internetu sam video da ih ima u tri različite veličine. Međutim, proverih svih deset i sve su bile u najmanjoj veličini. A još nije ni stigla prava zima.

 

 

rukavice

 

 

„Izgleda da ipak neće biti ove rukavice“, pomislih i krenuh u dalju potragu. Otvorih um za sve mogućnosti i mirno, uz zahvalnost, krenuh dalje. Nastojao sam da uživam u svakom koraku, da primećujem druge ljude oko sebe, predmete, knjige, odeću, svetla, bez žurbe.

Čitao sam mnogo o sadašnjem trenutku i ranije, ali tek u poslednje vreme mogu da kažem da sam češće svedok tog najvećeg čuda kog sam bio toliko nesvestan u prošlosti. Minuti su prolazili, a novih ideja nije bilo. Svratih u jedan kiosk i kupih gazirano piće koje, iako mi intelekt govori da je đubre, iz nekog razloga kod mene deluje izuzetno inspirativno. Primetio sam da često dobijam divne ideje kada ga popijem sa potpunim uživanjem i poštovanjem. Potpuno nelogično, ali, rekao bi Hu Len - u „Nuli“ i ne postoji ništa logično. Nakon nekoliko koraka, primetih da su na prodaju dve knjige po izuzetno niskoj ceni.

„Celestinsko proročanstvo“ i „Najveći trgovac na svetu“, stoje jedna pored druge.


Pomislih: „Ovo će biti divni pokloni u budućnosti“, a za koga, tek ćemo videti. Nastavih dalje  šetnju.

Zanimljivo, jedino što nisam želeo da kupujem mami je knjiga, jer sam u prethodnom periodu upravo to radio. Kupovao sam knjige o duhovnosti koje su mene oduševljavale drugim ljudima, a oni jednostavno nisu bili zainteresovani za to. Naravno, tek kasnije sam uvideo da ih podvesno nisam prihvatao takvim kakvi jesu, već sam želeo da menjam njih.

Šta je to govorilo o mojoj ljubavi prema drugima? Ali, danas biram da menjam sebe. Dakle, racionalno u meni je želelo da izbegnem knjigu, pa sam onda pronašao još razloga za to u trenutku - te mama nema dovoljno vremena, verovatno joj se ne bi svidelo, itd...

Nastavih sa svojom šetnjom i posle nekih sat vremena, opet se stvorih pred knjižarom. Do tada sam još jedino pazario dve kutije mirišljavih štapića. Nešto me je uvuklo u knjižaru, zaista ne mogu da objasnim šta. Primetih neke knjige na popustima i pomislih, možda ima nešto za mene. Prve dve knjige koje dohvatih bile su romani, ali čim sam pogledao opis, znao sam da su obe iz moje omiljene tematike. Putovanja duša, misticizam, pronalaženje drevnih spisa i avanture... Iz cele knjižare, među hiljadama knjiga, ja se uhvatih za te dve! I posle neka neko kaže da nije tačna Rumijeva misao: „Ono što tražiš, traži tebe.“
 
Međutim, vratih knjige na policu. Idem dalje. Natpis „popularna psihologija“ stoji preda mnom. Primećujem da bih se lepše osećao kad bi postojao bar mali deo na toj polici na kome piše „Najveće mudrosti“. Prilazim i primetim novu knjigu. Pomenula mi ju je bivša koleginica pre nekoliko dana. Primetih da nemam baš sjajno mišljenje o ženi koja ju je napisala, a pritom je i ne poznajem (što samo govori koliko je moj um bio brz u osudi i ovog puta), ali, tada okrenuh prvu stranicu. Na njoj nalazim imena dva svoja prijatelja (Milan Bojić i Siniša Ubović), koji su pomogli pri izradi. Vau, baš sam se obradovao.

 

knjige

 


Pogledam sadržaj i vidim da mi se dopada, ali sve do tog trenutka, znao sam da su to samo moje negativne ili pozitivne misli, a kaže jedna mudra misao našeg naroda: „Mišljenje je kao dupe. Svako ga ima“.

Međutim, samo nekoliko sekundi kasnije, čitavo telo poče da se ježi, vibrira, a iznutra osetih talas topline. To je jedan od onih znakova koji mi kažu da sam na pravom mestu u pravo vreme. Držim pravi poklon u rukama. Srce se širi.

 

Ruke otvaraju stranicu i čitam nekoliko rečenica. Nailazim na moje omiljene „Žao mi je. Oprosti, molim te. Hvala ti. Volim te“. I dalje u potpunosti naježen, što je za mene značilo „Sada si u Nuli prijatelju, ostaje ti samo da slušaš“, krećem ka kasi bez trenutka daljeg premišljanja. Baš kako kaže Hu Len, kada si u Nuli, kada si toliko čist, tada uopšte ne razmišljaš, izbor i ne postoji, jer odluka je već doneta.

Stižem na kasu nasmejan i tražim karticu za popuste. Međutim, nema je u novčaniku.

Devojka na kasi kaže da nema problema, nalazi me pomoću adrese i kaže „809 dinara“. Vadim crvendaća iz novčanika.

Ona dodaje: „A imate li možda 9 dinara?“

Potražim u maloj pregradi i u sitnišu imam tačno devet dinara. Kada si u Nuli sve teče lako i savršeno.

Ja ih predajem devojci, a ona, potpuno iznenada i sa velikim osmehom izgovara: „Divni ste!“

Kao iz topa, iz mene izleće rečenica: „I vi ste divni!“

Dok mi prodavačica dodaje knjigu i ja izlazim iz knjižare, u meni se sama pokreće jedna divna molitva. Sećam se sledećih reči doktora Hu Lena: „Kada si u Nuli makar na tren, svi ostali su u Nuli. Kada si ti slobodan, svi ostali su slobodni. Samo u Nuli možemo videti druge osobe onakvima kakvi jesu, kakve su i kreirane, potpuno savršene, očima Ljubavi.“

Šta drugo nego „Divni ste“ mogu reći ljudi jedno drugom, ako na trenutak vide očima Ljubavi?

Krenuo sam ka svojim kolima, ispunjen ogromnom zahvalnošću i radošću. Ova mala misija bila je uspešno obavljena. I dok završavam ovaj tekst u potpunoj tišini, ponovo kreće ono divno treperenje celog tela i sami od sebe kreću stihovi pesme koju nisam čuo godinama. Sada već znam, treba da potražim reči i da vidim kakva poruka stiže.

„Jer Ljubav nije prestala, samo se sakrila,
Otvori oči pogledaj, što je iza oblaka“.

 

 

 



Autor: Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš

 

 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:


Kako ostati motivisan i negovati motivaciju?

Deca u sadašnjem trenutku

Moć navike: Kako se osloboditi?

Život počinje izvan komforne zone

Kako najbolje organizovati sebe?

Kako da vodimo nadahnut život?

Priča o neuvredljivom čoveku

Priča o kralju i prijatelju
Živeti kao kanal Univerzuma

Kako napuniti cediljku vodom - poučna priča
Jedan od načina da rešimo svaki problem

Kako je jedan skijaški vikend postao duhovno putovanje

Još malo o ZASLUŽIVANJU

PUT KA SLOBODI vodi kroz SRCE

Kako izgleda kada ŽIVOT TEČE?

Da li imate STRAH od SVETA?

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:






loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...