DNK Aktivacija - Buđenje



loading...




Još 1992.godine, Barbara Marciniak, je u svojoj knjizi “Donosioci svitanja”, iznela podatke o 12 lanaca DNK koji se nalaze u čoveku i saopštila da dolazi vreme buđenja ljudskog potencijala upravo kroz aktiviranje tih lanaca. Ljudi trenutno koriste samo dva lanca, mada postoje i oni koje je put susreo sa tehnikom aktiviranja DNK, te možemo slobodno smatrati da je vreme “dvolančanih” DNK ljudi sada već prevaziđena stvar i da oni polako odlaze u zaborav.

 

Ako ovo nekome bude zvučalo  smešno, onda bi se u tom slučaju samo trebao podsetiti pojma evolucije i šta taj pojam, u stvari, znači. Neandertalac bi u odnosu na današnjeg čoveka izgledao kao biće sa druge planete. Zašto onda ne uzeti u obzir i ideju da je sledeći korak u evoluciji čoveka, upravo jedan moćniji i razvijeniji primerak, onaj koji ima 12, a ne 2 lanca DNK. Od objave Barbare Marciniak, koja je uzgredno rečeno te informacije primila od viših bića iz zvezdanog sistema Plejada, prošlo je 5 godina, dok konačno 1997.godine, Vianna Stibal, tvorac “Theta healing” tehnike, nije primila znanje aktivacije DNK.  Njoj je u radu pomagao dr. Robert Gerard, koji je posle i sam nastavio širiti ovo znanje. Njih dvoje bi se mogli smatrati začetnicima praktičnog rada na ovom polju, dok titula inspiratora čitave ideje o buđenju DNK, ipak pripada čuvenoj kanalizatorki poruka sa Plejada.

 

Od početka rada sa DNK aktivacijom prošlo je 15 godina i možemo samo zamisliti kakav je uticaj ovo znanje izvršilo na ljudsku kolektivnu svest i uopšte evolutivni razvoj čoveka. U zvaničnoj nauci je poznato da postoji 5 parova neaktivne DNK i ona se naziva “junk” DNK. Razlog njihovog postojanja nije poznat nauci, no nezvanični pristupi govore o tome da je 5 parova (svaki par ima 2 lanca DNK) uspavano i da je vreme njihovog buđenja došlo. Mirjana Gračan, gospođa iz Zagreba koja je i sama primila znanje aktivacije DNK i uspešno ga primenjuje u Hrvatskoj i Srbiji, uspela je da objasni neke nedoumice u vezi ove tehnike.
 

budjenje


U nauci se govori o junk DNK i upravo tih 5 parova se i aktiviraju. Da li se oni mogu videti mikroskopom?

Ne, radi se o energetskim spiralama, drugim rečima radi se o energijama koje kruže, više manje, nevezano za fizičku DNK. Ono što mi aktiviramo su te energetske spirale koje su poput omotača. Dakle, kao što oko našeg fizičkog tela imamo energetske omotače koji se međusobno prožimaju, tako i DNK ima svoje energetske ovojnice koje do sada nisu bile u funkciji. Mi aktiviramo, poput kompjuterskih programa, programe koji se već nalaze u tim spiralama, kako bi se suočili sa izazovima savremenog sveta.
 


Mnogi govore o spontanoj aktivaciji DNK koja se sada dešava kod ljudi, a za koju je upravo zaslužan proboj tehnike aktivacije DNK još od 1997.godine. Na koji način neko može prepoznati da mu se DNK budi, iako nije bio na aktivaciji?

To je prirodni proces koji se događa u dodiru sa ljudima koji su bili na aktivacijama.
To podseća na veliki energetski bazen koji deluje na sve koji su u njemu, kao recimo što je bio slučaj sa reikijem. Reiki je počeo sa malim brojem ljudi koji se vremenom sve više povećavao, da bi na kraju sve to dovelo do vrlo moćnih iscelitelja koji se služe tom tehnikom. To je princip rezonancije.
Ukoliko neko misli da mu je aktivirana dnk, to će prepoznati po tome što mu se bude neke uspavane sposobnosti, kao sto je pojačana telepatija, ili možda sposobnost predviđanja budućih događaja. Stanje zdravlja se popravlja, hronični umor nestaje, uopšte više energije stoji na raspolaganju čoveku.
 


Od koga smo mi, ljudi,  primili ovo znanje?


To znanje je, sa jedne strane, rezultat drevnih znanja koja se obnavljaju. Na ovom svetu ništa nije novo, već je samo dosta toga zaboravljeno. I sa druge strane, rezultat znanstvenih spoznaja. Pre 50, ili 60 godina niko nije znao za DNK spirale, kao što je ljudsko telo nekada bilo tabu, jer se nije smelo secirati i ispitivati. Pošto niko nije znao za to, onda se nije ni moglo uticati na DNK. Sada pošto znamo da se tu nalazi inteligentna sila vezana za fizičku materiju, mi kombinujemo nekadašnje stare tehnike koje su prirodne ljudima, kao što su promena disanja, posmatranje sebe i vizualizacija kako bi smo stupili u kontakt sa svojom DNK i zapovedili joj da pokrene svoje uspavane potencijale.
 

dnk lanac



Za one koji su čitali new age literaturu i uopšte se zanimali graničnim poljima ljudske egzistencije, ovo o čemu govori gospođa Mirjana Gračan nije velika novost. Za ove druge, konzervativnije umove, možda će priča o buđenju uspavanih lanaca DNK delovati potpuno naučno fantastično. No, samo razmislite, ne bi li današnji internet, mobilni telefoni i sva ostala dostignuća delovali isto tako naučno fantastično za našeg gore navedenog neandertalca? Pod uslovom da je uopšte i razumeo izraz naučna fantastika. Dakle, verujmo u čuda i verujmo u otkrivanje životnih tajni.

Mnoge teorije koje trenutno bujaju na svim stranama sveta, naglašavaju važnost vremena u kom živimo. Mnogi govore o tome koliko su svi oni koji su trenutno živi na planeti Zemlji, u stvari izuzetni srećnici jer prisustvuju rađanju jedne nove svesti i jednog novog čoveka. I ako malo zastanemo i osvrnemo se oko sebe, shvatićemo da je to stvarno istina. Sve leti oko nas i menja se tako brzo, dok se neka nova deca rađaju, mirnija i mnogo pametnija od nas. I zaista, veliki smo srećnici što živimo u ovo doba buđenja. Aktiviranje DNK je samo jedan stepenik na našem putu ka samospoznaji i probuđenosti. Ova izuzetna tehnika će se možda promeniti tokom vremena, a možda će postati i nepotrebna kada sav posao aktivacije bude ostvaren.


Recite nam, uzimajući u obzir drevnu mudrost reči “panta rei”, da li je tehnika aktivacije ostala nepromenjena od kada se za nju saznalo, ili se otišlo i dalje?

Osnova je ista, hipoteza je ista i ona je da čovek na ovaj, ili onaj način komunicira sa svojom DNK, bio toga svestan, ili ne.  Kako bi smo inače rasli, zaceljivali rane, itd... Sada se došlo do toga da to možemo činiti svesno. Kada to svesno činimo i kada sve više ljudi postaje aktivirano, onda sve više njih utvrđuje šta je moguće činiti sa sopstvenom energijom i tako se i sama tehnika razvija.
 


Kuda nas vodi taj proces, šta mi postajemo? Evoluira li čovek u neko novo biće?

Ja verujem da je čovek biće istraživanja, onaj koji želi probiti granice svoje zvezde. I kao što smo se nekada bojali invazije iz kosmosa, mi sada govorimo o istraživanju Marsa i naseljavanju u svemiru. Dakle, mi ćemo postati izvanzemaljci za nekog drugoga. Verujem da je to proces evolucije koji se vrti beskrajno iz milenijuma u milenijum, u različitim sistemima. Mi smo kao vrsta koncetrisani na ovoj planeti, u ovom svetu i ima još puno toga pred nama.
 


Kako bi izgledao život nekoga ko bi imao aktivnih 12 lanaca DNK?

Mislim da u prvom redu čovek postaje više poput deteta, u najboljem smislu. Postaje vedar, veseo, dobija taj istraživački duh, igra postaje dominantna odlika njegovog ponašanja. Mislim da taj čovek postaje blaži, uviđavniji i de facto ispunjava sve one principe koje pred nas postavljaju sve velike svetske religije. Biti dobar prema svojim bližnjima, prema svetu koji nas okružuje, prema drugim živim bićima.
 


Neko je rekao da bi ideja da je DNK nastala sama od sebe, bila isto kao kada bi dunula oluja na smetlištu i od otpada sklopila džambo džet. Ko je onda stvorio naš DNK?


To niko živi ne zna. Meni je draga slika sejača života koji ide od jednog planetarnog sistema do drugog i seje život. Seje tu prvu inteligentnu informaciju, koja nije materijalna i koja se onda vezuje za ono što je pogodno na tom planetu za razvoj života. Ta teorija se zove panspermia. To može biti fizižko biće, a i ne mora, to je sila koja pokreće stvaranje inteligentnog života i podstiče razvoj civilizacija.


Drugu sliku lepo opisuju mitovi o stvaranju sveta, pogotovo mitovi primitivnih plemena Južne Amerike. U tim mitovima ima jedna priča koja kaže da je život pao na ovaj planet, i da se smesta nastojao skriti zato što život u kosmosu ima brojne neprijatelje. On se zato skriva u bezbroj formi, a u svakoj od njih je dobro skrivena kosmička zmija. Taj motiv zmije neverovatno podseća na spiralu DNK, jer ne postoji živo biće na planeti Zemlji koje nema DNK. Dakle, mi smo preko tih spirala DNK-a doslovno braća i sestre sa svim živim bićima na planeti. I svi mi zajedno, de facto, činimo jedno biće koje se zove Gea, ili Zemlja.

 

 

Milan Bojić

www.novasvest.com







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:






loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...