Sokratova kućna pravila



loading...




Jedini uslov da biste pročitali ovaj tekst, jeste da potpuno primenite ovo što pročitate. Ako nameravate da ne sprovedete u delo sitne savete koji se u ovom tekstu daju, odmah okrenite stranu i nastavite dalje. U suprotnom, snosićete svu odgovornost koju donosi lenjost, a to je, nemojte ni malo sumnjati, užasna stvar.


Cilj i namera ovog teksta je da uzdrma dizgine discipline u vašem biću i pokrene tok energije i života u pozitivnom smeru. Ništa više, a opet, ništa teže.
Inspirisani Danom Millmanom, piscem poznate knjige “Put mirnog ratnika”, po kojoj je snimljen istoimeni film, odlučili smo da bi bilo dobro preneti pouke koje čine suštinu ovih dela. Ove pouke i saveti su koncipirani tako da probude i prošire našu svest i stoga je neophodno shvatiti ih ozbiljno i primeniti kada god to naš usnuli um dozvoli.
 


Prva istina koja je svima poznata, na ovaj ili onaj način, jeste da je naš život jedna velika učionica. Mi smo rođeni kako bi učili, kako bi širili našu svest o svetu oko nas i o nama samima. Rođeni smo da rastemo u svakom smislu. Ono što mnogi ne znaju, a što Dan Millman objašnjava divnim pričama, jeste kako mi to učimo.  Nijedan fakultet, diploma, ili titula nije merilo vašeg znanja. Toga morate biti svesni, iako ta činjenica predstavlja jak udarac za ego, pogotovo ako je većim delom utemeljen na intelektu. Merilo našeg znanja predstavlja samo naše iskustvo. I ovo je formula koja je apsolutna i večna istina.

 

ucionica


To najbolje ilustruje priča o jednom veoma učenom i školovanom mladiću koji je većinu vremena provodio čitajući razne knjige i gomilajući različite vrste znanja.  Prilikom jednog  putovanja, on je došao na obalu velike reke i tu našao lađara da bi ga ovaj prevezao preko. Dok su tako plovili rekom, da bi mu vreme brže prošlo, mladić poče pričati o svojim znanjima, o knjigama koje je pročitao, školama koje je završio i sve to ostavi veoma impresivan utisak na lađara. U jednom trenutku lađar mu reče: “Nema sumnje gospodine, naučili ste izuzetno mnogo, ali da li ste naučili da plivate?”
“Pa ne, nisam”, odgovori mu mladić.
“Bojim se da je vaše znanje u tom slučaju beskorisno”, reče lađar, “ jer naš čamac tone.”


Praktične pouke donose nam mudrost dublju od one koju stičemo iz teorijskih pouka.  Ono što ljude plaši, jeste da iskustvo nije uvek pozitivno. Međutim, pouka je uvek pozitivna, bez obzira koliko iskustvo bilo negativno. Svaki uspeh je proizvod niza neuspeha. To je način na koji učimo. Metodom pogrešaka mi učimo kako nešto uraditi ispravno. Deca su najbolji primer za to, jer niko ne pravi toliko grešaka i ne uči toliko brzo kao deca. Zašto bi se iko plašio neuspeha ako ima u vidu da on nosi pouku, a pouka nosi mudrost.  Dakle, svaki neuspeh vodi nekom postignuću. Razlika između uspešnih i neuspešnih ljudi je u tome što su uspešni bili istrajni i uporni, ne dozvoljavajući da im neuspeh bude krajnji cilj. Nijedan neuspeh nije konačan osim ako vi tako ne odredite.


Sedam izdavača odbilo je „Prohujalo s vihorom“ Margaret Mitchell, pre nego što je neko prihvatio to delo; engleski romanopisac John Creasey odbijen je 753 puta pre nego što je objavio prvu od svoje 564 knjige. Više od stotinu banaka odbilo je zahtev Walta Disneya pre nego što mu je jedna napokon odobrila zajam za izgradnju Disneylanda.
 


Što više naučimo, to smo prilagodljiviji i to manje pogrešaka ponavljamo. Učenje iziskuje promenu; promena podrazumeva gubitak obrazaca; gubitak obrazaca podrazumeva umiranje za staro; umiranje za staro rađa novo. Zapravo se ništa ne promeni dok se mi ne promenimo.
 


Postoji samo jedan način da se izađe iz šablona nametnutog života i on je sledeći (ovaj savet je praktičan i mora se primeniti):
Važno je svesno opažanje vlastitog ponašanja i vlastitih postupaka.

 

kisobran


Zvuči lako, ali je u stvari izuzetno teško biti svestan sebe i svojih postupaka. Svako ko je ikada probao da prati i posmatra sebe, shvatio je da nije u stanju biti svestan više od par minuta, ako čak i toliko. Šta znači biti svestan samog sebe? To praktično znači osvetliti svaku svoju  misao, emociju, ili delo. Znači videti to, osetiti, kada prođe misao kroz glavu, reći sebi: „Hej, ja sam sada pomislio na to i to“, ili u trenutku nadolazećeg besa postati svestan da se bes pojavljuje i samo ga posmatrati, kao da je neki stranac. Dovoljno je samo posmatrati svoju emociju, ili misao i ona je već osvešćena. Dakle svesnost znači neprekidno samoposmatranje. Osmotrite emociju kao da ste neki voajer, a ona kao da je stranac. To je odnos osvešćivanja.  Opazite kako se krećete i kakvi su ton i boja vašeg glasa u različitim situacijama - posebno u stresnim, u kojima je većina ljudi „nesvesna“. Posmatrajte sebe u situacijama upoznavanja novih ljudi (možda nismo svesni da zagrizemo usnu, ili se namrštimo kad god upoznajemo nekoga). U svemu postoje obrasci i jako je važno osvestiti ih.
 


Što više osvešćujemo sebe, to veću kontrolu nad svojim životom dobijamo. Dok se u potpunosti ne osveste, ljudi su samo brodovi u oluji sudbine. Tek kada zagospodarimo sopstvenom svešću, more će se smiriti i moći ćemo birati svoj pravac.
Mnogo lekcija se mora naučiti na tom putu i bolje ih je učiti na vreme, jer ukoliko ih izbegavamo, ili zaobilazimo, one će nam se vraćati u sve težim oblicima. Nevolja je jedan od načina na koji univerzum privlači našu pažnju. Telesna bol podstiče nas da uravnotežimo telo. Emocionalna patnja otkriva nam naše iluzije i otpor. Duševna patnja otkriva isceljujuću moć sadašnjeg trenutka. Neke boli nije moguće izbeći, ali kad naučimo slušati blage životne pouke, patnja se rasplinjuje.


Bolest je doktor koji se najviše sluša; dobroti i mudrosti samo dajemo obećanja; bol poslušamo. - Marcel Proust

Veoma bitna spoznaja je i ta da mi ne možemo odrediti ishod neke situacije, ali zato možemo odrediti svoj trud. Mi ne možemo znati da li ćemo pobediti u nekoj igri, ili ne, da li ćemo dobiti posao koji želimo, ili pronaći ljubav. Ali zato možemo odrediti trud koji ćemo u to uložiti. Šta god mislili, ili osećali, sumnjali, ili strahovali, uprkos našoj prošlosti, ili roditeljima, naš trud i dalje oblikuje naš život. Ako dajete sve od sebe, radite dobro. Stoga uložite trud, a tada prihvatite ishod. Pustite ono čime ne možete upravljati.


Mnogo toga nije u našim rukama. Neki postupak može biti ispravan, ali u pogrešnom trenutku on ne služi ničemu. Kao što delovanje može odražavati hrabrost, čekanje može odražavati mudrost.  Ali, ako čekamo da dobijemo dopuštenje, da se osećamo više motivisano, da postane lakše, da strah nestane, ili da na vrbi rodi grožđe, mogli bismo propustiti svaku priliku za delovanje. Ako čekamo savršeni trenutak, mogli bismo otkriti da uopšte nismo živeli.


Ljudi koji predugo razmišljaju pre nego što načine korak, mogli bi čitav život provesti na jednoj nozi. - Anthony de Mello

 

klepsidra


Primena ovoga načela – i življenje sa svrhom – znači pitati samog sebe ne samo "Šta moram učiniti?", već i  "Kada je najbolje vreme da to učinim?".
Ono što smo posejali dobrotom, vraća nam se kao žetva iznenađenja; poslani darovi vraćaju nam se u drukčijim omotima. Dobra dela i vrline nalik su semenkama koje se množe; posadimo jednu mladicu i požanjemo šumu zahvalnosti. Najjednostavniji čin velikodušnosti blagosilja onoga koji daje, ali ako dajemo da bismo primali, naše se nade razbijaju na obalama vezanosti. Stoga zbog davanja dajte najbolje od sebe i najbolje će vam se vratiti.

 


Testirajte ovo pravilo:
* Navedite troje ljudi koje dobro poznajete.
* Za svaku osobu navedite šta ste joj tačno, konkretno dali juče, u proteklih sedam, ili mesec dana.
* Za svaku osobu navedite šta vam je tačno, konkretno dala. Ako dobro razmislite, mogli biste ustanoviti da ste primili barem onoliko koliko ste dali.


Mrtvi sa sobom nose samo ono što su dali. -
DeWitt Wallace


Duhovni život započinje i završava se telom. Ono je naša jedina imovina koja traje čitav život. Možemo meditirati, vizualizovati i sanjati, ali ne možemo izaći iz tela ako najpre ne uđemo u njega. U uravnoteženom stanju telo i duh zajedno stvaraju energiju i obilje u našim životima. Ravnotežu postižemo putem "svetog trojstva zdravlja": svakodnevne telesne aktivnosti, zdrave hrane i kvalitetnog odmora. Uravnotežite telo. Verujte njegovoj mudrosti. Iz tog temelja proizilazi sve drugo. Moramo slušati svoje telo i svoju prirodu jer samo tako ćemo biti povezani sa životom oko nas. Moramo biti svesni ciklusa jer oni su prirodno ustrojstvo života, poput četiri godišnja doba koja beskrajno slede jedno drugo. Teškoće s vremenom prolaze, kao i užici, jer šta god se uzdigne, mora pasti, a šta god padne, ponovno će se uzdići u ovom, ili onom obliku. To je priroda sveta. Ciklusima života ne možemo upravljati, ali možemo ih jahati kao jogunaste konje, ili blage talase. Prihvatajući promene vlastitih doba, krećemo se u skladu s ciklusima sopstvenog sveta.

 


Slušajući sebe, posmatrajući se, mi širimo svest i tako podižemo vibraciju celokupnog sveta oko nas, doprinoseći njegovom razvoju. Ovaj put nije lak i strah vreba iza svakog ćoska, spreman da nas zaskoči i vrati u tamu. U tim trenucima, samo se setite reči velikog Milorada Pavića: „Jedan od puteva u pravu budućnost, iako ima lažne budućnosti, jeste ići u pravcu u kom raste tvoj strah.“  I produžite dalje.

 

 

Milan Bojić

www.novasvest.com








SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...