Lično iskustvo MEDITACIJE



Meditacija je svesnost bez misli. O blagodati meditacije, na internetu, može se naći na mnogo zanimljivih i korisnih izvora i blogova.

Pre više od deset godina kada sam u tome bila totalni početnik, da prevaziđem to silno „umovanje“ koje bi se javljalo baš kad odvojim vreme i sednem u neki opušten položaj za meditaciju, mnogo mi je pomoglo gledanje i slušanje videa u kome Osho kaže, da sve što radimo u toku dana može da bude meditacija, ako to što radimo (hodamo, jedemo, peremo suđe...) radimo sa svešću i prisutnošću. Kada smo usredsređeni na sam rad, nema misli. Kad sam to počela primenjivati, primetila sam da je sve manje bilo umovanja u meditacijama za koje sam odredila određeno vreme u toku dana.

Setila sam se jedne od tehnika za meditaciju, koja je laka i okrepljujuća, a koju sam pročitala u Ošovoj „Knjiga tajni 2“. To je gledanje u plavo nebo iza oblaka. On kaže:

“Nebo je jedna čista praznina. Pogledajte tu čistu prazninu. Šta će se dogoditi? U praznini ne postoji nikakav predmet za koji se možete pogledom uhvatiti. Pošto nema takvog predmeta za koji se možete vezati, čula tada postaju izlišna. Ako gledate plavo nebo bez ikakvog razmišljanja, BEZ razmišljanja, iznenada ćete osetiti da je sve iščezlo; nema više ničega. U jednom takvom iščezavanju ćete postati svesni sebe. Gledajući tu prazninu i vi ćete postati prazni. Zašto? Zato što su vaše oči nalik ogledalu. Sve što je pred njima se reflektuje.

 

Ja vas pogledam; ako ste tužni, ta tuga iznenada uđe i u mene. Ako neka tužna osoba uđe u vašu sobu i vi postajete tužni. Šta se dogodilo? Zagledali ste se u tugu. Vi ste nalik ogledalu: tuga se reflektuje na vas. Ako čujete da se neko glasno smeje, iznenada osetite kako se i u vama budi smeh. To postaje zaraza. Šta se dogodilo? Vi ste nalik ogledalu. U vama se reflektuju stvari. Pogledate li neki lep objekat, on se oslikava u vama; pogledate li neki ružan objekat i on će se odraziti u vama. Bilo šta da pogledate, sve to duboko prodire do vas.
 

 

licna meditacija

 


To postaje deo vaše svesti. Ako gledate u prazninu, ništa se neće odražavati - samo beskonačno plavo nebo. Ako se to i odrazi, ako osetite u vama beskrajno plavetnilo, razvedrićete se, pronaći ćete spokojstvo. Ono je prisutno. A ako zaista možete pojmiti prazninu - gde je nebo plavo, sve će nestati: upravo u toj praznini - unutar vas će se odražavati praznina, takođe. A u praznini, kako možete biti napeti, kako možete biti zabrinuti? Da li je moguće da u praznini funkcioniše um? On zastaje, nestaje. U tom iščezavanju uma - uma koji je napet, zabrinut, ispunjen mislima koje su bitne ili nebitne, a u takvom iščezavanju uma - spokojstvo.

Nebo je nešto najprostranije i najpraznije. Ono je upravo pored vas: ništa vas ne košta i ne treba nikuda da idete - u Himalaje, u Tibet - da biste pronašli nebo. Oni su sve uništili: tehnologija je sve uništila. Ali nebo je još tu; možete ga koristiti. Iskoristite ga pre no što i njega unište. To mogu uraditi svakog dana. Zagledajte ga, prodrite u njega - taj pogled mora biti nerazmišljajući, zapamtite to. Tada ćete osetiti to isto nebo unutar vas, istu dimenziju, isti prostor, plavetnilo i prazninu. Zato Šiva kaže - jednostavno. Jednostavno gledanjem u plavo nebo iza oblaka, vedrina i spokojstvo."






Autor: Jadranka Karan
Preuzeto sa:
Jadranka Karan facebook profil



SEMINARI I RADIONICE:
















PREPORUČUJEMO









Inicijalizacija u toku...