Kako JADIKOVANJE uništava VAŠU VIBRACIJU i ENERGIJU?



loading...




Prema poslednjim istraživanjima, trenutno olakšanje koje dobijemo od jadikovanja ne nadmašuje negativne učinke koje ono ima na naše zdravlje. Prečesto prepuštanje negativnosti, u stvari, može biti toksično za ljude oko nas i stvara loše navike vezano za lični pogled na svet.

Verovali ili ne, jadanje i negativnost može uzrokovati propadanje našeg fizičkog zdravlja. U nastavku pročitajte kako jadikovanje menja vaš mozak, šteti vašem telu i utiče na dobrobit onih oko vas.
 


Negativni neuroni

U vašem mozgu postoji skup sinapsi između kojih postoji prazan prostor koji se naziva sinaptička pukotina, a kada imate misao jedna sinapsa u mozgu gradi most do druge sinapse kojim prenosi informacije. Kada se to dogodi te sinapse se zbližavaju, čineći most bržim sa svakom ponovljenom misli.

Iz tog razloga, svaki put kada pomislite da je fudbalska igra koju igra vaš brat dosadna, mozak postaje spremniji na takvu reakciju već kada pogledate fudbalski teren, dok na kraju ne postanete nemirni na samo pominjanje fudbala.

S druge strane, nameran osećaj zahvalnosti može imati suprotan učinak. Ako nabrajate stvari oko fudbalskog igrališta koje vas čine srećnim – svež vazduh, zelena trava, grickalice i sunce – vaš mozak će izazivati radost u tom okruženju.

Navijanje, kada on postigne gol, može vas učiniti s vremenom uzbuđenijim zbog njegovog uspeha, na isti način na koji osmeh može dovesti mozak do toga da misli srećne misli.

Steven Parton objašnjava kako te zbližene sinapse dovode do opšte pesimističnijeg pogleda:

“Kroz ponavljanje misli, vi ste doveli par sinapsi koje predstavljaju vaše [negativne]  sklonosti jako blizu, a kada dolazi do trenutka u kojem se formira misao … pobeđuje ona misao koja ima manju udaljenost za preći, ona koja će najbrže stvoriti most između sinapsi.“


Jadanje i kortizol

Iako se možete osećati dobro u trenutku kada se jadate, ono uzrokuje da vaše telo oslobađa hormon stresa koji se zove kortizol. Negativni učinci tog hormona su zapanjujući – ometa učenje i pamćenje, smanjuje imunološku funkciju i gustoću kostiju, uzrokuje debljanje, visoki krvni pritisak, visok nivo lošeg  holesterola i bolesti srca.

 


jadikovanje
 

 

Jedno istraživanje,  objavljeno u „Archives of General Psychiatry“, otkrilo je da optimisti, kao grupa, imaju tendenciju da žive duže od pesimista, s 55 posto nižim rizikom od smrti od svih uzroka i s 23 posto manjim rizikom od smrti od zastoja srca.

To upućuje na zaključak da pozitivan pogled na svet može pozitivno uticati ne samo na kvalitet vašeg života, već i njegovu dužinu.

Negativnost je zarazna

Većina nas ima barem jednog prijatelja koji razvedrava prostoriju zaraznim osmehom i optimizmom. Kada mislite o njemu, ne možete da odolite – morate se nasmešiti.  Razlog tome je što su emocije zarazne. Istraživači Nicholas Christakis i James Fowler otkriili su da se sreća širi i preko društvenih mreža, poput virusa.

Christakis i Fowler objašnjavaju: “Sreća neke osobe je povezana sa srećom njenih prijatelja i srećom prijatelja od prijatelja i njihovih prijatelja, s ljudima daleko izvan njihovog društvenog horizonta.”

U izveštaju piše da svaki dodatni srećni prijatelj povećava verovatnost da ćete biti srećni za oko 9 posto.

Za poređenje, naveli su prošlo istraživanje koje je pokazalo da dodatni prihodi povećavaju verovatnoću da ćete biti srećni za samo oko 2 posto.

Kada vidimo nekoga ko doživljava emocije (bilo da se radi o ljutnji, tuzi, sreći, itd.), naš mozak pokušava da zamisli iste emocije kroz koje druga osoba prolazi. Čini to tako što pokušava da aktivira iste sinapse u svom mozgu, tako da možete doživeti iste emocije koje posmatrate. To je u osnovi empatija.” – piše Steve Parton.
 

 

negativnost

 


Dakle, što treba da radimo, umesto da se žalimo?

Probleme treba da rešavamo odmah!

Dr. Guy Winch objašnjava da je problem s jadikovanjem taj što se retko izvodi na produktivan način.

“Istraživanja su pokazala da se 95 odsto potrošača koji imaju problema s proizvodom ne žale kompaniji, ali će svoju priču ispričati osam do šesnaest ljudi”, kaže on, “To je neproduktivno, jer mi se ne žalimo ljudima koji mogu rešiti naš problem.”


Ne treba da zanemarimo probleme u potpunosti – ali treba da se suočimo s njima na produktivan način, za dobro naših umova, naših tela i naših prijatelja.



 



Izvor: iheartintelligence

Preuzeto sa:
atma / viseodzivota.com







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...