Misli se GLAVOM, ali veruje se SRCU



loading...




„Čovek može da bude "dobar" samo ako je srećan, ako u njemu vlada sklad. Ako voli. Sve nesreće ovoga sveta, pa i ona koju sam nosio u sebi, proizašle su iz nedostatka ljubavi.“ ~ H.Hese

Najpre ulažemo svoje vreme da bismo stekli znanje. Potom prodajemo svoje vreme da bismo dobili novac. Novac potrošimo na zadovoljstva koja nam dopunjuju osećaj smislenosti. Sve vreme se upoređujemo i određujemo svoje mesto na lestvici uspeha. Sledimo utabane staze koje nam nudi savremeno društvo. Pronalazimo spoljašnja zadovoljstva kako bismo nadomestili unutrašnju prazninu. Zato zadovoljstva i plaćamo, kad ne umemo da ih sami stvorimo.

Upravo tu prazninu osećaju ljudi koji krenu da preispituju sebe, požele da rade na svom ličnom razvoju i ostvare neki svoj pun potencijal za koji osećaju da je u njima. Krenuti u avanturu zvanu rad na sebi, zahteva hrabrost, strpljenje i neizmernu količinu vere u to što se radi. Jer počinjete borbu i sa sobom i sa društvom. Počinjete kopanje po nečemu za šta ne znate šta možete da pronađete, kada će da se završi i šta ćete na kraju postići.
 
Pa zašto onda to raditi?


„Sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo.“
~ H.Hese


balansOvaj citat sve govori.  Ali potrebna je hrabrost za ovakav način življenja. Zato je i čuveni K.G.Jung rekao „Nema osvešćivanja bez boli. Ljudi će učiniti sve, bez obzira koliko to bilo apsurdno, kako bi izbegli suočavanje sa svojom dušom.“ 

To se uči, a učenje je proces. Isto kao što je bio proces naučiti društvene obrasce ponašanja. U suštini, kada počinjete rad na sebi menjate način razmišljanja. Počinjete da verujete sebi, a ne društvu. Počinjete da donosite odluke, a ne da pratite uputstva.  Ne kaže se uzalud da se treba promeniti za 180 stepeni. Kada počinjete da radite iz srca, vi ustvari menjate smer razmišljanja. Ceo život ste razmišljali iz glave prema dole, a sad počinjete da razmišljate iz srca prema gore.

Na početku treba da krenemo da razvijamo lične darove. Šta su naši darovi? To su pre svega naše emocije, koje smo dobili s razlogom. I od tog arsenala osećanja, od tih znakova koji nas upućuju na dobar pravac, svako od nas bira ono čemu pridaje značaj. Svako od nas je unikat, neponovljiv i kao takav pravi jedinstven miks osećanja.

„Sposobnost da osećamo je ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se moze nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa.“ ~ H.Hese

Treba verovati svojim emocijama, a prvi korak ka tome je da ih upoznamo. Osetiti ih potpuno, očistiti ih od ispoljavanja na način kako smo naučeni. Svako od nas je mnoge svoje emocije blokirao, neke je suzbijao, a druge je jačao. Naše emocije su se razvijale na isti način kao i svi mi. Samo delimično i kontrolisano. A unutrašnji mir i balans možemo da ostvarimo samo ako sve naše emocije mogu da se ispolje.

Ali da bismo to uspeli najpre moramo da otvorimo teška, zamandaljena vrata. Vrata ustaljenih navika, svega što smo mi u datom trenutku. Biti spreman dovesti sve u pitanje. Ali sve, i sopstveni razum i sva uverenja. To čišćenje je zahtevno. Ali kao što kaže P. Koeljo: „Niko nije rekao da će biti lako, ali vredi.“
 

 

slagalica

 


U našoj komfornoj zoni sva su osećanja prisutna, ali su osujećena. Ona leže kao prašina na podu. Tek kad otvorimo ta teška vrata, sva osećanja razbaca promaja. Tada treba vremena da ih vratimo na mesto, da ih rasporedimo na isključivo lični, jedinstven, način. To je prvi put da neka osećanja uopšte spoznamo, na neka smo zaboravili, neka nam uopšte nisu prijatna ali shvatamo da je sve to deo nas. I tada spoznamo lepotu promene, snagu naših mogućnosti, veru u našu jedinstvenost i prihvatanje različitosti kao lepotu, a ne razlog za odbacivanje.

„Pravi učitelj nije onaj ko uči idealnom putu, već onaj koji učenicima ukazuje na mnoge načine putovanja koji moraju da pređu da bi stigli do cilja. U momentu kada učenik pronađe svoj put, učitelj mu više ne može pomoći jer su svačiji izazovi jedinstveni.“ – deo iz drevnog japanskog teksta „Impassive comprehension“.

Na putu ličnog razvoja mnogo toga može pomoći. To je traganje. Treba probati i sticati iskustva, a ono je neophodno da bismo umeli hrabro i iskreno da upravljamo svojim osećanjima. Pritom se nailazi na mnogo različitih metoda koje vam mogu pomoći, kao i na mnoštvo učitelja, instruktora. Svako nudi svoj obrazac, a mnogi taj lični obrazac zaista osećaju. Zaista u njihovom slučaju on funkcioniše. Oni su stigli do tačke gde sa puno samopouzdanja i mira žive svoju vlastitu stvarnost. Ali formule nema. Barem ne globalne. Svaki pojedinac ima svoju jedinstvenu formulu za unutrašnji balans i osećaj ispunjenosti. Kad je pronađe, treba da sledi svoj put. Samo obrazac koji sami kreiramo je dobar obrazac.

„Uvek budi ono što si, izrazi sebe, imaj vere u sebe. Nemoj tražiti uspešnu osobu i truditi se da je kopiraš.“
~ B.Li

„Magija je verovati u sebe. Ako to možeš, onda možeš da uradiš sve.“
~ V.Gete

Ovaj život nam je dat da bismo nešto naučili. To je jasno. Moguće je dati samo univerzalni savet  - ZAVOLI SEBE. Sve zavisi isključivo od tebe. Upoznaj sebe i zavoli se. I onda postaješ autor svoje priče. Kad stekneš iskustvo, dozvoli svetu da tvoja priča bude svetionik drugima. Možda će nekome ko je na početku svog traganja to biti dobar putokaz.




 

 

Autor: Milan Kuželka

punpotencijal.com


 

 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Zahvalnost - alat SVESNOSTI

Da li smo NAVIKLI na OGRADE i STRAHOVE?

Živeti svoju svrhu - CILJ ili PUT?

Par reči PODRŠKE na DUHOVNOM PUTU

Balans EMOCIJA - U čemu je TAJNA?







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:







loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...