Isceljujuća priča Brune Groeninga



loading...




Zdrav čovek misli o hiljadu stvari, a bolestan samo o jednoj, kaže stara poslovica, nepogrešivo upućujući na  težinu koju svaka bolest nosi.

Sve dobija drugačiju perspektivu i značenje u bolesti. Neke stvari oko kojih bi se nervirali i besneli, postaju beznačajne u susretu sa tom jedinom ozbiljnom mukom na svetu. Postoje neki koji tvrde da bolest čak može biti i dar, jer nam omogućava da uvidimo stvari koje bez nje ne bismo mogli uvideti. Ima tu logike, kada se malo bolje razmisli. Lako je primetiti određenu vrstu mira i dostojanstvenosti u onima koji su se suočili sa teškim i opasnim bolestima, delujući tako kao da znaju nešto više od običnih ljudi. Mnogi oboleli ljudi pokušavaju naći spas na različite načine i neretko se tada za njih otvaraju vrata jedne nove dimenzije, duhovne, koja često pomaže tamo gde ništa drugo nije pomoglo. 

Vreme u kom mi trenutno živimo je vreme eksplozije isceliteljstva i ponovnog buđenja alternativnih i duhovnih metoda lečenja. Oduvek su postojali ljudi koji su lečili druge uz pomoć raznih vrsta energija i o njima je ispričano bezbroj priča. Na istoku, energetski rad, odnosno medicina bazirana na protoku životne energije ima identično važan status kao i zvanična medicina. Na zapadu, pak, situacija je drugačija i mnogi ljudi koji su se bavili isceliteljskim radom uz pomoć bioenergije, ili neke duhovne energije, doživljavali su osude, omalovažavanja i razne druge neprijatnosti.

Možemo samo zamisliti kako bi na prostorima jedne krajnje logički i racionalistički raspoložene Nemačke, živeo i radio neko ko poseduje isceliteljske moći. A baš u Nemačkoj i to 1906. godine, rođen je čuveni iscelitelj  Bruno Groening.

Još kao dečak imao je sposobnost da leči ljude i životinje svojim prisustvom, a dobrotom i nesebičnošću je potpuno zasenjivao sve koji su bili oko njega. Izvori kažu da je prilikom regrutacije za nemačku vojsku, odbio da ide u rat jer nije želeo da ubija ljude i ta  izjava ga je umalo koštala života na prekom sudu.  On je ipak poslat u rat, ali je ubrzo završio  kao ratni zarobljenik u Rusiji i tamo je postao čuven po lečenju zarobljenika, ali i njihovih ruskih čuvara. Po završetku rata vratio se u Nemačku i od tada kreće njegova čudesna isceliteljska priča. 

Pojedinačne slučajeve isceljenja po kojima je postao poznat bilo bi nemoguće navoditi, ali ono što se svakako mora navesti su masovna isceljenja koja su se događala prilikom njegovih predavanja o veri. Tim prilikama bi se okupilo i do 30.0000 ljudi, a doktori koji su bili u masi beležili bi slučajeve isceljenja. Mnogo neverovatnih zapisa u brojnim publikacijama i izveštajima svedoka tog vremena govori o tome kako su nepokretni ustajali iz kolica, ili slepi progledali na tim predavanjima.  To je dovelo do toga da se 1949. godine ime Brune Groeninga pojavi u svetlu javnosti.



Bruno Groening



O njemu su izveštavali štampa, radio i nedeljne novosti. Mesecima su događaji oko ovog "Čudotvornog doktora", kako su ga uskoro nazvali, bili u centru pažnje tek osnovane mlade Republike Nemačke. O slučaju Brune Groeninga bio je snimljen dugometražni film, ovaj fenomen je istraživala komisija sačinjena od vrhunskih naučnika, a o njemu se raspravljalo i u najvišim organima državne uprave. Ministar rada i socijalne uprave Severno - Rajnske pokrajine Westfal, čak je naredio da se Bruno Groening prati zbog prekršaja zdravstvenog zakona. 

Međutim, bilo je i onih koji su ga podržavali, pa je tako predsednik vlade pokrajine Bayern zastupao mišljenje da se ne sme dozvoliti da jedna takva "izuzetna osoba" kao Groening postane rob paragrafa. Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrajine Bayern označilo je njegovo delovanje kao "slobodno delovanje ljubavi".
 

U svim društvenim slojevima se od tada često i kontraverzno razgovaralo o slučaju Brune Groeninga. Duhovnjaci, lekari, novinari, pravnici, političari i psiholozi, svi su bez izuzetka govorili o Bruni. Njegova čudotvorna isceljenja  bila su za jedne, milosrdni poklon više sile a za druge šarlatanstvo. Ipak, istinitost isceljenja je dokazana medicinskim istraživanjima.

Naučno ispitivanje njegovog delovanja, na Univerzitetskoj klinici u Heidelberg-u, koje je vodio poznati neurolog prof. Weizsäcker, potvrdilo je ta isceljenja. Pred očima naučnika nestajale su medicinski neizlečive bolesti, a da niko nije mogao objasniti kako.

Logično bi možda bilo zaključiti iz toga, da strujanja viših energija upravljaju i određuju naš život. Ruski profesor Gurvič otkrio je 1922 godine da ćelije emituju zračenje, a na  Akademiji nauka u Novosibirsku se uspelo dokazati da je to biološko zračenje bitan nosilac informacija za sve ćelije svakog živog organizma. U međuvremenu su ta otkrića potvrđena i proširena. Pre svega radovi prof. Poppa na Univerzitetu Kaiserslautern koji je 1975. merenjima na vrlo osetljivim uređajima uspeo dokazati ćelijsko zračenje kao koherentno, tj. krajnje sređeno elektromagnetsko zračenje po pitanju talasnih dužina ultraljubičaste svetlosti. Time se otvorilo jedno sasvim novo znanje i razumevanje samog života.


Ali u čemu je bila tajna Brune Groeninga?

Mnogi drevni narodi su govorili o životnoj energiji koja snabdeva ljudsko telo i od koje zavisi njegov rad. Stari kinezi su ovu energiju nazivali chi i znali su da ona teče posebnim kanalima, ili meridijanima snabdevajući tako sve organe. Bolest nastaje, kako su shvatali stari kineski lekari, kada dođe do smetnji u protoku te energije kroz meridijane.  I u indijskoj filozofiji postoji takvo shvatanje o životnoj energiji.  Indijski mudraci su znali da postoji jedno praiskonsko svetlo (prana), koje čovek može primiti u sebe.

To svetlo je za njih životna snaga. Na sličan način je o tome govorio i Bruno Groening, samo što je u njegovom slučaju ova energija poticala od Boga i on ju je nazivao Heilstrom (“isceliteljska struja/energija”). Kako bi se primila Heilstrom potrebno je da tražilac pomoći sedi sa dlanovima okrenutim prema gore. Ruke i noge ne treba ukrštati kako bi tok energije ostao ne prekinut. Razmišljanje o bolesti kao i brige treba najozbiljnije sprečiti i potrebno je misliti na nešto lepo. Kada Heilstrom teče kroz telo, ona prolazi  kroz organe koji su opterećeni bolešću i tada dolazi do čišćenja i isceljujućeg delovanja. Pri tome može doći do bolova koji ukazuju na to da se odvija čišćenje tela. Budući da bolest nije ono što Bog želi vašem biću, postupno dolazi do njenog odstranjivanja.

U pojedinim slučajevima to se može i spontano događati. Potrebno je, takođe da čovek više nije u svojim mislima opsednut bolešću i treba misliti na to da za Boga ne postoji “neizlečivo”. Mi smo sa svih strana okruženi talasima zdravlja i sve što treba da uradimo je da ih primimo u sebe. Da bi se protok isceljujuće energije održao, svi se moraju svakodnevno “otvarati” (Einstellen) za Heilstrom.

Bruno Groening svoje učenje nije studirao, ili razvio, već mu je ono duhovno dato. On je u svojim predavanjima o verovanju polazio uvek od uticaja duhovnih snaga na čoveka. Uticaj tih snaga je veći što ih osoba više prihvata. U te duhovne snage spadaju posebno misli, a moderna nauka sve više to i potvrđuje.

U svojim predavanjima govorio je dosta i o tome koliko greše ljudi koji veruju da samo jelo i piće održavaju telo u životu. Objasnio je to na primeru jednog paralizovanog čoveka, koji dobro jede i dovoljno pije, pa mu ipak sve to ne pomaže da pokrene paralizovane noge i ruke.
"Tu je taj dokaz, za koji ja oduvek znam. Jelo i piće ne daju snagu, ne unose život u noge, nego tu treba nešto sasvim drugo. Tu je potrebna energija: život! Ali, čovek se tome protivi. Bog je odašiljač, a čovek je prijemnik isceljujuće snage."

Osnovne zakonitosti i pravila delovanja isceljujuće struje prema Bruno Groeningu su:

"Ja nisam ništa, Gospod Bog je sve."

"Najveći lekar za sve ljude jeste i ostaje Gospod Bog."

"Veruj i uzdaj se u to, da Božja snaga leči i pomaže." 

Ova tri citata sadrže suštinu isceljenja duhovnim putem. Bog je život. On šalje snagu, životnu snagu koja je sve stvorila i koja sve održava u životu. Čovek mora samo naučiti kako da tu snagu svesno primi. Čovek je više nego samo telo. On je duh, ima dušu i u ovom životu živi u jednom telu. Njegov zadatak je da to telo održava u zdravom stanju. Za zdrav život nije dovoljna samo hrana, nego je potrebna i duhovna energija. Ona leči i pomaže, a ne čovek.

Čovek može da bude samo posrednik. Tako je i Bruno Groening u sebi video samo posrednika a ne onoga koji leči. Pri tome je svoje dejstvovanje izričito odvajao od uobičajene medicine. Branio se protiv toga, da se to šta on radi shvati kao lečenje bolesti, tako da onima koji su od njega tražili pomoć nije dozvoljavao da kažu i jednu reč o svojim bolestima. Sve što je hteo bilo je da im objasni i pomogne da ponovo uspostave vezu sa tom isceljujućom strujom i da na sebi dožive njeno dejstvo. Zbog toga je za sebe lično odbijao svaku zahvalnost. "Nemojte zahvaljivati meni, nego Bogu. To je Njegovo delo", govorio je. 

Bruno Groening isceljivanje



Nikome nije obećavao zdravlje, niti branio odlazak lekaru. Naprotiv, uvek je govorio da treba imati poverenja u svog lekara. Svakoga je molio, da posle isceljenja još jednom ode na lekarsku kontrolu. Odlučno je odbijao novac, jer zdravlje je dar Božji, koji čovek nikada ne može da zahteva, a još manje da kupi.

 "Ništa ne zahtevati, ali sve primiti." 

Ovo je još jedan od osnovnih zakona isceljenja duhovnim putem. Moliti na smeran način i verovati u to; to je preduslov za isceljenje. Svako zahtevanje preseca nevidljivu vezu sa višom silom.

Jos jedna interesantna činjenica vezana za procese isceljivanja koje je vodio Bruno Groening je ta što mnogi izlečeni često spominju početno pogoršanje, ili promenu tegoba posle prijema isceljujuće struje. Često se radi o jakim reakcijama u vidu bolova, povraćanja, proliva, groznice itd., posle kojih, pre ili kasnije dolazi do isceljenja. Ove reakcije, koje izaziva ta isceljujuća struja, Bruno je nazivao "regulacije".
U tim regulacijama se vide spoljni znaci preokreta i "sređivanja" ometenih telesnih i duševnih funkcija. "Te regulacije su neophodne.”, kaže on, “Kada dođe do regulacija, mnogi se uplaše da se bolest ponovo pojavila. Neki su to opet iskoristili da bi mogli da kažu: "Umesto da ljude leči, on ih pravi još bolesnijima. Zato vam na to skrećem pažnju, da te regulacije istrpite. Ne može se desiti ništa loše, samo ćete ozdraviti." 

Pojava takvih reakcija je dobar znak, iako većina ljudi koji su navikli da negativne telesne reakcije suzbijaju, u to ne veruje. Isceljujuća struja je počela u bolesniku da deluje, a to znači da je organizam počeo sa procesom čišćenja. Opet to ne znači da do regulacija uvek mora da dođe. Neki ozdrave bez ikakvih reakcija, ili simptomi bolesti opet ne pokazuju nikakvu promenu. U homeopatiji postoji pojam "početnog pogoršanja", koje kasnije donosi zdravlje. Taj fenomen je naročito interesantan sa lekarske tačke gledista. Regulacije pokazuju da ta isceljujuća struja vrlo precizno deluje i to po određenim pravilima, koja bi se isplatilo proučiti. Reakcije posle prijema isceljujuće struje se pojavljuju baš na onim organima koji su bili oboleli.

Svojim radom i čudesnim promenama koje je unosio u ljude, Bruno Groening je nastavio da živi mnogo duže nego što je to bio njegov fizički, zemaljski život. On živi kroz posebna udruženja ljudi stvorena na temeljima njegovih predavanja nazvanih “Krug prijatelja Brune Groeninga”. Ova udruženja postoje u čitavom svetu, na skoro svim kontinentima i nastavljaju prenošenje učenja koje je dovodilo, a i danas dovodi, do velikog broja isceljenja.

Članstvo u krugu prijatelja Brune Groeninga je u svakom trenutku dobrovoljno i besplatno, kao što je i nezavisno o nacionalnoj, ideološkoj, ili verskoj pripadnosti. Sve aktivnosti se sprovode bez novčanih nadoknada, a svi troškovi se pokrivaju iz dobrovoljnih priloga. Bruno Groening nikada nije tražio novac, što predstavlja pravu retkost u svetu koji je porobljen novčanom masom. Moglo bi se reći da je on bio jedan od retkih koji su se mogli nazvati slobodnim.



Sudbina je, ipak,  htela da “Čudotvorni doktor”, čovek koji je iscelio na hiljade ljudi, oboli od “nepravde” i od nje i umre. Tokom serije sudskih procesa protiv njega, koji nikada nisu završeni, zabranjeno mu je da vrši masovna isceljivanja i drži predavanja. On je to i sam najavio i predvideo, a takođe je rekao: “Ako mi zabrane delovanje, izgoreću iznutra.”

U suštini, njegova supruga i doktor su se složili da se u dokumenta upiše rak kao uzrok smrti, jer je stvarni uzrok smrti (unutrašnje izgaranje) bilo medicinski neobjašnjivo. 
Pred smrt, on je obavio konsultacije sa ljudima zaduženim za rad novog Društva i odredio kako dalje izgrađivati njegovu zaostavštinu. Umro je  u januaru, 1959. godine, u Parizu.

Pod dubokim utiscima usled svedočenja neverovatnih događaja, doktor Matthias Kamp, član “Kruga prijatelja Brune Groeninga”, napisao je sledeće:
“Na osnovu podataka kojima raspolažem, neophodno je prihvatanje jedne više sile, koja pokreće regeneraciju u telu, gde je to pre toga bilo nemoguće. Onome koji zna kako da se toj snazi otvori i kome su poznata pravila po kojima ona deluje, ta snaga može na divan način povratiti izgubljeno zdravlje. Isto tako, onaj koji toj snazi veruje, može  je preneti na svoje bližnje, na biljke, ili životinje. Dejstvo te snage na ljude, životinje, ili biljke , može da se dokaže aparatima.

Njeno poreklo ostaje tajna za naučnike, jer se ona može shvatiti samo kroz to šta se u srcu oseti.”

 


Milan Bojić
www.novasvest.com

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:




loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...