Aktivirajte vašu UNIVERZALNU INTELIGENCIJU kroz OTPUŠTANJE



loading...


Ako želite da što brže stignete od trenutnog do željenog stanja, tada se, logično, ne smete grčevito držati sadašnjeg stanja.

 

Ustanovili smo da se čovekov potencijal sastoji od inteligencije i energije. Dalje smo ustanovili da morate da uložite maksimum inteligencije i energije, ako svoje ciljeve želite postići brzo i s malo napora. Ovo važi i za rešavanje problema: Ako svoje probleme želite da rešite brzo i s malo napora, tada morate takođe da uložite maksimum inteligencije i energije. Logično, zar ne?

               

Kako ćete aktivirati tu inteligenciju?

Odgovor glasi: otpuštanjem.

           

Sada ćemo videti, šta ovo otpuštanje konkretno znači. Ako ste upali u neki problem, ili ako želite da postignete određeni cilj, a ja vam savetujem da otpustite, šta time mislim? Šta znači otpuštanje?

 

 

Otpuštanje znači:

 

Prihvatanje trenutnog stanja

Ako želite da što brže stignete od trenutnog do željenog stanja, tada, logično, ne smete da se  grčevito držite sadašnjeg stanja. Kako bi se sadašnje stanje moglo promeniti u željeno, ako ga zadržavate? Zadržavati trenutno stanje, znači blokirati ga. Prihvatanje sadašnjeg stanja znači, njegovo otpuštanje  - a tada se događa nešto zapanjujuće: trenutno se stanje menja. Ja uvek iznova čujem učesnike mojih seminara, kako izjavljuju “ali ja ne mogu sve da  prihvatim”. To sam i ja nekada mislio – i skoro sam se time do kraja uništio. Čovek ne samo da može sve da prihvati, on to mora.

 

Ovo je naime u vezi s čistom logikom. Ono što jes`, jes`, a ako nešto jeste, tada nema nikakvog smisla uzbuđivati se zbog toga. To se zbog našeg nerviranja neće promeniti. Ono što jeste, to je ono što je u ovom trenutku. A šta je sada, to ne može niko promeniti. Mi možemo uticati na budućnost, ali ne na ono što jeste i što je sada! Ako ne prihvatamo šta jeste i šta je sada, radimo nešto sasvim nelogično. Tada naime stvaramo sukob, sukob između nas i onoga što jeste. Svaki sukob košta energije i novca, on blokira inteligenciju. To znači: ako ne prihvatamo ono što jeste, tada sebe totalno onemogućavamo. Kako da brzo rešite vaše probleme i brzo postignete ciljeve, ako se u potpunosti onemogućavate time što ne prihvatate ono što jeste? To nije moguće!

             

Sada ćete primetiti da se ceo svet bori protiv sadašnjih stanja svih vrsta: papa jednako kao i UN. To je istina. I upravo zato se problemi ne rešavaju, već se stvaraju novi.

        

Problemi se ne rešavaju tako što se bori protiv nekog određenog trenutnog stanja (čoveka ili situacije). Ovo nema ništa zajedničko sa psihologijom ili filozofijom: to je čista logika i fizika. Sukob izaziva otpor. I ako se ceo svet služi sukobima i otporima, to stvar ne čini ništa boljom – a pre svega: ne pomaže ljudima pri rešavanju njihovih problema. Zamislite šta bi se s vama i vašim automobilom dogodilo, kada njegovi amortizeri ne bi prihvatali neravnine na putu!

 

Dakle, kao prvo: prihvatite ono  što JESTE – ma koliko “loše” to možda bilo.

 

Ne osuđivati

Ovo, naravno, ima veze s prethodnom tačkom. Nešto ne prihvatati znači, osuđivati to. Ako nešto ne osuđujete, lakše vam je prihvatiti to. Otpustiti dakle znači takođe i to; ne suditi stalno ljudima i situacijama (dobro/loše). Ovo je potpuno u skladu sa zakonom akcije i reakcije.

 

 

mozak

 

 

Ako ljude i situacije (o)sudite, tada blokirate život; blokada znači sukob, a sukob znači otpor. Ponavljam: govorimo o fizici. Suditi znači, deliti nešto što je celina; a ako imam dva dela, imam sukob. I tada ni pri najboljoj volji ne možete očekivati da ćete svoje ciljeve postići brzo i s malo truda. To je iluzija. Postoje, međutim, ljudi koji pomoću sukoba pokušavaju postići svoje ciljeve. Takvi ljudi očito raspolažu sa suviše vremena i novca.

 

Ne određivati put

Ja sam rekao, otpuštanje aktivira univerzalnu inteligenciju koja je prisutna u svakom čoveku. Ako želim da dosegnem određeni cilj, a pritom se koncentrišem na neki određen put kojim to želim da postignem, tada se totalno ograničavam. To je čisto razmišljanje umom, koje blokira razmišljanje srcem, tj. univerzalnu inteligenciju. Naš um vidi možda jedan, dva ili tri moguća puta, koji mogu dovesti do cilja. No ko vam kaže, da ne postoje još bezbrojni drugi putevi do cilja?

 

Mnogi preduzetnici dramatično blokiraju potencijal svojih saradnika, uspostavljajući ekipe za planiranje koje razrađuju tačne strategije, koje bi trebale dovesti do cilja. Takvi preduzetnici mogu da budu osrednje uspešni, ali oni nemaju nikakve šanse u poređenju s preduzetnikom koji zna kako će da aktivira inteligenciju svojih saradnika. Uvođenje motocikala marke Honda u Ameriku, očito predstavlja takav jedan primer. Prema istraživanjima profesora Mintzberga, prodaja tih motora doživela je izvanredan uspeh – zahvaljujući nedostatku bilo kakve strategije!

 

Jednom klasičnom menadžeru se pri takvoj pomisli diže kosa na glavi (ali klasičan menadžer vrlo retko može da se pohvaliti izvanrednim uspesima). Objašnjenje Honda-uspeha jasno je i jednostavno. Očito su direktori firme kao i svi saradnici imali jasan cilj pred očima. Vođstvo firme nije međutim napravilo grešku da potencijal svojih saradnika ograniči na jedan određen put, na jednu određenu strategiju. Tako je svaki saradnik mogao razviti svoj potencijal. Pažnja: ne treba zajedno s vodom baciti i novorođenče; ja ovde ne propovedam uklanjanje svih strategija. Ja strategije zamišljam poput bankina pored puta, unutar kojih bi trebala da postoji po mogućnosti što veća sloboda, kako bi se saradnici mogli razvijati.

           

Ovde želim ukazati na još neke daljnje posledice. Ako ste bolesni, tada je obično (ne uvek!) vaš cilj, da opet ozdravite. Ako se tada fiksirate na neku određenu metodu ili terapiju, ograničavate time vašu univerzalnu inteligenciju. Vaše srce, život, vaš Bog, zna mnogo bolje od vašeg ograničenog razmišljanja umom, na koji ćete način najbrže ozdraviti. Bog nema granica, Bog je univerzalna inteligencija. Zašto blokirati tu inteligenciju?

 

Čovek poseduje slobodnu volju!

Dakle, u njegovoj moći je da zatraži tu univerzalnu inteligenciju, svog Boga – tako je velika moć čovekova! Niko vas ne može izlečiti protiv vaše volje.

   

U vezi s tim, još nešto: to može imati sasvim dramatične posljedice. Ja sam čuo o jednoj porodici koja je imala autistično dete. Lekari su to dete proglasili neizlečivim. To je shvatljivo, jer lekari poznaju određene puteve lečenja, a u ovom slučaju im njihov razum nije pokazao nikakvu mogućnost lečenja.

Roditelji ovo mišljenje lekara nisu prihvatili, što znači: oni se nisu fiksirali na neki određen način lečenja, oni su ostavili otvorenim sve mogućnosti. Danas je dete izlečeno – bez lekova, “samo” uz pomoć jednog načina ponašanja. To je dete čak studiralo na Univerzitetu. Ograničavanje na neki određen način ili put lečenja predstavlja strahovito ograničavanje naših mogućnosti. Mislite samo na to, koliko toga još pre 50 ili 100 godina nije bilo izlečivo, a danas se uspešno leči. Ista će se stvar ponoviti za 50 ili 100 godina. Područje medicine je tipičan primer ograničenog načina razmišljanja. Ono što se u određenom trenutku skoro zatvorom kažnjava, često nekoliko godina kasnije postaje službenim mišljenjem.

 

Naše umno razmišljanje je u tolikoj meri ograničeno, da jednostavno ne možemo iscrpeti sve mogućnosti za postizanje naših ciljeva. Ko uprkos tome želi da se osloni samo na svoj um, neka mu bude: on jednostavno mora i da živi s posledicama svog stava. 

 

 

 

 

Izvor: duhovni-razvoj.blogspot.rs







loading...



SEMINARI I RADIONICE:









PREPORUČUJEMO





loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...