Taoci SOPSTVENOG ŽIVOTA ~ Kako si postao ROB?



loading...




Čini mi se, iz misli u misao, da je najveći čovekov strah upravo strah da nema čega da se plaši. Svoji smo taoci na planeti izgovora. Onesvešćeni u oluji zaborava, nemoćni smo da spoznamo beskrajnu magiju stvaralaštva koja se grči i vri pod debelim slojem kože. Probajmo da stavimo tačku na početak. Neka ona bude to nešto što smo zaboravili.

Dalje, nakon nje, neka se nižu reč za rečju u svojoj kolotečini. Nakon mnogo drugih tačaka i ostalih znakova interpunkcije koji stražare svaki na svojoj poziciji nemilosrdno oblikujući reči i rečenice, nad  tvojom pažnjom se polako nadvijaju oblaci umora i dosade.

Ipak, dok hitaš ka odluci da odustaneš od besomučnog gomilanja slova i znakova, sudarićeš se sa svešću o tome da je nešto ipak ostalo neobjašnjeno. Da li je tačka ono što žulja tvoj život? Zaborav o tome šta je ona i šta je postojalo pre nje?

Trenutak  kada smo napustili majčino telo najšokantniji je trenutak  našeg bivstva. Žestoki udarac svetlosti, hladnoća, dodiri. Tek što si malo došao sebi, već si uveliko podojen strahom. Već ti je dato ime. Već si okićen tuđim očekivanjima. Već te uče nečemu što oni smatraju ljubavlju. A pogrešna ideja o ljubavi ravna je ropstvu. Ravna je tome da si posvetio svoje besprekorno postojanje činjenici da je zaista važno da ne razočaraš spoljašnje faktore koji vedre i oblače tvoje biće. To je jedna stvarnost koje se grčevito držiš.

Jer kada bi je pustio, čega bi se onda plašio?
 

 

hod po zici

 


Spas. Beskonačan oreol nad ovim izborom. Spas je čista, bela staza koja vodi ka razrešenju tačke. Tvoje je da se usudiš. Baci korak na nju, odvešće te sama, množeći korake sve do spoznaje. Prema čijoj si slici stvaran, Tvorče?

 

Tvoje su ruke gnezda alhemije. I čim se oslobodiš grča, sve ćeš oko sebe u zlato zasjati. Sazdan od praha zemaljskog, njemu telo vraćaš. A kada izdahneš duh, on će nad svetom grmeti kroz tvoja dela. Kada se tvoje srce raspukne u epitaf, u totalno zatišje bez vremena, ostaće samo san o tvom imenu koje odzvanja kosmosom. Dok te je na javi, kosmos u ime udahni. Zvezdo nad Suncem. Cvete sveg cveća bašte Boga.

 


 


Autor: NATAŠA OBRADOVIĆ

natasa obradovic







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...