Tai chi chuan – stil Zmije



loading...




Otvaranje Kine prema svetu dovelo je do priliva novih, zapadnom čoveku preko potrebnih znanja i učenja, koja su do tada bila strogo čuvana tajna u okviru određenih kineskih društvenih slojeva. Učenja o korišćenju energije u očuvanju zdravlja, ili u borilačkim sportovima, svakako su najpoznatiji doprinosi otvaranja Kine. Nekada su ta znanja pripadala porodičnim klanovima koji su uživali visoku reputaciju na dvoru, a danas su data svim ljudima kako bi spoznali njihov značaj i moć.


Tai chi chuan je jedna od najpoznatijih veština, podjednako delotvorna i kao borilačka veština i kao sistem vežbanja za očuvanje zdravlja. Postoji mnogo verzija i stilova Tai chi chuana, ali svi oni vode poreklo iz dve glavne škole i porodice: Chen i Yang. Porodica Chen se uzima kao prva koja je prikazala znanje Tai chi chuana i njime se koristila, a kasnije je učenje o veštini od njiih dobio i Yang Lu-ch’an, koji je tako zasnovao liniju Yang. O dubljim korenima Tai chi veštine se ne zna mnogo, a sve informacije se svode na mitove i legende koje postoje u kineskom narodu. Tek je sa porodicom Chen, u šesnaestom veku, a potom i sa porodicom Yang,  postalo jasno da superiorna i neverovatno efikasna veština zaista postoji.

Tai chi chuan spada u red unutrašnjih, ili mekih veština i bazira se na drevnom principu da “meko nadilazi tvrdo”. U okviru Yang škole postoje i različiti stilovi Tai chi chuana kao što su: stil  Ždrala , stil  Tigra  i stil  Zmije.
Tek je relativno skoro otkriveno da su stilovi  Ždrala i  Tigra  bili namenjeni samo za učenje širokih narodnih masa i da u sebi nisu sadržali suštinske i najbitinije principe pravog Tai chi chuana po kom je porodica Yang postala poznata. Jedino je stil  Zmije  bio u potpunosti kompletan i efikasan, ali on je do pre samo osam godina bio strogo čuvana porodična tajna.  Stil  Zmije je otkriven svetu tako što je majstor Ip Tai Tak, naslednik linije Yang, usvojio amerikanca Roberta Boyd-a (Bob Boyd) i naučivši ga svemu što je znao,  odobrio širenje stila po svetu.
 

Bob Bojd


Bob Boyd nam je iskustvo učenja Tai chi chuana pod nadzorom učitelja Ip-a opisao na sledeći nacin :

“Najbitnija i najšokantnija stvar koju sam naučio kada sam postao učenik kod učitelja Ip-a, je da su postojala dva veoma različita načina izvođenja porodičnog stila. Jedan je način koji sam ja učio pre nego što sam postao učenik kod učitelja Ip-a. Prvo što mi je rekao kada sam počeo da učim kod njega je da zaboravim sve što sam prethodno učio. Znao sam da svaki učitelj želi da se uči onako kako on to zahteva, ali nisam mogao ni zamisliti koliko je to bilo različito od svega što sam do tada naučio. Ono što me je učitelj Ip naučio je dosta drugačiji unutrašnji stil i kako sam napredovao postajao sam svestan njegove različitosti u odnosu na sve ostalo. Način na koji su se pokreti izvodili razvijao je snagu “jezgra”  i ja sam shvatio da su to principi učenja po kojima je Yang porodica postala poznata. Pokreti su se izvodili uz pomoć kičme i centralnog dela tela - grudnog koša i taj pristup je zahtevao dosta kreativnog učenja jer je potrebno osetiti unutrašnje mišiće i veze kojima se stvara snaga.


Tek posle tri godine vežbanja i učenja sam počeo shvatati suštinu stila  Zmije. Moja kičma nije bila dovoljno fleksibilna u početku i morao sam raditi određene vežbe kako bi rešio taj problem. Takođe, kretanje koje sam učio je bilo kružno i podsećalo je malo na kretanje zmije. Sve to je počelo buditi određene osete u mom telu, prvo u kukovima, zatim se penjalo naviše, u rebra, da bi na kraju osetio kompletan put pokreta. Svojim učenicima sada govorim da Tai chi pokret kreće iz kukova a završava u vratnom delu kičme.”

Priča o usvajanju čoveka sa Zapada od strane velikog učitelja jednog od najpoznatijih kineskih klanova je gotovo pa holivudska. Ipak, to je bio jedini način da se i formalno ispune uslovi za prenos znanja ove izuzetno moćne borilačke veštine. O razlozima zašto je učenje o Tai chi chuan stilu Zmije čuvano vekovima kao porodična tajna, a potom otkriveno svetu, majstor Bob Boyd kaže:
“Porodica Yang je povukla jasnu liniju između znanja koje se prenosilo običnom svetu, prijateljima i širem delu porodice, i znanja koje se prenosilo samo naslednicima linije Yang. To je bilo u skladu sa klanovskim uređenjima koja datiraju iz prošlosti i tako se u očima kraljevske porodice obezbeđivala dominacija porodice Yang u odnosu na druge borilačke škole. Ja sam usvojen od strane učitelja Ip Tai Tak-a da bih i formalno mogao primiti svo potrebno znanje. Učitelj Ip je rođen u Hong Kongu koji se razlikuje od unutrašnjosti Kine po strukturi stanovništva i kulturnim obrascima. On je shvatio da se svet promenio i da bi  stil  Zmije nestao ukoliko bi ostao tajno učenje. Njegov sin nije pokazivao želju da nastavi sa učenjem, dok sam ja sa druge strane, bio veoma željan da naučim sve što mogu. Iz tih razloga, učitelj Ip je odlučio da preda tajno znanje porodice Yang meni, ali i svetu.”
 

Tai chi


Za razliku od karatea, džudoa i drugih borilačkih veština koje se mogu okarakterisati kao tvrde i spoljašnje, Tai chi chuan je unutrašnja i meka veština. Ipak,  njegova primena je izuzetno efikasna i u situacijama realne borbe. Ono što razlikuje unutrašnje od spoljašnjih veština, možda je najbolje objasnio Takahiro Senzaki, majstor veštine srodne Tai chi chuanu pod nazivom Baguazhang (Ba gua djan):
 “Spoljašnji stilovi zahtevaju snagu mišića i više pogoduju mladim ljudima. Unutrašnji stil zahteva dugogodišnje kultivisanje i omogućava da se i u starosti zadrži snaga i vitalnost. Moj učitelj je u svojoj osamdeset trećoj godini bio u stanju da radi push hands (guranje ruku) sparinge čitav dan sa preko 100 studenata. Učitelj karatea, ili neke druge spoljašnje veštine verovatno ne bi to mogao u tim godinama.”
 


U našu zemlju stil Zmije je stigao uz pomoć Saše Balaneskovića, koji organizuje i seminare pod vođstvom , sada već čuvenog majstora, Bob Boyd-a. Škola koju vodi Saša Balanesković je jedina te vrste na Balkanu (www.iptaichi.rs). 
O načinu na koji se susreo sa Tai chi chuanom i kako je došlo do otvaranja škole u Beogradu, Saša kaže:

„Oduvek su me interesovale veštine Istoka - kao mali sam vežbao Aikido, kasnije sam se bavio i jogom, posetio Vipassana seminar meditacije,  da bi me put doveo do Yang Tai chi chuan kluba u Beogradu. To je bio klub koji je praktikovao stil  trećeg naslednika Majstora Yang Sau Chunga. Pošto sam po prirodi radoznao, interesovalo me šta i kako rade i drugi naslednici ovog majstora. Najzad sam uspeo da dođem do Internacionalnog udruženja Snake Style škola (ISSA) pod vođstvom Majstora Bob Boyd-a (Bao Tak Fai) i Bao Tak Fai Tai Chi Institute. Nakon provera izvršenih od strane Saše Krištofjaka, kasnije i samog Bob Boyd-a, dobijam dozvolu da predstavljam ISSA u Srbiji i radim na širenju izvorne, porodične veštine Yang stila.
Snake Style (stil Zmije) je u Srbiji počeo da se vežba od marta 2009. dolaskom Saše Krištofjaka, master teacher-a iz Nemačke. On je odgovorio na moj poziv da organizujemo seminar u Beogradu i od tog trenutka sam i dobio dozvolu da osnujem školu u Srbiji.“
 

Sale


O blagodetima i pozitivnim efektima vežbanja Tai chi chuana napisane su brojne knjige i izvršena mnoga istraživanja. Ukoliko zanemarimo borilački aspekt i sagledamo veštinu iz perspektive očuvanja zdravlja, odmah ćemo videti da su svi Majstori Tai chi chuana doživeli duboku starost kao veoma vitalni i snažni ljudi.

„Vežbanje ove veštine je umnogome doprinelo da se osećam stabilnije, ukorenjenije, jače, zdravije i da imam više energije i volje da rešavam svakodnevne probleme. Npr. nakon samo godinu dana vežbanja ovog stila, par devojaka iz škole je primetilo uvećanje grudnog koša za 5 do 7cm što direktno utiče na bolje disanje, lakši rad srca itd...
Kao za svaki stil Tai chi chuana, tako i za Snake Style (stil  Zmije) važi sledeće - svako ko je sposoban da pliva, penje se uz stepenice i ima generalne predispozicije za bavljenje sportom može da počne sa vežbanjem. Priča da je Tai chi chuan samo vežba za stare i onemoćale ne znači da se ova veština ne može vežbati i drugačije. Lepota ove veštine se ogleda u tome da se trening prilagođava individualnim mogućnostima vežbača i svako radi u okviru svojih mogućnosti. “, objašnjava Saša Balanesković.
 


Dugogodišnjim vežbanjem Tai chi chuana, pored vitalnosti, zdravlja i borilačkog umeća, stiče se i potpuno drugačiji uvid u ljudsko telo, njegove stvarne domete i moći. Na demonstracijama koje ponekad priređuju majstori Tai chi chuana u parkovima u Kini, može se videti kako nekoliko jakih mladića bezuspešno pokušava da pomeri ostarelog učitelja, dok on samo jednim pokretom ruke uspeva da ih odbaci i po nekoliko metara dalje od sebe.
Ovakva, ali i druga čuda, moguća su samo dugogodišnjim, predanim radom i naravno uz nadzor iskusnog učitelja.
“Osnovna filozofija Snake style tai chia se zove gvožđe u pamuku i odnosi se na mekoću i brzinu u kojoj leži snaga. Kada osetite nečiju snagu možete odrediti da li ona dolazi iz proste sile mišića, ili iz unutrašnjeg, ukorenjenog izvora i to je ono što čini veliku razliku u svemu.”, objašnjava Majstor Bob Boyd. 
 

 

 

Milan Bojić za magazin Sensa







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:






loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...