Ko UMUJE njemu DVOJE, ko SVESNUJE njemu JEDNO!




"Iako se čini inteligentnim, mišljenje doista ne može ništa shvatiti, kao što ni granitna figura plesača ne može plesati, čak i ako je zamolimo. Um se čini inteligentnim i delatnim samo zbog unutrašnjeg  Svetla  Svesti."

Mahariši Vašišta (Yoga Vašišta)

 


Davno sam čitao kako se u meditaciji um povlači u srce, ali mi to tad nije bilo jasno.
Hiljadu puta sam video, kao i svi vi, kako neko ko priča o umu pokazuje prstom u glavu, odnosno u mozak misleći da je tu prebivalište uma. Možda je kod svih tih ljudi um i bio u glavi, ali ne i kod oslobođenih učitelja. Imao sam sreću pa mi je to pokazao moj učitelj Mohanđi prilikom prvog susreta. Pričao mi je nešto o umu i pokazivao u svoje srce i to je bilo divno otkrovenje za mene i razjašnjenje nedo(um)ice, hehe.

Bilo mi je jasno da je on konstantno u meditaciji. Bilo je jasno da On funkcioniše iz Čiste Svesti, iz Apsoluta samog. 

No, kad pričamo o umu običnih ljudi onda pričamo o relativnom svetu, a u relativnom svetu sve je relativno. Za noćnog leptira svetlost je mrak. Tako je i za um Svetlost Svesti mrak, jer on fukcioniše na dualnom principu.

Dok većina ljudi deli svet na dobro i zlo, ja sam nekako već dugo uveren da postoje tri dobra. Jedno istinsko i apsolutno dobro, i dva relativna dobra. Od ta dva relativna dobra, jedno relativno dobro je ono koje mi nazivamo "dobro", a drugo relativno dobro je ono što mi nazivamo "zlo". Razlozi zašto mislim da je to što mi nazivamo zlo u stvari samo jedno relativno dobro su sledeći:
Ne postoji ništa u kreaciji što sebi želi zlo, pa čak ni zlo. Ono misli da radi dobro.  Za zlo je zlo ono drugo relativno dobro, jer ga sprečava u njegovim ‘’zlim/dobrim’’ namerama.

Postoji izreka: "Toliko zla mi je donelo dobro." U pitanju je samo vreme i perspektiva.

meditacijaRelativnost postoji samo u perspektivi, u nedostatku šire slike.  Kad bi se bilo ko  svesno vratio u prošlost mogao bi da vidi da su sve te stvari koje je nazivao lošim ili zlim samo određene parcijalne perspektive i istinsko nerazumevanje stvarnosti.

Kao u priči o dva anđela:

Dva anđela su došla na zemlju da iskušaju ljude. Jedan je bio stariji i iskusniji, a drugi mlađi i nedovoljno iskusan. Zatražili su konak kod bogatih, ali ne baš finih i darežljivih ljudi. Iako su imali ogromnu kuću, oni su ih smestili u podrum i dali im otpatke od hrane. Stariji  anđeo je video veliku rupu u zidu i jednim pokretom ruke je zazidao. Mlađi anđeo se pitao zašto im pomaže… Posle nekoliko dana su potražili utočište kod divnih, ali siromašnih ljudi.

 

Oni su ih primili i dali im sve najbolje što su imali, međutim stariji anđeo im jednim potezom ubije kravu. To je bilo previše za neiskusnog anđela. Naljutio se i rekao starijem anđelu: "Ne želim više da idem sa tobom, nisi pravedan. Lošim ljudima si pomogao, a dobrim ljudima si ubio kravu koja je bila jedini izvor njihovih prihoda." Stariji anđeo se smilovao i objasnio  mu: "Ti ne razumeš prirodu stvari, jer si neiskusan. Kod loših ljudi sam zazidao rupu u zidu, jer sam vidio blago, pa da ga ne bi našli. Kod dobrih ljudi je došao anđeo smrti po ženu, a ja sam mu dao kravu."

To je priroda uma, voli da sudi, a ne poznaje ni prošlost ni budućnost. Uvek želi dati konačni sud i zaključak. Kao da razume... Zakleo bih se da su zidovi u mentalnim ustanovama napravljeni od zaključaka. Ja sam nekako uvek više volio otključke. Zašto se uramljivati zaključcima, hehe.

Da bi bilo jasno, voleo bih da znate da je svo ovo pisanje ništa drugo do umovanje.
Ajde malo da umujemo o umu...



Svami Šivananda navodi da postoje 3 zakona koji vladaju u umu:

1.Kontinuitet
(misli stalno teku u umu kao mentalni vrtlozi, jer ako ih nema, onda nema ni uma)

2. Asocijacije
(na šta god da se misli, misli se i na stvari koje su u vezi sa tim mislima i to je neprekidno)

3. Relativnost (na šta god da se misli, misli se i na stvari koje su im suprotne, odnosno relativne). To je onaj momenat "Smejem se, oplakaću", kao i deo o dva relativna dobra.

Istina je da je sve tako jednostavno, ali, nažalost um ne može to da spozna, zato što je priroda uma komplikovana. Priroda uma je strukturalna. Um je duboko uveren da nema nikog iznad sebe, ali je još dublje "svestan" da se iznad njega nalazi njegov izvor, a to je čista Svest.
 

svevidece oko


Um živi u zabludi da je Celina sastavljena od delova, Svest razume da su se delovi izdvojili iz Celine. Um ne može razumeti Svest, ne može razumeti Istinu, jer pokušava da je sastavi iz parčića. To je kao u priči kad su se srele žaba iz bunara i žaba iz okeana. 

Žaba iz bunara pita žabu iz okeana: "Koliki je taj okean, je li veći od četvrt bunara?"
Žaba iz okeana odgovori: "Da, mnogo veći."
Žaba iz bunara ponovo: "Pa je li veći od pola bunara?"
"Mnogo veći", odgovori žaba iz okeana.
"Nije valjda veći od celog bunara?",  promrmlja žaba iz bunara. 
"Jeste, mnogo je veći", ponovo reče žaba iz okeana.
"Moram da vidim taj okean kad je tako veliki", reče začuđeno žaba iz bunara.
I tako je žaba iz okeana odvede da vidi okean. Kad je videla okean, žaba iz bunara se raspuknula.

Naravoučenije: Šta zna žaba iz bunara šta je okean :)


Izvor ljudskih problema je poistovećivanje sa  umom (bunarom). To je momenat kad čovek biva prevaren misleći da je on um. Tada um postaje gospodar i počinje da vodi igru. Moglo bi se reći da je um kao vatra. Dobar sluga, a loš gospodar.  Kad smo poistovećeni sa umom, onda je on taj loš gospodar. Kad funkcionišemo iz Svesti i bezuslovne Ljubavi, onda je um savršeni sluga. 

 

Njegova uloga kao "gospodara" je da nas drži u ropstvu i konstantnoj borbi, jer to je njegov način preživljavanja.  Nemojte se ljutiti na um, on ne zna drugačije. Međutim, njegova fora je ta da ne možemo pobediti u toj borbi u koju nas uvlači, jer to je uvek borba na gostujućem terenu. Sudije (zakoni uma) su na njegovoj strani. Njegova svrha je borba i mi nemamo šta tu da tražimo.
 
"Neka sve bude kao i dosad, tako preživljavam"
, njegova je deviza. On ne voli promene. Tako stvarajući navike, um preživljava, a to mu je jedina svrha. "Svestan" svoje privremenosti želi da produži svoj život, jer u Svesti vidi svoj kraj koji ne želi ni po koju cenu. Zato  pokušava sve da učini da bi preživeo. Ne želi da bude rastvoren u Svesti, već želi da bude gospodar.

Hvala Bogu, način prevazilaženja uma ipak postoji, samo ga je potrebno ozbiljno shvatiti. Taj način je oduvek tu sa nama, ali ga najčešće ljudi ne razumeju, ne čuju ga, ne vide ga…  Od postanka On je tu sa nama u raznim oblicima, a najčešći su:


"Ne odupiri se zlu", "Mržnja ne može pobediti mržnju, samo ljubav može pobediti mržnju", "Okreni drugi obraz", "Pusti negativno da bude negativno, a ti budi pozitivan".


Uzvišeni učitelj Mohanđi je savršeno uporedio pozitivno i negativno kao vodu i blato. Kad su spojeni blato će isprljati vodu, ali ako stalno dolivamo vodu (pozitivno), voda će se sama isprati. Savršeno, zar ne?


bog i covekJedina stvarna pobeda nad umom je naša Svesnost da mi nismo um.
Kao što je Uzvišeni Adi Šankaračarja rekao: "Nisam telo, nisam um, nisam emocije... nisam ništa od toga itd." (Ne zaboravite da je to rekao u svojoj osmoj godini!)


U Vedama postoji jedan savršen izraz koji opisuje Boga, odnosno Tvorca ili Brahmu. Glasi "NETI NETI" - Nit` je ovo nit` je ono, niti išta od toga što ti misliš. Toliko o umovanju o Bogu. Da bismo to spoznali potrebno je izdvojiti vreme u proučavanju sebe i sveta kako bismo zaslužili i zadobili Milost Božiju bez koje ne možemo ništa.
 
Ono što nam je potrebno je stalna Svesnost i svedočenje bez uplitanja. 
Ko nas postoji izreka: "Ćuti, slušaj, gledaj i ne mešaj se." To je upravo put prevazilaženja uma.

Svesnošću ga prihvatamo kao takvog i samo posmatramo. Ne uključujemo se i on tad počinje da bledi. Dolazi do integracije, osvešćujemo da je on samo mali deo nas. I tako ga potpuno osvetljavamo. Međutim, kad um oseti da se krećemo ka jednostavnosti, da smo na pragu Svesti, on počinje da vileni.

Počinje da se kopira, klonira i multiplicira u nadi da će preživeti i pokušava da nas uvuče u borbu kroz svoja najjača dualistička oružja - neznanje, zaborav i strah. (Na starogrčkom istina se kaže aletheia. U pitanju je negacija kao u sanskritskom izrazu "neti neti". Letha je boginja zaborava; A je negacija, tako da a-letheia, odnosno stina je u stvari nezaborav, nezaborav svoje istinske prirode.)

Kad um krene da nas uvlači u borbu postoje tri opcije. Dve umne i jedna jedina opcija Svesti:

1.Da napadnemo.
2.Da bežimo ili se branimo.
Obe su umne opcije. U obe um preživljava i pobeđuje.

3.
Da stanemo i prepustimo se svedočenju. To je opcija u kojoj se um rastvara u Svesti, jer on u principu postoji samo kao deo iluzije, nema stvarno i nezavisno postojanje.


Opet se vraćam na suštinsku izreku ~ NE ODUPIRI SE ZLU.


U filmu "Matrix" je to tako lepo prikazano.  Nije nimalo slučajno da se sam film pojavio na pragu velikog talasa buđenja čovečanstva, odnosno 1999. godine. To je upravo talas koji je i mene zapljusnuo, hvala Bogu.


Naime, Neo (koji  predstavlja Svetlost i na putu je ka Uzvišenoj Svesti) se preko 9 sati (tri nastavka filma) bori protiv agenta Smitha (personifikacija tame, uma, ega).

 

energetsko polje


Naizgled večna borba. Borba ispričana u svakoj tradiciji, religiji, filozofiji i mitologiji. Borba svetlosti i tame, dobra i zla, pozitivnog i negativnog, Ahura Mazde i Ahrimana, Hrista i Antihrista, anđela i demona, bogova i titana, deva i asura itd.

Sve to vreme borbe agent Smith se umnožava pokušavajući da zatamni Nea, a Neo uvučen u igru i borbu uma pokušava da nađe rešenje, odnosno da pobedi i uništi tamu koju predstavlja agent Smith. I ta borba traje i traje, i u umu se ona odigrava neprekidno, kao pokvarena ploča.

Na kraju trilogije, potpuno izmoren i uz krajnji napor, uz potpuno prihvatanje, Neo odustaje od borbe i predaje se bez straha. Nema više borbe u njemu. Ne postoji dualizam, samo čist monizam. Nastaje Mir. Neo postaje svestan da je on večna Svest.

U vedskim tekstovima postoje tri izraza koja opisuju put od dualizma do monizma, od odvojenosti do jedinstva.


DAASOHAM – Ja sam poklonik Božiji (dualizam, jer postoji ja i Bog),
SOHAM – Ja i Bog smo jedno (i dualizam i monizam, jer iako postoje ja i Bog, oni su ipak Jedno),
AHAM – Ja sam (čist monizam, postoji samo Ja).

Za kraj jedna savršena priča o tragaocu, umu i Svesti.

Zamislite kuću u kojoj živi Bog (Svest) i oko nje veliko dvorište. Jedan dan tragalac za Bogom pritisne zvono koje se nalazi na kapiji dvorišta. Čim se zvono oglasilo odmah je na kapiju istrčao ogromni crni pas (um) i počeo strahovito da laje. Tragalac se uplašio i samo produžio sa mislima: "Doći ću drugi put kad pas bude vezan". Nažalost, taj tragalac ne zna da pas nikada neće biti vezan.


Drugi dan je došao iskreni tragalac i pozvonio na kapiji. Opet je izleteo pas i počeo da laje kao besan. Tragalac ga je samo posmatrao i čekao, a pas je lajao sve glasnije. Ubrzo je izašao vlasnik kuće znatiželjan da vidi na koga to njegov pas toliko laje. U istom momentu kad je vlasnik izašao, pas je nestao (um ne postoji u prisustvu Svesti).
Bog tad reče tragaocu: "DOBRODOŠAO KUĆI SINE MOJ!"


Zvonite i otvoriće vam se.

Ne plašite se. Gospod Isus Hrist je rekao: "Zar mislite da ijedan list može da opadne, a da moj Otac ne da dozvolu za to?"
   

 

 



Autor:
Dejan Ćosić, www.facebook.com/jasam108

dejan cosic

 








POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE