Reke su odraz DUŠE jednog naroda, a naše reke su prepune ĐUBRETA!





Lice starine na kome se vidi karta života, njegovo stado, stara koliba i slobodno nebo iznad njega. Voleo sam ovog dedu iako ga nisam poznavao i uvek bih rado porazgovarao i posedeo sa njim uz njegovo stado ovaca. Hvala Bogu, čovek je dočekao ozbiljne godine, mogao je još da poživi i svakako da nedostaje nama koji idemo planinom i navikli smo da ga srećemo na na njegovoj livadi.

Ali to je život, poput bljeska zvezde na nebu, zatreperi i ugasi se vrlo brzo, svi ćemo jednog dana negde tamo, zato i uzimam sve od života i svakog dana živim kao da mi je poslednji, jer nema pravila i nikada se ne zna kada će se neka zvezda ugasiti. Neka pre, neka kasnije.

Život je veliki dar i mnogi ga proćerdaju
, dok se okrenemo više nismo ni mladi, mladost prva prođe, mnogi je unište alkoholom, drogom ili drugim porocima. Družeći se povremeno sa ovim dedom i sedeći sa njim, osetio sam mir i nirvanu u duši. Kada ostarim neka mi ovakav život bude penzija, mogao bih tako i da umrem, sa nirvanom u duši, slušajuci muziku ptica i cvrčaka u mojoj livadi sa mojim stadom. Bila bi to zaista prelepa smrt.
 

ovce


Idite u prirodu VI koji osećate da ste od svih ostavljeni, očajnici, gubitnici, vi što nikoga na svetu nemate, bolesni, jadni, zgaženi i uništeni... idite ka majci prirodi i više nećete biti to što ste bili, prigrlite vašu majku i nađite svoj mir i sreću.

Oprostićete čak i svojim dušmanima, oslobodite se mržnje, straha, bola, očaja i želje za osvetom, bolesni pronađite lek ili bar novog saveznika protiv vaše bolesti. Pa i VI koji imate sve u životu okanite se kafane i poroka, pođite putem zdravlja.

Naučite da budete srećni samo zato jer ste živi i zdravi iako možda ništa nemate.

I VI na kraju koji me ne razumete, nemojte barem bacati vaše đubre na lice naše majke! Tako je nagrđujete, zašto da pati zbog vas, ne uzimajte od nje više nego što vam treba da vas ne bi proklela, nećete ni znati šta vas je snašlo, jer ONA je živo biće.

Uništavajući nju uništavate sebe, pa barem poštujte vaše dvorište. Ne ubijajte više nego što vam treba, ne prosipajte krv životinja uzalud i radi sporta
, jer krv kao krv prosuta iz obesti kune, a oskrnavljeni duhovi se svete. Poštujte reku koja je krvotok života i jezera koja su suze naše majke, ne skrnavite suze bacajuci đubre. Reke su odraz duše jednog naroda, a naše reke su prepune đubreta. Ako nemamo zakona imamo svest, niste valjda gori od stoke?

Slava starim ljudima koji su znali da cene život. Amin.



starac
 

 

 



Autor: Lazić Ognjen








POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE