Dođu tako godine kada počnu da te ubijaju U POJAM jer ti je vreme da se UOZBILJIŠ

Dođu tako godine kada počnu veselog da te ubijaju u pojam jer ti je vreme da se uozbiljiš, sposobnog da te sapliću jer je vreme da ti se skrešu krila, vitalnog da te razboljevaju jer ti je vreme da piješ šaku lekova, pametnog da te sluđuju jer je vreme da budeš senilan i živog da te sahranjuju jer ti je vreme da mreš.

E pa jebite se!

Jebite se okolino i tuđa očekivanja, jebite se biološki satovi, jebite se poslodavci, matičari, crkvo, dušebrižnici.

Ja vreme računam po deljenju ljubavi, po "hvala", "molim", i "izvini", po greškama i praštanju, po padanju i ustajanju. Po "volim te".

A vi koji ga merite po časovniku, kalendaru i krštenici, pokušavate i dalje da besmrtnost kupite u apoteci, na fakultetu ili od poslodavca.

I da hoćemo ne bismo mogli da vas ubedimo da dođete na našu "stranputicu" gde nikad nije kasno, nikad nije uzaludno i gde je uvek pravo vreme.

Za sve!

Autor: Bogdan Stevanović, odlomak iz knjige "Obloge iz mastila"