Šta će se dogoditi ako svi ljudi postanu VEGETARIJANCI do 2050. godine?

Eliminisanje mesa iz ishrane može da donese mnogo benefita našem zdravlju i planeti, ali bi moglo da utiče i na živote miliona ljudi.

Ljudi postaju vegeterijanci iz različitih razloga. Neki žele da spreče patnju životinja, neki zato što žele zdravije da se hrane. Šta bi se dogodilo kada bi svi ljudi na svetu, bez obzira na motive, postali vegeterijanci?

Da to toga dođe, posledice bi osetili milioni, ako ne i milijarde ljudi.

"U razvijenim zemljama, vegeterijanizam bi doneo različite benfite, kako za životnu sredinu, tako i za zdravlje ljudi. U zemljama u razvoju, osetili bi se negativni efekti, odnosno siromaštvo", kaže Endru Džarvis sa Internacionalnog centra za tropsku agrokulturu iz Kalifornije.

Džarvis i njegov tim istraživali su šta bi se dogodilo kada bi meso ispalo iz jelovnika svih ljudi na svetu, piše BBC.

Uticaj na klimatske promene

Prvo, istraživali su kako bi to uticalo na klimatske promene.

Proizvodnja hrane odgovorna je za jednu četvrtinu do jedne trećine emisije svih gasova odgovornih za efekat staklene bašte koje proizvodi čovečanstvo.

Uprkos ovim podacima, često se zanemaruje kako naša ishrana utiče na okruženje. U SAD-u na primer, jedna četvoročlana porodica emituje više štetnih gasova time što jede meso nego što vozi dva automobila.

"Većina ljudi ne razmišlja o posledicama koje proizvodnja hrane ima na klimatske promene. Kada bismo sada jeli samo malo manje mesa, učinili bismo planetu boljom za našu decu i unuke", kaže Tim Brenton, stručnjak za hranu sa Univerziteta u Lidsu.

Njegov kolega Marko Springman, istraživač na programu Budućnost hrane na Oksfordu, pokušao je da izračuna i tačno koliko. Springman i njegov tim napravili su program koji može da predvidi šta bi se dogodilo ako bi svi ljudi na svetu postali vegeterijanci do 2050. godine. Rezultati pokazuju da bi emisija šetetnih gasova koja se povezuje sa proizvodnjom hrane opala za 60 odsto, najviše zbog izbacivanja crvenog mesa.

Hrana, posebno proizvodlnja mesa, zauzima mnogo mesta na planeti, što za posledicu ima i proizvodnju štetnih gasova, ali i krčenje šuma u potrazi za prostorom. Na svetu trenutno, čak 68 odsto zemljišta zauzima proizvodnja mesa. Ako bismo se odrekli mesa, taj prostor mogao bi da bude pošumljen.

Šta ako industrija mesa postane prošlost?

Ljudima koji su zaposleni u mesnoj industriji bila bi potrebna pomoć da pronađu zaposlenje u nekoj drugoj grani proizvodnje, bilo da je je u pitanju agrokultura, ponovno pošumljavanje ili proizvodnja bioenergije.

U početku bismo morali da se suočimo sa velikom nezaposlenošću zbog gubitka radnih mesta u mesnoj industriji, posebno u ruralnim zajednicama.

Ipak, ni zaposlenje u alternativnim industrijama ne bi moglo da nadosmesti tako veliki gubitak radnih mesta.

Da li je potrebno da se odreknemo mesa da bismo spasili planetu?

Srećom, ne mora ceo svet da pređe na vegeterijanstvo ili veganizam da bismo ostetili benefite i smanjili opasnost. Ključna stvar je modifikovanje porcija mesa koje jedemo, kao i njihovu učestalost.

hipici

"Male promene u ishrani su nešto što ljudi ne bi ni primetili, na primer da uzmu samo manje parče mesa. Ne mora da bude izbor između mesa i života bez mesa", kaže Džarvis.

Određene promene u sistemu ishrane takođe bi nam pomogle da pravimo zdravije i ekološki prihvatljivije odluke kada je ishrana u pitanju, kaže Sprigman.

Na primer, više cene mesa, a jeftinije i povoljnije voće i povrće. Takođe, trebalo bi da se odgovornije odnosimo prema hrani, prvenstveno kada je u pitanju bacanje hrane. Manje od 50 odsto kalorija koje se proizvedu na svetu godišnje zaista se i upotrebe za ono što im je namena.

"Postoje način i da se uspostave sistemi koji koji će proizvoditi manje zagađenja i koji su dobri i za životinje i za životnu okolinu, ali i koji bi bili profitabilniji, jer proizvode meso kao poslasticu, a ne da bi se dnevno snabdevalo tržište. Farmeri dobijaju isto, smo što gaje životinje na drugačiji način", objašnjava Brenton.

Zelena rešenja za smanjenje zagađena i efekta staklene bašte koje uzrokuje proizvodnja hrane već postoje, ali ono što nedostaje jeste želja da se ona primenjuju.