Stvorite PREDSTAVU da hodate BOSONOGI

Zamislite da možete da hodate bosonogi, gde god poželite, kad god poželite. Da vam obuća nije uopšte potrebna. Možete slobodno da hodate bosih nogu po goloj i toploj zemlji, po nežnoj i svežoj travi, po mekom i vlažnom lišću, po hladnom snegu, po užarenom tvdom kamenju i da vam ništa ne smeta, da vam sve pričinjava zadovoljstvo. Možete osetiti stabilnost u svojim stopalima, spretnost u svakom koraku, a pri tom možete osetiti hladnoću, toplinu, strukturu podloge na kojoj hodate.

Koliko smo se zaista udaljili od prirode? Obuća nam je zaista udobna, ali šta smo time izgubili? Ako smo stvoreni da koračamo po ovoj planeti u prirodnom okruženju, to mora da nije slučajno.

Pre svega, preko naših tabana, mi se konektujemo sa prirodnim energetskim poljem zemlje. Ona je naša majka. Ona nam pruža sve što nam je potrebno u fizičkom smislu, ali takođe i u energetskom. Između nas i naše planete postoji neraskidiva veza, proces koji omogućava obostran rast svesti. Kada smo mi usmereni na nebesa, preko naše krunske čakre se kroz naše telo spušta energija, pa kroz naša stopala se predaje našoj planeti. Ovo su energije i informacije koje su njoj potrebne za njeno postojanje i za njen napredak. I ona ima svoju svest, koja raste i razvija se.
 

Sa druge strane, ona nama daje energiju koju formira u svojoj središnjosti, energiju čiste i univerzalne ljubavi, koja omogućava manifestaciju na fizičkom planu. Tako mi manifestujemo naše ideje, a ona nam u tome pomaže. Suludo je zaista, što smo se toliko od nje odvojili, jer sada kada želimo nešto da manifestujemo, imamo osim đona na cipeli gomilu drugih prepreka koje smo u međuvremenu nakupili.

Naša planeta takođe obrađuje i prečišćava našu energiju. Kada bosi stanemo na tlo naše planete, naša nakupljena napetost nestaje, a naše telo se puni čistom i snažnom energijom. Osećaj bosih nogu na prirodnom tlu je veoma prijatan i okrepljujući. Ona pruža majčinsku energiju i ljubav svim živim bićima koja žive na njoj. Nije samo zemlja ta koja je plodna, cela suština zemlje je plodonosna.


Šta vas sprečava da hodate bosi? Pomisao da će vam se noge isprljati. Da ćete se prehladiti. Da ćete se poseći na nešto. Verujte, to je sve nepotrebno. Zemlja je mnogo pitomija nego što mislite. Nisam ni mogla to zamisliti dok nisam to i sama pokušala. (Za ovu ideju je zaslužan moj dragi, kojeg sam zapravo i upoznala bosonogog u šumi.)

Bio je jul mesec, izula sam teške gojzerice i krenula da hodam šumom, tlo je bilo prekriveno lišćem, a posvuda su izranjale naizgled oštre i hladne stene, ponegde prekrivene mahovinom. Pažljivo sam zakoračila, gledajući gde stajem. Osetila bih kada stanem na grančicu, ali ona me nije povredila nakon što je pukla pod mojim nogama. Nakon par koraka, osećaj hladnoće je nestao. Doduše, bilo je leto, tako da mi nije ni smetalo.

Nakon vrlo kratkog vremena sam se prilagodila. Hodala sam i po kamenju, i verujte uopšte nije tako strašno. Stvar je u načinu na koji zgazite na zemlju. Oprezno i lako, pri tome koristite osećaj vaše kože, dodir, da odredite da li je podloga bezbedna ili ne. U ovome sam se osećala veoma prirodno, vrlo brzo sam osetila koliko mi je čak lakše da skakućem tamo-vamo, penjala sam se po okolnim stenama bez ikakvih problema.

Posle otprilike sat vremena krenuli smo kući, ali ja sam želela da i dalje hodam bosa, pa sam nastavila da hodam bosa asfaltiranim putem. Čim sam stala na njega, osećaj je bio prosto kao da imam ravna stopala od drveta. Tvrda, beživotna podloga, jedino što neko vreme prija podloga ugrejana na suncu. Hodala sam kao na štulama...

Autor: Aniko Budai

Izvor: www.majkazemlja.wordpress.com

SEMINARI & RADIONICE