Bojana SVALINA ~ put PREMA SEBI


Život Bojane Svaline danas, zagrebačke terapeutkinje za dušu, životne savetnice i motivatorke, nezamisliv je bez skladnog odnosa sa porodicom, prijateljima i, najvažnije, sa samom sobom. Danas živi sebe i svoje snove i put do tog iskustva želi da prenese svima koji osećaju da su za njega spremni. Ali, put do tog nivoa nije bio nimalo lak. Naprotiv.

Kada je počelo vaše putovanje duše i traženje smisla van fizičkog i materijalnog?

Pravo, dubinsko buđenje svesnosti počelo je pre 12 godina, sa dijagnozom karcinoma dojke.

Kažete da ste 2006. godine srećom oboleli od karcinoma! Šta vam je bolest donela, a šta odnela?

Znam da to zvuči pomalo uvrnuto i čudno da je sreća oboleti od karcinoma. Ne bih volela da to doslovno shvatite, jer ko bi normalan zaista to zvao srećom. Ni ja više ne bih volela DA dobijem ponovno karcionom, jer nije to niti jednostavno, niti lagano i nije čak niti potrebno učiti na tako težak način. Međutim, ja sam bila vrlo uporna i iz silne želje da se dopadnem drugima sam se jako udaljila od svoje istinske prirode i Bog više nije imao izbora da me vrati sebi, osim da mi kreira način koji će me istinski trgunuti i probuditi.

 

bojana-svalina


To je bio karcinom, jer mi nije davao novu priliku, te su moja upornost i tvrdoglavost bile dovedene do tačke kad sam znala da mi više ne koriste. Znala sam da me je do karcinoma doveo moj način života, u kojem nisam slušala srce, nego um i druge ljude oko sebe i znala sam da ako želim da živim, da treba da naučim da ponovo čujem svoje srce i da radim po njemu. S obzirom na to da je karcinom bio agresivan, terao me je da to činim u potpunosti i beskompromisno. I na tome mu hvala i zato kažem da mi je bio prijatelj.

Mnoge žene se danas bore sa problemom da dobiju potomstvo. Vi ste majka tri ćerke i treće dete ste rodili u 45 godini, kada su vam svi lekari rekli da nikad više nećete moći da imate dece...

Nakon invazivnog klasičnog lečenja karcinoma dojke, što znači 8 hemoterapija, 30 zračenja, četvorogodišnja hormonalna terapija itd, što me je već u 37 godini odvelo u trajnu menopauzu, u meni je bila prisutna želja za još jednim detetom, koja se rodila vrlo brzo nakon što sam upoznala svog drugog muža. Želela sam dete s njim, kao pečat naše ljubavi i dugo godina bila tužna znajući da ga ne mogu imati.
Ta želja mi je rađala bol, koju ništa nije moglo da izleči. U jednom trenutku ogromnog bola, ja sam zavapila Bogu: “Ti si moj otac i majka i želim da budem srećna. Ja ne znam sama da sklonim taj bol, i zato te molim da mi pomogneš da dođem do deteta ili da mi pomogneš da naučim da živim srećno i bez njega. I hvala ti na tome, jer za mene je jednako vredno i jedno i drugo i stavljam sve u tvoje ruke.”


To mi je donelo mir, te sam u roku 2 meseca ostala trudna prirodno, bez ijedne menstruacije, reklo bi se magično, ali ja znam da je sve to bilo samo iz poverenja i duboke ljubavi. Trudnoća je bila savršena, a porod bezbolan.

Kakvo je vaše mišljenje; da li je neophodno u životu prolaziti kroz teška iskušenja, kako bismo se duhovno probudili, kako bismo zavoleli sebe, ili je to isto moguće učiniti kroz lakoću življenja?

bojana-svalinaMislim da nije, ali to je deo svačijeg puta. Meni je bilo potrebno zato što sam bila jako tvrdoglava, a i zato što je moj put i poziv terapeut za dušu, a da bismo mogli biti dobri terapeuti moramo zaista iskusiti život u svim njegovim bojama.
Nije mene mama bez razloga nazvala Bojana. Prvo sam morala da prođem kroz puno straha, pa da se borim za život i sve u životu, da bih na kraju osvestila sve svoje boje, kako bih radosno mogla da ih delim sa svetom. No, ponavljam, nemamo svi isti put i nije nužna težina. U krajnjem, data nam je lakoća, a na nama je da to osvestimo i živimo svesno.

Mislite li da je vaše lično iskustvo ono nešto posebno što ljudi prepoznaju u vama - ličnu priču koja se tiče svih nas i da zbog toga dolaze na vaše radionice, seminare, prate vaš YouTube kanal?

Mislim da je ta moja priča samo scenografija i onaj prvi impuls koji ljude privuče meni, no ono nešto daleko dublje i šire od te priče je nešto što ljude drži pored mene sve dok im je to potrebno, a to je moja svesnost, moje istinsko znanje i življenje onoga ko i šta ja jesam, moja autentičnost i moja ljubav koju osećam prema sebi i svemu oko sebe. Ja ljudima dajem nadu, budim u njima veru i istinu o tome ko su oni zaista i svi koji su spremni da to probude u sebi, naći će put do mene ili mene odvesti do njih, a dalje je sve na njima. Ja sam tu da ih osvestim i poduprem, a posle mogu i bez mene, jer imaju Boga i svoju dušu, da ih vode. Ili mogu sa mnom, ali kroz druge nivoe, ali to je već drugi deo priče.


Jesu li tuga i stradanje naši učitelji ili...?

Sve oko nas jesu naši učitelji, a ne samo tuga i stradanje. Jer, sve oko nas nas uči da se setimo ko smo i ko nam je istinski roditelj, da smo satkani od ljubavi i da smo savršeni u svojoj suštini, a ne da to treba da postanemo. Treba da se toga samo setimo, a sve oko nas nam tome služi, tj. tome nas uči. Bitno je znati da ekskluzivitet učenja nemaju negativne emocije, nego nas SVE oko nas tome uči.
 

Kako danas gledate na ljubav?

bojana-svalinaVoleti neku osobu ne znači i dozvoliti joj da nas kinji... nego razumeti da ona nešto tzv. ružno čini zato što nije spojena sa svojom suštinom, te kroz to doživeti saosećanje prema njoj. Time ste slobodni od tereta zameranja, te možete da učinite prema toj osobi štogod vam ljubav u vama kaže da učinite, a to može biti i prestanak komunikacije, ozbiljan i naizgled neugodan razgovor, odlazak od te osobe... i sl. Ako to učinite iz energije saosećanja i ljubavi, to je sasvim drugačije nego da to učinite iz energije straha i zameranja.

Da li verujete da nas Bog/Univerzum uvek i u svemu podržava?

Da. Tu sumnje nema. Samo veliko DA. Drugačije u mom svetu nije moguće.

Šta mislite da je misija vaše duše?

Pomoći ljudima da se povežu svesno sa svojom dušom i Bogom, da osveste ljubav u sebi i da svoje svetlo šire svetom i tako svet čine Rajem, koji je Bog prvobitno i stvorio za čoveka.

Autorka ste knjige "Put prema sebi", koja izgleda lako pronalazi i put prema drugima, jer je za kratko vreme izašlo i njeno drugo izdanje  Koje autore biste preporučili našim čitaocima?

Mnogo njih: Ekarta Tola, Vladimira Megrea i njegove knjige "Anastazija", Ošoa, Antonija de Mela, Don Miguel Ruiza, Barbaru Brenan, Živorada Mihajlovića Slavinskog, Karolinu Mis, Vejna Dajera, Nila Donalda Volša, Džozefa Marfija... Bibliju...

 

 

 

 

Autor: Katarina Gajin





POVEZANI TEKSTOVI





SEMINARI & RADIONICE