Do TRANSFORMACIJE preko NE-ZNANJA





Kada smo suočeni sa nekim problemom, često nam se čini da je sve sasvim jasno i obično kažemo sebi i drugima: "Da, da znam… ali", ili "To znam, samo…" Previše je tih "ali" i "samo". Jer, ako već znamo šta je suština problema i kako treba da se ponašamo, zašto onda to ne radimo? Šta je to što nas sprečava da se ponašamo onako kako mislimo da je najbolje? Drugim rečima, šta je iza "ali" i "samo"?

Sve dok verujemo da znamo i držimo se te pozicije, nećemo otkriti. Jer, to "ja znam, ali" je igra našeg uma, koji sve voli da imenuje i kojem je važno da nešto zna, a dok smo u umu ne možemo da prevaziđemo prepreku koju nam je upravo on stvorio. Deluje pomalo zbunjujuće, ali činjenica je da do istinskih spoznaja ne možemo doći kroz znanje, već samo kroz iskustvo, odnosno doživljaj.

Dakle, dok god mislimo da nešto znamo, mi smo u vlasti sopstvenih uverenja o toj situaciji ili događaju, što znači da ćemo sve tumačiti na isti način kao mnogo puta ranije, a to nas sigurno neće dovesti do željene promene. Jer, naša pogrešna uverenja zapravo učestvuju u kreiranju problema.

Verujući da znamo, sebi zatvaramo mogućnost drugačijeg doživljavanja života, otkrivanja i spoznaje. Ako sva svoja iskustva provlačimo kroz iste filtere, izgledaće nam sasvim identično, iako možda nije tako. Naime, uverenja su ta koja nas vode ka tumačenju iskustava, i zato je tako važno osvestiti činjenicu da ona uopšte postoje, a zatim i kakav im je sadržaj.

Stav "ja znam" u velikoj meri nam otežava otkrivanje sadržaja naših pogrešnih uverenja, jer je i sam zapravo pogrešno uverenje.

I zato, sledeći put kada pomislite da nešto znate, ne verujte sami sebi, shvatite da (tek tad) ništa ne znate, jer ste u vlasti svog uverenja i pokušajte da se izmestite i jednostavno doživite situaciju bez uobičajenog tumačenja. Posmatrajte je neutralno i pred vašim očima desiće se - transformacija.

 

 

 

 

 

Autor: Suzana Kulja

Izvor: www.centarprozor.wordpress.com








SEMINARI & RADIONICE