Istine i laži

Trebalo bi dobro da razmislimo da li želimo da dobijemo odgovore na pitanja koja postavljamo. Da li smo zaista spremni na istinu?

Istina nije ono što smo mi zamislili, ona je samo istina i varira od trenutka do trenutka, od situacije do situacije i od čoveka do čoveka. Ili što bi David, moj dragi prijatelj i sagovornik rekao, od bića do bića, jer na ovoj planeti je trenutno malo ili nimalo „čoveka“.

Po njemu mi smo svi ovde da zapravo to postanemo!

I shvatim da ja jesam spremna za istinu. Kakva god bila, bolja je od svakog života u laži! Muka mi je od amova i poveza na očima! Znam da zna biti surova, bolna, razoružavajuća ali je prihvatam u svom njenom svetlu, jer život je moguć samo u istini, ostalo bi bila smrt na nogama.

I krenem sa tim preispitivanjem, pa rekoh, hajde da pogledam oko sebe. Koje sve neistine mogu da prepoznam oko sebe u ovom trenutku? Ono što mi je nadomak ruke, kako bih kasnije nastavila u dublje i lične procene.

I u tom trenutku shvatim da jedem beli Sava hleb. Nedavno su rezultati pokazali gljivice (život pod lamperijom kao jedan od mogućih uzročnika na fizičkoj bazi, na mentalnoj – život u prošlosti ili budućnosti) i ne bih trebala jesti beli hleb, svi ti apeli protiv istog, a meni nekako on najviše prija. Nekako mi je mek i nežan. Volim ga, volim ga onako svežeg! A ovi, navodno zdravi, što se prodaju po pekarama, koliko boje imaju u sebi, emulgatora za koje se ne zna, i pospu ih zrnevljem i prodaju po dvesta dinara uz izgovor da je zdravo!

Apeluju da Sunce ne valja, sklonite se, ne izlažite se istom, a ako se pak izlažete onda koristite visoke faktore zaštite koji opet koštaju nešto mnogo novca. Mada, nije poenta u novcu, već u hemiji koju prodaju narodu za taj novac. Koliko hemije unesete kroz kožu štiteći se od nečeg najprirodnijeg na ovom svetu! Pa da nema Sunca ne bi bilo ni nas, a mi se štitimo od njega unoseći paraben i ostale otrove kroz naš najveći organ na telu, kožu!! Bila sam relativno skoro na sajmu medicine kada je jedan lekar rekao da se kupamo prirodnim sapunima i mažemo susamovim hladno ceđenim uljem. Ja to sada i radim! Hvala mu.

Jutros ulazim u prodavnicu po taj isti hleb i prodavačica ručka hleb sa nečim. Pitam šta je i za odgovor dobijam da je to neka extra super salama. I ja joj kažem da i mišomor može da bude ukusan ako mu dodaju određene aditive, ali će i dalje biti mišomor. Salama, viršle i ostale prerađevine.. da i ja sam ih nekad jela i jesu ukusne, možda sam baš najviše i volela viršle, ali sam se onda probudila!

Uzela sam bananu, načela je odmah i rekla: "Ako smo mi nastali od majmuna onda bi zapravo trebali da jedemo banane, a ne meso!"

Postoje i oni koji su stigli do toga da mogu da žive od sunčeve svetlosti i malo ili nimalo vode i njima zaista svaka čast! To je možda cilj, ali do tada bar malo brige za sebe. Mi jesmo svetlosna bića i naravno da je moguće živeti od svetlosti, ali do potpunog prelaska treba da prođe određeno vreme kako bi se organizam prilagodio. Do tada bi svaki okret prirodi, čiji smo mi deo, bio izuzetno poželjan!

sunceioko

Uzdam se u to da se svest pojedinca širi iz dana u dan, da se budimo iz slepila u koje smo još davno upali, da pronalazimo način da zaustavimo ’speed’ i tako shvatimo kako određena manjina upravlja nama kao marionetama dok nam prodaje kojekakve gluposti!!??

A onda kada te napune sa toliko hemije, ode ti neki organ, nešto, pa završiš u apoteci, na hemoterapiji i na kraju ti zatreba i kovčeg!
I faktički uvek neko profitira na tvojoj nesreći!

Pa zato, prijatelju moj, ustani, pobuni se, ali ne protiv Sunca, već protiv otrova u svom životu! Zapravo, nemoj se buniti, nemoj se suprotstavljati, već se samo okreni na lepšu stranu, okreni se ka svetlu, ka boljem, a loše će samostalno napustiti tvoj život, jer niko nigde ne ostaje kada nije dobrodošao!

Neka Sunce zasija u tebi i oko tebe!

S ljubavlju,

Sanja T. Dejanović

www.novasvest.com