Dipak ČOPRA ~ Devojčica, KIT i Kafka

Кo smo mi? Da li smo samo jedan ego, zarobljen u vreći kože i kostiju, ili smo nešto postojanije i obuhvatnije? Vidovnjak Riši kaže: "Čulnom interpretacijom sami ste sebe ograničili, doslovno ste sveli sebe na svoje telo. Ograničili ste se na volumen svoga tela i raspon jednog života i postavili sebi granice, koje su potpuno konceptualne. Kreirali ste probleme, kao što su rođenje i smrt, radost i bol, tačno i pogrešno itd.
Ukoliko želimo da ostavimo ta ograničenja iza sebe, moramo da saznamo kakvi smo zaista. I onda shvatamo da nismo u duhu, već da je duh u nama. Da nismo u svetu, već da je svet u nama. Telo, duh i svet nam se događaju, jer smo se zainteresovali za to".

Učenik je jednom upitao učitelja: "Živimo li u istom svetu? Čini mi se da ti živiš u potpuno drugom svetu". Učitelj je odgovorio: "Da, mi živimo u istom svetu. Jedina je razlika u tome što ti vidiš sebe u svetu, dok ja čitav svet vidim u sebi".

Pronaći taj deo znači pronaći samo polje. Polje je čist potencijal. Polje nije kontinuum ili model prostorno-vremenskih događaja; polje je čist potencijal. Ono je kontinuum svih mogućih energetskih i informacijskih stadijuma, koji se kasnije manifestuju kao prostorno-vremenski događaji. A to polje, želeo bih još jednom da naglasim, jeste pukotina između naših misli. To je pukotina tišine, koja se ne može lokalizovati.

Dok razgovaram s vama, između svake reči i svake misli nalazi se jedna pukotina. Mogao bih na primer da kažem: "Sada ću da napustim ovaj prostor". Ili bih mogao da kažem: "Sada ću izuti cipele". Ili: "Ovde ću popiti vode". Između "ću" i sledeće reči nalazi se beskrajno mnogo mogućnosti. Beskrajne mogućnosti između svake pojedinačne reči. Zamislite: neograničene mogućnosti! Iz tog razloga je to nelokalno polje čistih potencijala. Polje mogućnosti, kontinuum svih mogućih prostorno-vremenskih događaja.

Još jedan primer za to što ulazi u tu pukotinu i što sve može prouzrokovati. Priča se dogodila jednom mom prijatelju, engleskom antropologu. Radio je na jednoj knjizi o kitovima i u potrazi za jednom određenom vrstom kitova je otputovao u Indoneziju, da bi ih tamo fotografisao. Nakon tri-četiri sedmice uzaludne potrage ispričao je jednom od staraca sela, šta traži. Starac mu je rekao: „To nije problem. Mi ovde imamo jednu dvanaestogodišnju devojčicu, koja ti može pribaviti kita“.

devojcica-kit

Sledećeg dana je seo na plažu s devojčicom i ona je zatvorila oči. Posle otprilike dvanaest minuta antropolog je uz veliko uzbuđenje video kako na horizontu izranja kit kakvog je tražio. A tada, kako mi je ispričao, njegovo srce je počelo da kuca brže, jer se kit sve više približavao, dok se najzad nije nasukao uz noge devojčice. Morali su da dovedu ostale seljane, koji bi ponovo vratili kita u more. Moj prijatelj je potražio devojčicu i upitao je: "Šta si uradila? Kako si to uradila?" Ona je odgovorila: "Oh, bilo je potpuno jednostavno. Otišla sam na ono mesto, gde svi govorimo istim jezikom, i zamolila kita da dođe".

Kakvo je to mesto, na kome svi govorimo istim jezikom? To je prostor tišine, neizgovorljiv, uzvišen, još daleko apstraktniji; ali u stvarnosti mi smo to neizgovorljivo, uzvišeno, osećajno biće. A takozvani materijalni realitet je mali fragment ogromnog, uzvišenog, neizgovorljivog, apstraktnog, osećajnog bića.

Priča antropologa se nastavila. Sledećeg dana je pošao s devojčicom na pecanje. Uzeli su čamac, izvezli se i nakon nekoliko minuta devojčica je uronila glavu u vodu i rekla: "Vozimo deset milja u onom pravcu". ili "vozimo tamo". I tamo su našli sve ribe koje su tražili.

Moj prijatelj je najzad morao da sam isproba tu tehniku. Zagnjurio je glavu u vodu, dok se gotovo nije udavio, ponovo izronio i rekao: "Ja nisam ništa čuo". A devojčica, ta mala dvanaestogodišnja devojčica, rekla je: "Upravo u tome je trik, slušati tišinu". U tišini je, dakle, prostor svih mogućnosti.

Kafka je bio vrlo deprimirajući pisac, ali je ovde dao briljantan opis puta ka prosvetljenju: "Ne moraš napuštati svoju sobu, ostani jednostavno za svojim stolom i osluškuj. Ne moraš čak ni da osluškuješ, jednostavno čekaj. Ne moraš čak ni da čekaš, samo postani tih – i svet će se pred tobom otvoriti; on jednostavno nema drugog izbora".