Ekart TOL ~ O razarajućem EGOISTIČNOM UMU i spasonosnoj svesnosti TIŠINE

Kada se svesnost oslobodi poistovećenja sa telesnim i mentalnim oblicima, postaje ono što bismo mogli nazvati čista ili prosvetljena svesnost, odnosno prisutnost.

To se nekolicini pojedinaca već dogodilo, a čini se da je suđeno da se uskoro počne događati u mnogo većem obimu, iako nema nikakve apsolutne garancije da će se zaista tako i dogoditi. Većina ljudi još je u zamci oblika svesti koji pripada egu: poistovećenog s umom i prepuštenog njegovoj vladavini. Ne oslobode li se na vreme vlastitog uma, on će ih uništiti. Doživeće pojačanu konfuziju, sukob, nasilje, bolest, očajanje, ludilo. Egoistični um liči na brod koji tone. Ne skočite li s njega, potonućete zajedno s njim. Kolektivni egoistični um najopasnije je mahnito i razorno biće koje je ikada naseljavalo ovu planetu.

Šta mislite da bi moglo da se dogodi na ovoj planeti ako bi ljudska svest ostala ista kao i dosad?
Za mnoge ljude je već sada jedino utočište koje mogu pronaći od vlastitog uma povremeno povlačenje na nivo svesti koja se nalazi ispod misli. Svako se na taj nivo povlači noću, tokom sna. Ali do toga u određenom obimu dolazi i zahvaljujući seksu, alkoholu i drugim drogama koje smiruju preteranu umnu aktivnost.

Da nije alkohola, sredstava za umirenje, sredstava protiv depresije, kao i zabranjenih droga koje se sve više uzimaju, ludilo ljudskoga uma postalo bi još očitije nego što jeste. Verujem da bi veliki deo stanovništva postao opasan i sebi i drugima kad bi ostao bez svojih droga. Te droge vas, naravno, zadržavaju u zamci poremećaja. Njihovo vrlo rašireno korišćenje samo odlaže slom starih ustrojstava uma, kao i pojavu više svesti. Dok pojedinačni korisnici mogu doživeti određeno olakšanje od svakodnevnog mučenja koje im priređuje um, to ih sprečava da budu dovoljno svesno prisutni kako bi se uzdigli iznad misli i na taj način pronašli istinsko oslobođenje.

Pad unazad, na nivo svesti ispod umne, na predmisaoni nivo naših dalekih predaka, životinja i biljaka, za nas ne predstavlja stvarnu mogućnost. Ne možemo se vratiti unazad. Namerava li ljudska rasa opstati, moraće da krene na sledeći nivo. Svest evoluira u celom kosmosu u milijardama oblika. Stoga čak ako mi i ne uspemo, to u kosmičkom smislu ne bi bilo važno. U svesnosti se nikada ništa ne gubi, zato bi se svest jednostavno izrazila kroz neki drugi oblik. Ali i sama činjenica šta ovde govorim, a vi slušate ili čitate te reči, jasan je znak kako se nova svesnost zaista ukorenjuje na ovoj planeti.

U tome nema ničeg ličnog: ja vas ne podučavam. Vi ste svest i vi slušate sami sebe. Jedna istočnjačka poslovica kaže: "Učitelj i učenik zajedno stvaraju učenje". U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne. Ne predstavljaju reči Istinu, nego samo ukazuju prema njoj. Govorim iz prisutnosti, i dok govorim, možda ćete biti u stanju da mi se pridružite u tom stanju. Iako svaka reč koju izgovorim ima svoju istoriju, pa i dolazi iz istorije, tako su i sveukupan jezik i reči koje vam sada govorim nosioci visokoenergetske frekvencije prisutnosti, sasvim odvojene od značenja koje prenose kao reči.

Tišina je još moćniji nosilac prisutnosti. I zato, dok ovo čitate, budite svesni tišine između i ispod reči.

Budite svesni praznina. Osluškivati tišinu, gde god se nalazili, jednostavan je i direktan način da postanete prisutni. Čak ako ima buke, uvek postoji nekakva tišina u pozadini i između zvukova. Osluškivanje tišine istog trena u vama stvara duboku tišinu. Samo tišina u vama može da registruje tišinu izvan vas. A šta je tišina drugo nego prisutnost, svesnost oslobođena misaonih oblika? To je živo ostvarenje onoga o čemu govorimo.