Pitanje SVIH današnjih ŽENSKIH PITANJA glasi: ŽENA ili falsifikat MUŠKARCA?

Žene su se vekovima bojale muškaraca. A što su se više emancipovale, to su ih više prezirale. Zašto? Žena Balkana je zlostavljana žena. U opasnost je mogla da je dovede već i sama lepota, jer je izazivala pohotu. Zato je ta lepota predstavljala sramotu. Tim veću ako je bila udružena sa znakovima intelektualne znatiželje.

Takvu je ženu porodica zatirala, selo osuđivalo, a crkva spaljivala. Da bi preživela u tim uslovima, žena Balkana je ugasila svoje ženstveno sveto Svetlo, a crne misli pokrila crnom maramom. Boginja je postala baba. Drevni moto matrijarhalnog Balkana „život je ljubav“ zamenjen je novim: „ćuti i trpi“.

Zlostavljanje je način prenošenja zla. Predstavlja vrstu vibracije. Uz pomoć rezonance, širi se brže od zaraze. Ne samo na učesnike zlostavljanja, već i na gledaoce. Vibracije se u telu ispoljavaju kao specifične energije. One su hrana za ćelije. Zlo je niskofrekventna vibracija koja proizvodi toksičnu biohemiju. Ćelije postanu zavisne o njoj, a psiha utamničena. To je razlog zašto se zatvorenici vezuju za svoje tamničare i zašto zlostavljane žene postaju zlostavljačice. Babe.

Nakon vekova zlostavljanja, ženi više nije potreban muškarac da je maltretira. Sad to zna i sama pa zlostavlja, ili druge žene, ili sebe. Govorim o svim onim finim kisi-kisi damama koje su deci, muževima, kolegama ili strankama prave vampiruše. Govorim o svima NAMA! Uopšte nam nije važno koga vampirišemo, ali je poželjno da je slabiji od nas. Bitno da babetina nahrani monstruma s kojim je već vekovima trudna.

Zlo jede zlo. Ako želiš da se efikasno suprotstaviš zlu, potrebna ti je suprotna sila. Ljubav? Bilo bi lepo da možemo voleti svoje neprijatelje. No, većini je ljubav probavljiva ko hijeni veganska ishrana. Previše gorčine teče našim venama. Potrebna nam je čistoća. Abortus.

Čula sam za jedan slučaj. Priču mi je ispričao bivši zatvorenik. Roki je opasan momak. U jednoj osveti je navalio na čoveka i počeo da ga udara šakama i nogama. Krv je šikljala na sve strane… Makljaži je prisustvovala devojka žrtve. Iako užasnuta, u sitnom telu probudila se neka davidovska hrabrost i ona je skočila na Rokija, stisnula ga rukama i nogamama, te počela da ga ljubi po licu, šapućući: „Molim te, nemoj više da ga tučeš, ljubim te, molim te, prestani…“

„Ja se više nisam mogao pomaći. Ti njeni poljupci i šapat kao da su me paralizovali. Trenutno sam izgubio svaki impuls da dalje udaram“, priznao je Roki, vidno impresioniran devojkom. E, Roki, Roki…

Ovog udarača odgojila je majka koja ga nikad nije udarila. A ipak je bila „tihi ubica“. Njena pasivna agresivnost bila je nasleđena od njene mame, a njena od njene, itd. Ta se agresivnost širila iz nje, kao mržnja bez zvuka, boje, ukusa i mirisa prema svim muškarcima. Uključujući i sina. Napustila ga je čim je procenila da ga je dala u dobre ruke. Nikada nije shvatila koliko mrzi muškarce.

No, u menopauzi je imala snažne nalete toplote. A kažu da su te pojave način otpuštanja prikrivenog besa prema muškarcima…

Žena koja svesno ili nesvesno prezire muškarce, odgojiće ili nasilnika, ili slabića. A matriksu to pada ko budali šamar. Jer njemu nasilnici trebaju na rukovodeća mesta, a poslušnici na sva druga. Prve će da kontroliše povlasticama, a druge kaznama. Tako će i jedne i druge učiniti potkupljivim i podložnim ljigavcima.

Zbog simbola moći, oni će izdati one svoje energije koje su ih mogle učiniti pravim muškarcima, štaviše, divovima.

No, prema zakonu o očuvanju energije, napuštena muška energija se ne gubi. Žena koja je do tada pratila muškarca kao senka, počela je da prikuplja njegovu odbačenu mušku energiju, da je lepi na sebe i da ulazi u matriks na mala vrata.

Vek kasnije je osvetnički demonstrirala da u svim „muškim“ zanimanjima može biti ista ili bolja. Ali ne i ravnopravna. U početku joj je ta energija služila kao štit. Ali, posle joj je postala zatvor.

Muškarac je postao mekan, a žena tvrda. To im oduzima polarnost. Premalo naboja babun zamenjuje sa previše pornića i plavih tabletica, a babuška s previše silikona ili filera. Iako preteranim usnama i sisama pokušava do ravnoteže davno izgubljene izvorne ženstvenosti, dostiže tek vulgarnost kafanske pevaljke. Danas se žena nudi muškarcu na isti onaj način kojim je on nju nekada ponižavao.

savremena-zena

Ide strast u propast. Ali i ne mora. Ako se setiš ko si. A lakše ćeš se setiti ako znaš istorijsku istinu. To je ona istorija koja je proterana iz školskih programa. Potraži je u piramidama Srbije, stećcima Bosne, kamenim kuglama ili megalitima Hrvatske. Puni su sećanja na jednu fantastičnu civilizaciju i kulturu boginje.

Da bi se setila – oseti se! Kada osetiš da se gubiš, da ti odnos izaziva iritaciju, a posebno kada ti poiskaču osigurači, poskoči pritisak i postaneš baba nepodnošljiva za okolinu - stani! Za trenutak osvesti svoje disanje. Dokle ti je došao dah? Jesi li udahnula 80 ili 30? Gde je dah zapeo? To je mesto u kojem je neka tvoja pramajka isključila život pred prizorom užasa.

Tu diši. Tu prodiši. Duboko. Kroz srce. Ono će uneti svetlo. Diši za nju. Diši za sebe i svoju decu. Samo diši! Dah sve čisti.

Ali, ako si izložena lošem tretmanu ili zlostavljanju od strane babuške ili babuna, onda to nije dovoljno. Onda si primorana da upotrebiš druge moći boginje. Ostani čista i probudi duh ratnice u sebi. Pokaži zube! Ne daj na sebe! Nikada!

Usprotivi se nasilju! Brani se napadom! Učini sve što je potrebno! Ponekad su to pravna sredstva, a ponekad kolenom u jaja, peglom u nos, zubima po ušima ili noktima po kostima! I nemoj da misliš: jesam li prejako? Nisi! Trebalo je jače! Nemoj se suzdržavati!

Jednom kada budeš pričala prijateljici o tome kako si napravila životni zaokret od paćenice do ratnice – bolje da se smejete nego da plačete! Tu pristojnosti nema. Samo ljubavi prema sebi. Stani u svoju odbranu nemilosrdno. Pokaži životu kako želiš da budeš zaštićena. I idi u tome do kraja. Jer tamo gde je kraj babuške koja šuti i trpi, tamo je početak jedne boginje. Neka se zove imenom tvojim…