Ključ LJUBAVI ~ Vaša NAMERA je polazna tačka SUDBINE

Jeste li se umorili od ponavljanja stalno istih obrazaca kada je reč o vezama? Da li vam se čini da je rezultat uvek isti, ma šta uradili da nešto promenite – ostajete sa onim poznatim starim osećanjem usamljenosti, besa, povređenosti i frustracije? Ili vam izgleda kao da nikada nikog i ne srećete, a ako i sretnete, od samog početka je prilično jasno da to nikuda ne vodi. U svakom slučaju, osećate da ste predodređeni da proživite život u limbu ("pomireni sa sudbinom" - op.u.) kada su veze u pitanju, sve vreme u iščekivanju i pitajući se zašto.

Ne gubite nadu. Moć da promenite sudbinu leži u vašoj vlastitoj energetskoj prirodi. Ma koliko da je prošlo otkad ste bili u zdravoj vezi – čak i ako je nikada niste imali – moć, strast i intimnost prave ljubavi svakako su vam dostupne.

Zapravo, shvatali vi to ili ne, zlatni rudnik ljubavi nalazi se u vašem zadnjem dvorištu. Ali da biste iskopali bogatstva koja krije, kao prvo morate znati tačno šta je to ljubav, odakle dolazi i kako deluje u Univerzumu. Vaša sudbina zavisi od toga hoćete li prigrliti magnetne zakone privlačenja, jer ako to ne shvatite, tražićete ljubav na pogrešnim mestima i na kraju uvek završavati sa nečemu što sija ali nije zlato.

Ljubav je oblik energije. Ona je jedna od frekvencija koje stvaraju život i kreću se glatko i slobodno kroz vreme i prostor. Univerzum vrvi od energije. Svetlost, zvuk, kretanje – celokupni život – učestvuju u trenutnom plesu energije. Od kretanja planeta do usputnih susreta stranaca u prolazu, sve doprinosi neprestanom protoku i razmeni lične i univerzalne energije.

Nasuprot onome što većina ljudi veruje, ljubav je mnogo više od osećanja ili stanja u vezi. Ljubav je energija. Ona je zapravo najveća i najkreativnija moć u kosmosu. To možda nije lako primetiti kao kada je u pitanju energija zvuka, niti se lako meri kao energija svetlosti, ali ljubav je u istoj meri vitalna i dinamična kao bilo koja energija koju smo u stanju da doživimo.

U drevnoj grčkoj mitologiji, Eros, bog ljubavi, prvobitno je zamišljen kao kosmička sila – više kao energija nego kao entitet – čiji je posao bio da organizuje i usmerava sve elemente Univerzuma kako bi iz haosa nastala harmonija. Tek kasnije se ta sila personifikovala u figuru anđela koji gađa strelicama i koji usmerava snove ljudskih želja.

Ova sila koja organizuje predstavlja zgodan prikaz, jer ljubav je ta koja je odgovorna za zakone koji unose red u celokupan život. Zapravo, energija prvobitne ljubavi – božanske ljubavi – odgovorna je za sam život. Ona je kreativna sila svega što vidimo. Svaka osoba, biće ili predmet u Univerzumu izraz su moći i kreativnosti božanske ljubavi.

Ova izvanredna moć predstavlja nezadrživu reku energije koja neprestano teče Univerzumom. Vi ste deo te reke. Posedujete tu božansku moć koja zrači ka vama i kroz vas. A to što radite sa ovom energijom određuje vašu sudbinu u vezama – i svemu drugom.

Krajnja namera ljubavi je da se širi u svakoj tački prolaska, i ako joj pružite i najmanju priliku, ona će to i raditi – od svog nastanka (Bog) do svog odredišta (vašeg srca).

Pošto je vaše srce prva tačka njenog prolaska, prodorna moć ljubavi postavlja vam jedan veoma specifičan zahtev – kako biste se prilagodili njenom punom potencijalu, morate krenuti u potragu za ljubavlju u sebi samima, u vlastitom biću, u vlastitom životu. Svi mistični zakoni zasnivaju se na ovoj osnovnoj istini: morate krenuti iznutra. Samo u sebi pronaći ćete izvor svih svojih namera. A namera je polazna tačka sudbine.

Nameru određuje to kako vidite sebe. Zapravo, svaka emocija, reč ili delo koje proizvedete hrani se vašom percepcijom sebe. Ako ne volite sebe, nema ni moći koja se iz vas širi prema drugima, kako bi zapalila plamenove obostranog prepoznavanja i radosti. Ako nemate poverenja u sebe, usredsređivaćete se samo na ono što vam nedostaje, sve vreme živeći u sumnji i sa pretpostavkom ograničenja. U takvom okruženju, namera ljubavi da se proširi uvek će nailaziti na prepreku u vidu vaše vlastite percepcije ograničenja.

Uverenja zasnovana na strahu i mržnji prema sebi odbacuju božansko, duhovno prisustvo u vama. To vas odvaja od vaše prave moći, i čini da se osećate izgubljeni i sami. U takvom stanju počinjete očajnički da posežete izvan sebe ka drugoj osobi ne biste li pronašli rešenje. A očajanje odbija ljubav za kojom tragate i stvara u vama duhovnu tamu koja, poput crne rupe, usisava radost iz svakog iskustva i veze.

Ipak, ne morate zauvek ostati zaglavljeni, pa čak ni veoma dugo. Rušeći prepreke mržnje u svakom iskustvu, napravićete energetski pomak u vlastitom impulsu koji će vas otvoriti za struju ljubavi i povezati sa njenim energetskim tokom.