De Melo ~ O dozvoljenoj SEBIČNOSTI, koja je zapravo POŽELJNA LJUBAV prema sebi

Prvo što bih želeo da shvatite jeste to da, ako zaista želite da se probudite, budete dovoljno pošteni da sebi priznate da vam se to ne sviđa. To da ne želite da budete srećni. Zašto?

Hajde da uradimo jedan mali test? Trajaće kratko. Možete da sklopite oči, ali i ne morate. Mislite na nekoga koga jako volite, na nekog ko vam je blizak, nekog ko vam puno znači, i u mislima mu recite: „Radije bih bio srećan, nego da imam tebe. Kada bih mogao da biram, bez sumnje bih odabrao sreću“.

Koliko vas je pomislilo da ste sebični kada ste to rekli? Čini mi se - mnogi. Vidite kako su nam isprali mozgove? Toliko su nam isprali mozgove da smo pomislili: „Kako mogu biti tako sebičan?“

Ali, ko je tu sebičan. Zamislite da vam neko kaže: „Kako si mogao da budeš tako sebičan da odabereš sreću umesto mene?“ Zar mu onda ne biste odgovorili: „Oprosti, ali kako ti možeš biti tako sebičan da od mene zahtevaš da odaberem tebe umesto sopstvene sreće?!“

Neka žena ispričala mi je jednom kako je, kada je još bila dete, njen rođak, pripadnik Družbe Isusove, vodio duhovne vežbe u crkvi ovog rimokatoličkog reda u Milvokiju. I svako predavanje započinjao je rečima: „Test ljubavi je žrtva, a mera ljubavi je nesebičnost“. Krasno!

Pitao sam je: „Da li biste želeli moju ljubav po cenu moje sreće?“ Odgovorila je: „Da“.

Nije li to čudno? Zar to ne bi bilo divno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreće, a i ja bih voleo nju po cenu svoje sreće, i tako bismo imali dvoje nesrećnih ljudi, ali – "živela ljubav"!

Izvor: www.opusteno.rs