NIKOLA TESLA živeo život jogija ~ VEGETARIJANSKI, u CELIBATU, meditirao, osećao JEDINSTVO sa svima..

O Nikoli Tesli kao naučniku i izumitelju puno je toga napisano i izrečeno. Ali, istovremeno je mnogo toga o njegovom životu i radu malo poznato. Na primer, to da je Tesla poznavao tajne joge, kao i da je dobar deo života praktikovao neke od joga-vežbi. Teslu danas neki nazivaju i jogijem savremene nauke, zbog duhovnih sposobnosti koje su bile na nivou vrhunskih majstora joge, te drevne nauke o telu, umu, svesti i duši.

Posmatrano, na primer, kroz prizmu nauke o energetskim središtima tela ili čakrama, može se reći da je Tesla ovladao i uravnotežio većinu njih, odnosno da je dosegao visoke nivoe svesti. Na sebi svojstven način, od rane mladosti je zapravo praktikovao joga-vežbe, doduše pod drugim imenom (posebno vežbe koncentracije i meditacije) i kroz njih uveliko sazreo u čoveka neslućenih umnih sposobnosti i izuzetnih moralnih vrlina.

Tesla je sebe smatrao vernikom, a poštovao je sve religije. Uz hrišćanstvo (pravoslavlje) iz kojeg je potekao, posebno se nadahnjivao učenjima hinduizma (tačnije vedskom naukom). To nije bila usputna, već trajna ljubav. Jednom od svojih najboljih prijatelja, novinaru Robertu Džonsonu, darovao je knjigu o hinduizmu.

Otkuda Tesli zanimanje za jogu i hinduizam? Poznato je da se još 1893. u Čikagu, tokom Svetskog religijskog parlamenta, susreo sa Svamijem Vivekanandom, jednim od najpoznatijih duhovnih učitelja iz Indije, koji je među prvima širio nauku joge u SAD-u. Vivekananda je Teslu upoznao s učenjem veda, a Tesla ga je prihvatio kao prijatelja i učitelja. Vivekananda je bio oduševljen Teslinim naučnim radom, a Nikola Svamijevom duhovnošću.

Da je Nikola Tesla vežbao pranajamu, svedoči njegov prijatelj i životopisac Džon O'Nil, u knjizi “Nenadmašni genije – život Nikole Tesle”, objavljenoj 1944. godine:

“Otkrio je da je celog svog života osećao neki neobičan doživljaj kada god bi duboko disao. Kada god bi duboko disao, obuzimalo ga je osećanje lakoće, kao da mu je telo izgubilo težinu i da može leteti kroz vazduh samo snagom sopstvene volje. U dečaštvu nije spoznao da je u tom pogledu bio neobičan.”

“Osećanje uznesenosti koje je imao kada god bi duboko disao davalo mu je takav osećaj lakoće da je uveravao sebe kako bi mu bilo lako leteti kroz vazduh samo ako bi mogao da stvori neku mehaničku spravu koja bi ga odbacila od zemlje i omogućila mu da savlada ono malo težine koja je, kako je mislio, još ostala u njegovom telu.”

“Dubokim disanjem on je pročišćavao svoja pluća, izbacujući nešto preostalog ugljen-dioksida koji čini hemijski “pepeo” i dobrim je delom trom, zamenjujući ga vazduhom koji sadrži mešavinu isto tako tromog azota i aktivnog kiseonika. Pošto se kiseonik posle toga nalazi u većoj količini nego obično, tada on odmah počinje da menja hemijsku ravnotežu u telu. Podražaj na mozak proizvodi učinak koji se ne razlikuje mnogo od opijanja alkoholom.

Pripadnici nekih religija upotrebljavaju ovaj postupak kako bi izazvali 'tajne' ili 'duhovne' doživljaje. Kako je taj 12-godišnji dječak mogao sve to da zna?”.

Sledbenici joge rekli bi da je Nikola to znanje doneo u svet iz prethodnog/ih života. U tome su mu, često i nesvesno, pomagali majka i otac, te stariji i prerano preminuli brat, poznati po nadarenosti, obrazovanosti, ali i poštenju i požrtvovanosti. Ne treba zaboraviti da je odrastao u porodici predanih vernika (pravoslavni hrišćani), premda je kasnije izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj veroispovesti (u duhu učenja joge!). Kako god bilo, nesporno je već kao mladić poznavao neke od osnovnih vežbi joge i koristio se njihovom dobrobiti.

O tome je malo svedočanstava (i zapisa), ponajviše zato što je Tesla bio tajanstven i skroman. Književnica Margaret Čejni, u knjizi “Tesla – čovek ispred vremena” objavljenoj 1981. godine o tome kaže: “Delomično zbog toga da obeshrabri sve one koji su želeli da mu pripišu neuobičajene sposobnosti i moći, Tesla je uporno poricao čak i svoju čulnu nadarenost, koju je nesumnjivo posedovao.”

Tesla je zaista imao vrline jogija: bavio se fizičkom vežbom (u mladosti i srednjoj dobi šetao je, planinario i plivao), vežbao pranajamu i meditaciju, živeo je u celibatu, a od zrele dobi hranio se vegetarijanski, nije pušio i pio kafu, spavao je jako malo, bio je dobrotvor, mirotvorac… Verovao je u večnost (promenjivog) života prolaskom kroz reinkarnacije, jedinstvo svih stvorenja i “točak” sudbine (karmu).

Razvio je – današnjim rečnikom rečeno – sposobnosti kao što su: vidovitost, astralna putovanja, telepatija, prekognicija, bioenergija… Tesla nije verovao u “natprirodne moći”, već je sve ljudske sposobnosti nastojao da naučno objasni.

nikola-tesla-stariji

Sam Tesla je o dometima joga-vežbi govorio: “… (u mladosti) počeo sam da vežbam samosavladavanje… Kako je vreme prolazilo, ta snažna duhovna vežba postala je moja druga priroda… Nakon nekoliko godina te discipline potpuno sam ovladao sobom tako da sam se mogao igrati strastima koje bi inače uništile i najsnažnijeg čoveka.”.

Da je Nikola Tesla znanja o jogi crpeo i iz knjiga, svedoče pisma koja je razmenjivao s prijateljima, ponajpre bračnim parom Džonson. U jednom pismu iz 1895. (kada je Tesli bilo 39 godina) Robert Džonson zahvaljuje Nikoli na knjizi o budizmu (hinduizmu). Pismo takođe svedoči da je Tesla “tajne” joge bio spreman da podeli samo s uskim krugom bliskih prijatelja i to izuzetno retko: “Viteže, nisam znao da ste se posvetili ovoj vrsti službe…”.

Teslin prijatelj Kenet Svejzi svedoči o Nikolinoj sposobnosti koncentracije (meditacije) i pod stare dane (nakon 1929, kada je Tesla imao 73 godine). Opisao ga je kao čoveka koji bi sate i sate provodio u potpunoj zadubljenosti, ali čija je ljudskost bila strastvena, te koji je znao da bude “gotovo bolno obuzet osećajem zajedništva sa svim što je živo i što se kreće”.

Premda je imao sklonosti ka jogi od mladosti, na posebno zanimanje za nju podstaknuo ga je susret sa Svami Vivekanandom (1863-1902), jednim od najpoznatijih gurua vedske filozofije. Vivekananda je 1893. godine iz Indije otputovao u SAD, potom u Evropu, gde se u tokom tri godine susretao i družio s nekolicinom poznatih naučnika i umetnika.

Vivekananda se u jednom pismo priseća prvih susreta s Teslom ovim rečima: “Neki od najizuzetnijih naučnih umova današnjice govorili su mi koliko su savršeno racionalni zaključci u vedama. Poznajem jednog koji je jedva stizao da ruča ili napusti svoju laboratoriju, ali koji je redovno dolazio i satima slušao moja predavanja o vedama, jer su, kako je govorio, toliko naučne i toliko skladne s našim vremenom i zaključcima do kojih nauka tek danas dolazi”.

Posle posete Teslinoj laboratoriji u Njujorku 1896, Vivekananda je bio još više oduševljen Teslom: “Ovaj čovek je sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i s kojim razgovara (…) Radi se o visoko spiritualnoj osobi. On bez sumnje poseduje duhovnost najvišeg nivoa…”.

Tesla je nastavio sa proučavanjem vedske filozofije i tokom narednih godina, o čemu svedoče pisma, npr. Lorda Kelvina (koji je takođe posećivao Vivekanandina predavanja), u kojima navodi i knjige o jogi, hinduizmu i budizmu koje je dobio na poklon od Tesle.

U časopisu “Drvo znanja”, broj 97 iz septembra 2006, koji je posvećen upravo Nikoli Tesli, može se pročitati i prilog “Tesla i vedska filozofija” gde se može naći: “Teslini opisi prirodnih fenomena donekle su slični drevnoj terminologiji sanskrita (starodrevni jezik veda). Od 1891. godine Nikola Tesla je opisivao svemir kao kinetički sistem ispunjen energijom koja se može iskoristiti u bilo kojoj svojoj tački.

Prema nekim izvorima, nakon upoznavanja sa Svami Vivekanandom i izučavanja istočnjačkog pogleda na mehanizme koji pokreću materijalni svet, Tesla je delomično počeo da koristi i reči akaša, prana, te pojam svetlosnog etra, kako bi opisao izvor, postojanje, te građu materije.

Na kraju, poznata je Teslina izjava: “Onoga dana kada nauka počne da proučava nefizikalne (duhovne) pojave, za deset godina napredovaće više nego što je u ranijoj istoriji napredovala vekovima”.

Zaključno, predanost jogi Tesli je nesumnjivo pomogla u njegovom naučnom i istraživačkom radu, otvorivši mu s jedne strane uvid u brojne tajne postojanja, a s druge omogućivši snagu volje, postojanost zdravlja i dogovečnost potrebne za rasvetljavanje zagonetki prirode.

Posvećenost učenju i vežbama joge Nikolu je učvrstila i u etičkom pogledu na svet, usmerenom ka nesebičnom pomaganju. Na tom putu, Tesla se uspinjao i padao, ali mu je ostao veran sve do kraja:

“Moramo se vežbati u umerenosti i kontroli naših čula. To sam radio mnogo godina, održavajući sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su mi moja prijatna iskustva golema nagrada”