Danijelov primer MEDICINSKOG ČUDA ~ ili dokaza za BOŽANSKO UPLITANJE

Lekari su kasnije rekli Danijelu da je imao sreće – moglo je to biti i lice. Dogodila se užasna eksplozija gasa na njegovom poslu, i ruke su mu toliko izgorele da su lekari, nakon što je hitno prebačen u bolnicu, rekli njegovoj supruzi da će morati da mu presade kožu i da će nekoliko nedelja ležati na intenzivnoj nezi. Van sebe od straha, bespomoćna, stupila je u kontakt s malom grupom za slanje namere koju su Danijel i ona obrazovali na mom sajtu.

Nakon tih prvih masovnih eksperimenata 2008, s listovima i semenkama, odlučili smo da sve buduće velike eksperimente sprovodimo preko Ninga, onlajn platforme koja omogućava ljudima da kreiraju društvene mreže po svojoj meri. Ning je imao i sajt za zajednice na koji su mogli da se prijave naši učesnici, gde su imali mogućnost da stvaraju svoje male grupe za nameru.

Danijel i još nekoliko članova zajednice formirali su na Ningu grupicu u kojoj su eksperimentisali s međusobnim slanjem namere. Kada su ostali čuli šta se dogodilo Danijelu, odlučili su da on postane meta grupe. Počeli su da mu šalju nameru svakog dana u utvrđenim vremenskim periodima.

Posle pet dana, Danijel je napustio bolnicu. Proces isceljenja započeo je mnogo ranije nego što se očekivalo i, na iznenađenje svih, više mu nije bilo potrebno presađivanje kože. Lekari su hteli da ga proučavaju kao medicinsko čudo. S druge strane, Danijelov kolega, koji je pretrpeo gotovo identične povrede, odlučio se za isključivo klasične metode lečenja. On je na intenzivnoj nezi ostao još dve nedelje i na kraju je bio podvrgnut presađivanju kože.

Aprila 2008. pred publikom u Dalasu objašnjavala sam pomoću tabela i grafikona prikazanih u pauer pointu na velikom ekranu rezultate naših eksperimenata s namerom, a u jednom trenutku Danijel je podigao ruku, i dalje obmotanu rukavicom od gaze, u želji da ispriča svoju priču.

„Pošto smo kolega i ja imali skoro iste povrede, moje iskustvo može se smatrati kontrolisanim eksperimentomˮ, rekao je smejući se.

Vratila sam se lišću, semenkama i grafikonima, ali nisam primećivala istinu koja mi je stajala pred nosom. Racionalni deo mene znao je da ne možemo zaista porediti Danijela i njegovog kolegu jer nisu bili kontrolisani svi promenljivi biološki faktori, ali šta ako je zaista bio u pravu? Da li je to bila samo moć Danijelovog uverenja – njegovo očekivanje isceljenja – ili je postojala pojačana moć u grupi čiji članovi nisu bili na istom mestu već su virtuelno slali nameru?

Činjenica: Danijel i njegov kolega pretrpeli su slične povrede.
Činjenica: od njih dvojice, samo je Danijel podvrgnut isceljenju grupnom namerom.
Činjenica: samo je Danijel nadmašio sve prognoze i postao, kako su ga lekari nazvali, „medicinsko čudoˮ.

Kada se desi čudo, ne pokušavate da ga shvatite tako što ćete krenuti od početka, već krećete od samog kraja, s golom činjenicom njegovog postojanja, kao kada uđete u sobu i otkrijete leš. Pokušaćete da se vratite unazad sve do tačke gde je čitav slučaj skrenuo s puta poznatih i uobičajenih mogućnosti, kao detektiv koji traži tragove, vlakna odeće na kauču, bilo koji znak koji će mu pomoći da utvrdi pravi uzrok.

U ovakvoj situaciji, kada se sve već odigralo, ne možete izdvojiti jedan činilac promene; samo možete pokušati da stvorite povoljno okruženje koje će je podstaći da se ponovo pojavi. Vratila sam se kući i tokom leta odlučila da se malo više pozabavim grupama. Danijelovo iskustvo, kao i poboljšanje zdravstvenog stanja kičme Dona Berija, dali su mi ideju.

Možda bismo mogli da održavamo redovne seanse grupne namere za ljude kao što su Danijel i Don – nazvaćemo ih Namera nedelje. To će biti još jedan oblik neformalnog eksperimenta – masovnija verzija grupa Moć osmice koje organizujem u svojim radionicama.

Pozvala sam sve svoje imejl kontakte da učestvuju u nedeljnom slanju namere s mog sajta. Obično smo pokušavali da iscelimo nekoga sa zdravstvenim problemima ili da olakšamo finansijske teškoće ljudima koje je pogodila ekonomska kriza te jeseni 2008. godine. Pozvali bismo veb-zajednicu da predloži metu za Nameru nedelje, a zatim bismo objavili ime te osobe, njeno stanje kao i njenu fotografiju da bi joj grupa slala nameru svake nedelje u jedan sat po podne po istočnom standardnom vremenu.

Ubrzo sam počela da primam na desetine predloga nedeljno: predlagani su ljudi koji su bolovali od raka ili doživeli neku tešku povredu; deca sa oštećenjem mozga ili urođenim anomalijama; članovi koji su na ivici bankrotstva ili gubitka radnog mesta; članovi rastavljenih porodica i povređeni kućni ljubimci.

Naše namere nisu uvek delovale. Dobijali smo veliki broj zahteva od pacijenata kojima je ostalo samo nekoliko nedelja života. A ni u grupama Moć osmice koje sam vodila u radionicama slanje namere nije uvek funkcionisalo. U većini slučajeva nismo dobijali izveštaje od lekara ili drugih zdravstvenih radnika koji bi nam nezavisno potvrdili efekte za koje su članovi porodica naših meta tvrdili da postoje.

Ponekad su ti efekti bili ogromni – dve osobe tvrdile su da im se rak spontano povukao – a ponekad mali i prolazni, ali za mene je tu bilo više nego dovoljno svedočanstava o izvanrednom poboljšanju da pomislim da se dešava nešto neobično.

Brajan je doživeo veliku nesreću nakon koje je ostao paralizovan i još je bio u nesvesnom stanju. Njegova porodica poslala nam je molbu da nam on bude meta. Odmah posle Brajanove isceljujuće namere, njegova majka primetila je da je postao svesniji okruženja i da mu se svest polako budi. Počeo je mnogo češće nego ranije da odgovara na pitanja, a ponekad bi i sam započeo razgovor.

Dva dana nakon namere za njega, Brajan je otišao na fizikalnu terapiju, i prvi put je hodao čitavih dvadeset metara uz pomoć hodalice, a onda i još desetak metara bez proteze na desnoj nozi. Sve je više koristio desnu ruku i počeo je da vozi trenažni bicikl. Povratio je pokretljivost tela mesecima pre nego što su lekari predvideli.

Margaret, Brajanova prijateljica koja ga je predložila za Nameru nedelje, slala nam je izveštaje o njegovom napretku. „Brajanova porodica oduševljena je napretkomˮ, napisala je. Smatrali su da je grupna namera pokrenula neki oblik „božanskog uplitanjaˮ.
Čudo. Zadivljujuće. Božansko. Uprkos svim očekivanjima.